Kako idu reči?

Slažemo se da nema ničeg lepšeg od pevanja omiljene pesme naglas punim plućima, osim u onim slučajevima kada je to pevanje ispraćeno salvama smeha sa strane, jer, pogodite šta? Pevate pogrešne reči. Svima nam se to dogodilo bar jednom, bilo da je u pitanju strana ili domaća numera. Ali taj osećaj kada vas neko prekine i kaže: "Zapravo, reči idu ovako...". To se ne može opisati. U emisiji "O tome se priča" govorili smo o onim, nama logičnijim, smešnijim i neretko boljim interpretacijama. Zapitali smo se i zašto se dešava da pogrešno razumemo reči, da li da okrivimo spoljne faktore ili je ipak problem u nama.

Photo: Mudrolije sa tvitera

U bogatoj svetskoj muzičkoj baštini ima i onih pesama koje slučajno ili namerno razumemo pogrešno, tačnije, tekstove tih numera. I od toga obično nastane urnebesna personalna interpretacija, pa se više i ne trudimo da nešto otpevamo u originalu. Jer, realno, tri para čarapa je zauvek zanimljivije od originalnog pi pa pa para pa.

Milorad Milovanović vodi sajt imena Deda Milorad na kome recenzira filmove, knjige, serije, pesme i još mnogo toga. Kao neko ko je upućen u sve jer, kako kaže, pop kulturu pije na eks, sve ostalo srče, pitali smo ga ima li i on u svojoj riznici bisere u smislu pogrešno pevanih pesama.

"Ja čak ne smem da kažem koje su to pesme, mnogo me je sramota, ali uglavnom su to narodnjaci. Mislim da to nekada i namerno radim, znam tačno kako ide tekst ali namerno ubacujem druge reči. Meni je genijalna moja prijateljica, koja, kad se delio sluh, ne znam gde je tačno bila. Pevala je umesto 'Neodoljiv, neumoljiv...' 'Zavoleh te u modi'. Kako je ona došla do toga nikada nećemo saznati, ali je godinama bila ubeđena da je to pravi tekst", rekao je Milorad Milovanović. 

Emisiju "O tome se priča možete da poslušate u plejeru".

Pogrešno pevani tekstovi pesama su uvek vrlo zabavna stvar, međutim to što pogrešno razumemo reči pa čak i čitave rečenice može mnogo da nam kaže o tome kako naš mozak razume govor.

Šta to znači?

Naš mozak je našao način na koji pokušava da nađe smisao čak i kada ga nema. To se dešava u slučaju mnogih vizuelnih iluzija sa dvosmislenim figurama. Prema grupi istraživača koji proučavaju pogrešne percepcije, ovo se pogoršava u pesmama zbog iskrivljenog govora i buke. Nismo u mogućnosti da dođemo do željenog značenja, naše uši skliznu u najbližu, obično poznatiju alternativu. Šta više, te pogrešno čute reči pesama su veoma uporne iluzije, kada ih jednom čujete, teško ih je ignorisati zbog snažnog uticaja naših očekivanja.

Razmislite o funkciji vašeg telefona da predviđa tekst poruke. Ako ne menjate tastaturu svaki put kada menjate jezike, ona će početi da predlaže, na primer, engleske reči kada kucate na srpskom jeziku. Za razliku od pisanog jezika, reči u govoru nisu razdvojene prostorom, većtoizgledaizvučiovako. Slušaoci koriste svoje znanje o određenim pravilima jezika kako bi odredili gde se završava jedna reč, a druga počinje. Isto se dešava i tokom slušanja. Naš mozak logično stvara reči iako su one često pogrešna interpretacija. I to je sve veoma simpatično dok se zadržimo na pesmama, bez da krenemo da brljamo na poslu ili faksu ili školi. Tipa: Ja sam razumeo/la da ste rekli da mora biti gotovo sledeće nedelje, a ne u sredu. Mislim možete da probate i srećno vam bilo.

