Muzika
Alternativa u Srbiji, mejnstrim u svetu
Pojam alternative, naročito u svetu muzike, ponekad je veoma teško definisati. Najlakše je reći da je to sve što je drugačije od mejnstrima. Sam termin alternativna muzika prvi put se pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka, kada je vezivan za bendove koji su iskočili iz okvira tadašnje pop i pank scene u Americi.
Kako kaže muzička novinarka i autorka podkasta Bendskaut Marija Stojadinović, definicija alternative i menstrima kod nas i u svetu se dosta razlikuje.
"Ono što je kod nas alternativna muzika, kao npr. punk i rock koji kod nas najčešće imaju tu etiketu, u Evropi i svetu nisu nužno alternativni žanrovi. Postoje bendovi koji su popularni, koji prodaju puno karata i koji imaju ogromne fan baze, a koji se i dalje smatraju alternativnim. Sve što nije izgrađeno na folku ili toj turbo-tronici, kombinaciji folka, popa i trepa, mi smatramo alternativnom", priča ona.
OBRATI PAŽNJU
Iako su se i na domaćoj sceni u poslednje vreme pojavili umetnici koji neguju indi zvuk i privlače pažnju publike i njima je jako teško da dođu do prostora u medijima i pređu tu granicu između alternative i mejnstrima, smatra osnivač i direktor izdavačke kuće Kontra Nikola Jovanović.
"Nova muzika mora prvo da se dokaže. Nekako su se i žanrovi približili i ljude zanimljaju različite vrste muzike. Mediji se drže sigurnih formula. Ako želim da me, na primer, slušaju žene starije od 35 godina, puštaću domaćice iz osamdesetih, nešto što ih ne uznemirava. Ako želim mlade, puštaće se ili trep ili strani top-40 koji se stalno ponavlja. To su formule koje očigledno daju rejtinge, ali ne daju uzbudljivost i saznavanje nove muzike", kaže Nikola.
No, šta o svemu tome kažu izvođači. Jedan od trenutno koncertno najaktivnijih bendova na domaćoj sceni svakako je i beogradski Dram. Iza sebe imaju dva albuma, gomilu koncerata i izgrađenu fan-bazu. Kako kaže pevač i gitarista benda Stefan Aćimović, sve to verovatno utiče i na muzičare, koji se svesno ili ne, više ograničavaju, jer neki žanrovi među publikom imaju veoma loš prizvuk.
"Na alternativnoj sceni ljudi obično ne slušaju pop jer je, uslovno rečeno, krindž. To asocira na muziku koja je isprana, basic, copy-paste... To nije nužno slučaj. Evo sada radimo stvari za treći album koji će biti više rok. Imamo novog bubnjara i basistu i više se skače na koncertima, više je i buke i distorzije. Super bi bilo da smo svi širokih shvatanja i da može posle koncerta Metalike da se ode na Miroslava Ilića. Vrsta muzike koju slušaš je povezana sa tim kakva si osoba i retki su ljudi koji mogu da svare svakakvu muziku", priča on.
Joker Out je stvorio armiju fanova
Sličnog stava je i gitarista novosadskog benda Echo Spiritus Aleksandar Pavlović. Muzka koju stvaraju se dosta razlikuje od onoga na šta smo navikli - imaju dva vokala, tu je dosta rifova i distorzije.
"Možda bi radili muziku i na drugim instrumentima, jer alat na kom radiš diktira tvoj smer. Ako imaš laptop više ideš na elektroniku, gitara te 'tera' na rok. Muzika je lako podložna tom klackanju između umetnosti i zanata. Ako želiš da to što radiš bude originalno i da ima vrednost, nećeš ići u komercijalni zvuk. Ne možeš iskalkulisati ukoliko želiš da zadržiš umetnički aspekt", rekao je on.
Čak iako zanemarimo velike medije i sve što ide uz to, u većini gradova je teško naći i pristotjan prostor za organizaciju svirki. Nemanja Velimirović stoji iza organizacije NS ALT, koja ima za cilj upravo da okupi bendove koji su na početku i omogući im da zasviraju pred publikom.
"Mislim da mediji i svi koji se bave organizacijom koncerata treba zajedinički da 'pritisnu' kako bi stvari koje su dobre izašle u prvi plan. Trebalo bi dati šansu što većem broju bendova, jer se nikada ne može znati gde se krije taj dragulj sa sjajnim pesmama i performansima, koji sada vežba u nekoj garaži i nije se još osmelio da ima svoj solistički koncert jer ima, možda, samo pola sata materijala što nije dovoljno za nastup", kaže Nemanja.
Nekadašnji prostor Doma b-612 (foto: Facebook)
Čini se da ključnu ulogu u oblikovanju pojma alternative na domaćoj muzičkoj sceni imaju upravo zatvorenost velikih medija, ali i očekivanja publike. Da li ćemo u nekom trenutku prepoznati da je vreme za pomene na muzičkoj sceni i da je potrebno ozbiljnije podržati mlade bendove i izvođače, pitanje je za milion dolara na koje niko nema odgovor. Sve je to preduslov kako bi se u Srbiji stvorio raznovrstan muzički ekosistem. Bez toga, alternativna scena će ostati ograničena i tapkati u mestu.
Ovom temom bavili smo se i u novom izdanju emisije Pop up:
M. L.
