Društvo / Intervju
Renesansa Dekamerona kroz muziku i moderni ples
"Dekameron" je zbirka koja sadrži 100 novela i koju je napisao Đovani Bokačo, a nastala je sredinom 14. veka. Iako je od nastanka prošlo toliko vrmemena, ovo delo i danas izaziva veliku pažnju. Grupa novosadskih muzičara i umetnika rešila je da publici predstavi svoje viđenje i priredi muzičko scensko putovanje u vreme renesanse. U okviru NEO koncertne sezone, ovo delo izveo je orkestar pod dirigentskom palicom Vedrana Ferizovića i Marka Miletića, a upotpunjen je plesom u režiji Maje Grgić.
"Bila su popunjena sva mesta i rekla bih da je bila dosta neočekivana reakcija publike. Moj deo je bio scenski i zadatak mi je bio da pokretom ispričamo priču. Dekameron je inače sastavljen od deset dana, a u svakom danu ima po deset priča. Iz svakog dana smo birali po jednu priču koju smo pokušali da prikažemo pokretom, što svakako nije bilo bukvalno, nego smo se vodili emocijom", priča Maja na početku razgovora za Oradio.
Koliko delo koje je nastalo pre toliko godina danas izaziva pažnju? Kako to danas shvataju ljudi?
Kada čitam te priče i postavljam na scenu, mogu samo da kažem da su to priče i događaji koji kriju arhetipe koji su večni. I danas postoji emocija, odnos, energija ili doživljaj nečega, kao što je postojalo i pre 300 i pre 500 i pre 1.000 godina. Teško je, ipak, reći kako danas ljudi gledaju na to, jer ovo je ipak prikazano savremenim plesom što je ljudima blisko. Priču koju smo mi pokretom predstavljali oni nisu ni čuli ni videli ranije, jer je ovo bila premijera. Arhetip je arhetip, pa je on onda večan i savremen u svakom periodu.
Koliko je zahtevno napraviti koreografiju plesa i čitav scenski deo u odnosu na muziku?
Znam da smo uradili dobar posao kada se javi određena emocija, zbog toga što je muzika veoma specifična. Vedran je napisao, komponovao, nešto što je dosta izazovno postavljati i mislim da bi, makar jednim delom, publici trebalo da bude jasno šta se tu zapravo dešava. Jedini recept da bi se sve to objedini upravo je emocija. Ako nas to, kako se danas kaže radi, onda je to tačka u kojoj možemo da se zaustavimo i kažemo to je to.
OBRATI PAŽNJU
To je na neki način i otvaranje NEO koncertne sezone, postoji li plan da se ovo delo ponovi i predstavi nekoj drugoj publici?
To svakako jeste plan, mada još uvek nemam tačnu informaciju o tome gde ćemo ovo ponovo izvesti i kada. Nećemo ga izvoditi jednom mesečno, ali svakako je plan da se to izvede više puta. Poseta na ovom događaju nas je uverila u to.
Šta je ono na čemu trenutno radiš i što će publika moći uskoro da pogleda?
U oktobru završavamo predstavu o medijima - gde smo mi, gde je internet, zašto smo zavisni od njega i tražimo dogovore na slična pitanja. Sa Sonjom Leštar radim jednu monodramu, a od ovog meseca publika može da vidi moje predstave "Med i mleko" koja priča o tinejdžerskim problemima, predstavu "Amanet" koja govori o ekologiji, a za najmlađe tu je predstava "Tri karte za operu" koje je edukativna i govori o muzici i namenjena je deci od pet godina uzrasta na nadalje.
Razgovor s Majom poslušajte u plejeru:
Jovan Vanja Marjanović
