Hip-hop je zdrava kultura, jer se stalno razvija

Pre 50 godina na kućnoj žurki u južnom Bronksu nastao je muzički žanr hip-hop. Zasluge se pripisuju DJ Kool Hercu koji je izolovao i ponavljao perkusvine "brejkove", što je rezultiralo stvaranju jednog od najpopularnijih žanrova današnjice. Istraživali smo koliko se hip-hop razvio i promenio, kako na taj žanr gleda starija, a kako mlađa generacija.

foto: the50thanniversaryofhip-hop.com

Hip-hop je za 50 godina postojanja prošao kroz nekoliko promena, svaka dekada nosila je sa sobom određeni stil. Od žurki po rodnom Njujorku '70-ih, priča o zajednici i društveno angažovanih tekstova '80-ih, razvitka "gengsta" repa i g-funka na Zapadnoj obali '90-ih, do juga Amerike 2000-tih, odakle potiče trep i Čikaga gde je 2010-ih nastao dril. Možemo da kažemo da hip-hop čini gomila podžanrova, a preferencija najčešće zavisi od toga ko je u kom periodu došao u dodir sa tom muzikom.

Predtavnik starije generacije hip-hop fanova Vojin Ivkov u dodir sa žanrom došao je kada je stariji brat 1989. godine iz Njuojrka doneo ploče Public Enemyja i Body Counta. Kako kaže, hip-hop je za njega bio pravo otkriće zbog čiste energije koju nije čuo ni u jednom drugom žanru.

"Da nije bilo hip-hopa nisam siguran da bih bio živ. Bukvalno mi je hiljadu puta pomogao da prevaziđem neke situacije i stvari u životu. U hip-hopu ima četiri elementa - brejkdenseri, crtači grafita, MC-jevi i DJ-evi. Mi smo ubacili i peti element - basket. Onda smo stalno visili na koševima tih ludih 90-ih, kada je rat bio svuda oko nas i crtali po ulicama. To nas je izvuklo i održalo relativno zdravim. I sada mi on predstavlja neku osnovicu, nešto čemu se vraćam kada mi je potrebno malo da se dignem. Nisam siguran da bi neka umetnost toliko uticala na moj život kao hip-hop", priča Vojin.

Predstavnik mlađe generacije Tomislav Tomov ljubitelj je novijeg trep i dril zvuka. Iako je počeo od stare škole, najviše mu leži hip-hop njegovog doba. Kako kaže, trenutno voli samo novi rep, ali naglašava da se trep i hip-hop razlikuju, iako je prvi proizašao iz drugog.

"Ne bih nikad nazvao trep hip-hopom, to i nije hip-hop. Hip-hop je nešto što je bilo ranije, tu računam 2Paca, Drea i tu ekipu, a pod repom obuhvatam sve. Rep mi je i nešto što je bilo old skul, rep je isto da danas Lil Baby izbaci pesmu, to mi je rep sve. Ali, jedno je trep, a drugo hip-hop. Uvek sam poštovao oba žanra muzike i nikad nisam birao da li će mi se sviđati ovo ili ono. Sviđa mi se šta mi se sviđa. Mislim da sve to ide iz istog korena. Novi reperi slušaju starije, stariji slušaju novije. Naravno, tu ima i svađe između toga, šta je pravi rep, šta nije. Onda se ovi stariji nerviraju zbog toga", kaže Tomislav. 

Koliko se stariji nerviraju ne znamo, ali Vojin kaže da su hip-hop nekada i sada dva različita sveta.

"Mislim da je sada najveći problem komercijalizacija svega. Tako i pank nije nestao, već je progutan od komercijalizacije, kao rok i slični žanrovi. Hip-hop se tu negde bori. Kao i na početku, najbolje stvari sada možete čuti jedino u undergroundu. Malo se morate iscimati da biste našli dobre izvođače. Velike su razlike, sada o različitim stvarima pričaju. Najveća razlika koju vidim jeste društvena angažovanost, koja sada uopšte nije centar pažnje, retko ko se i bavi time. Ali, ima toga i danas. Sada se veliki i ozbiljni, svetski priznati muzičari, Kendrick Lamar i J. Cole bave društvenim temama, ali na neki malo drugačiji način, što mi se dopada. Koriste svoju platformu da bi uticali bolje na ljudske živote", kaže Vojin.

Generacijski jaz u hip-hopu objašnava reper i DJ Bege Fank, koji ističe razliku između MC-ja i repera.

"Reper je čovek koji svojim rimama sebe predstavlja samom sebi, motiviše sebe tako što će o sebi da ispriča da je bolji nego što jeste, da bi to postao u stvarnosti. MC je čovek koji se obraća zajednici, koji pokušava da ispriča stvari koje su bitne za širi krug ljudi. I jedna i druga ličnost u istoriji hip-hopa imaju svoje zasluge i bitni su za razvoj žanra. U principu, klinci se više lože na tu individualističku priču i na to što je suština repa, a ljudi koji žele tu kolektivističku priču se lože na MC-jeve i taj širi ugao, gde se kroz rime može zahvatiti sve ono što se događa svima nama na planeti zemlji ili u ovom ili onom narodu, u ovom gradu, onom gradu, klasi kojoj pripadamo i slično", objašnjava naš sagovornik.

Bege Fank naglašava da se hip-hop konstatno razvija i da je stoga zdrava kultura, jer se stalno pojavljuju novi klinci koji donose svež zvuk.

"Hip-hop je i dalje muzika mladih, za razliku od, recimo, roka, koji je dugo bio glavna globalna muzika, a nije se dešavalo mnogo toga među mladima i nisu se razvijale nove stvari među mladim muzičarima. Hip-hop i dalje ima taj momenat, i dalje je prvi izbor ljudi koji žive po Americi, ali i drugim mestima na svetu. Tako da mislim da je hip-hop u zdravoj starosti, tj. u nekoj petoj mladosti i ne vidim da će se desiti nešto da zastari preterano. Hip-hop je takav, bolje se prilagođava, ume da uzme uticaje nečega što postaje trend mimo njega i da obradi to na svoj način, da pretvori to u hip-hop, bilo da je to world music, rokenrol ili nešto treće. Hip-hop umetnici će uzeti neke uticaje i preobratiće ih u hip-hop i napraviće nešto novo u samom žanru na osnovu tih uticaja. Mislim da je hip-hop u dobrom stanju i dan danas i mislim da će u buduće biti super", ističe Bege Fank.

Za mnoge će ostati nerešeno pitanje šta je pravi hip-hop. Na to pitanje je teško, možda i nemoguće odgovoriti, jer svaka dekada i generacija donose neki novi zvuk i drugačiji stil. Mi možemo da kažemo da je pravi hip-hop ono što vam se sviđa i što vam najviše leži. Ukoliko volite stari zvuk uvek možete da se vratite starim pesmama, a tu su Kendrick Lamar, J. Cole i drugi koji na svoj način nastavljaju tu tradiciju.

S. Rudakijević