Najjednostavniji slučajevi kada nešto pogrešno čujemo jeste kada je bučno, a nama nedostaju vizuelni znakovi da nam pomognu (ovo se može dogoditi na telefonu, na radiju, u suštini u bilo kom trenutku kada ne možemo videti usta govornika ). Jedan od razloga zašto često pogrešno čujemo pesme je da postoji mnogo buke kroz koju prolazimo i obično ne možemo da vidimo lica muzičara. U drugim slučajevima, pogrešne predstave potiču od prirode samog govora, na primer kada neko govori nepoznatim akcentom. Ono što bi trebalo da bude jasno postaje dvosmisleno, a naš mozak mora učiniti sve što je u njegovoj moći kako bi rešio dvosmislenost. Na primer u pesmi Cool kids koju izvode Echosmith, kada jednom čujete cookies ne možete više nikada normalno da pevate pesmu.

Milan Marković Mikša frontmen je benda Nemi pesnik. Kako kaže i njemu se naravno dešava da pogrešno razume neke reči pesama.

"Kao klinac sam pevao pogrešno pesmu Dina Merlina koja se zove Moj je život Švicarska i tu se u pesmi kaže 'k'o blistavi brilijant', a ja sam pevao 'kobri stavi brilijant' i nije mi bilo jasno zašto zmiji stavlja brilijant, to mi je bilo smešno. Kad čujete pesmu Sergeja Ćetkovića Ako te nije pronašla ljubav potraži me biću k'o prije, jednom kad je otpevate i čujete 'Ako te nije pronašla ljubav potraži me biću KOD prije'. Treća pesma je strana pesma benda Kings of lion 'Supersocker' gde on kaže 'Miss walk away', ja iz nekog razloga čujem 'mister walk her away' i onda sam je tako pevao", rekao nam je Milan.

On kaže da se to dešava zbog našeg mozga koji u nekim situacijama funkcioniše neobjašnivo.

"Ptoje neke reči koje su različitog značenja a slično se izgovaraju i onda naš mozak i uho to registruju drugačije. Nekad to ima smisla da se uklopi, nekad nema, mislim da tome nema leka. Nekad je to zanimljivo, nekad je jako glupo", kaže Milan.

Photo: Ovarijum

Na Fejsbuku postoji stranica pod imenom Slušavac, čija je poenta da vam preporučuje odličnu muziku. Jedan od admina je za O radio ispričao koje pesme je pogrešno razumeo, samim tim i pevao i koja je čar u tome.

"Sad već svi dobro znamo da Queen nikada nije pevao 'Radovan baca daske', niti je Sting pevao 'Mesečina bato' ali bili smo mali i nismo znali dobro engleski, pa je mozak tražio neke poznate paterne da sve to lepo ispovezuje. Zbog toga nikada više nećemo moći da ih čujemo normalno. Znam da sad zvučim kao star čovek, ali dok smo odrastali nije bilo interneta da odmah proverimo kako zapravo ide tekst pesme, nego smo morali da kupujemo original CD-ove. A pošto smo živeli u Srbiji 90-tih, nije bilo mesta gde možemo da ih kupimo, pa smo morali da improvizujemo i živimo u zabludi godinama. Mi na Slušavcu svakodnevno već pet godina kačimo muziku, pa tako s vremena na vreme otkrijem da postoji neka nova pesma koju sam sve ove godine pogrešno pevao. Najnoviji primer je pesma 'Who let the dogs out'. Sve vreme sam mislio da kažu 'Who who' a u stvari priča 'Woof woof'. Omiljeni primer mi je pesma u kojoj smo svi kolektivno kao nacija izmislili novu reč, dovoljno je da kažem tu reč i svi će znati o kojoj pesmi se radi. Rakamakafon", rekao nam je Slušavac. 

I naš gost-saradnik Vragolaž se posebno osvrnuo na činjenicu da generacije koje su odrasle uz internet nikad neće znati kako je ne znati tekst pesme. Kako on kaže, danas u dva klika možemo da saznamo sve o nekoj pesmi koju smo čuli usput na ulici.

"Pre je to praktično bila nemoguća misija, jer je tekst mogao da bude viđen samo na original CD-ovima ili kasetama, a toga čak nije ni bilo. Nekima od nas su prošle i decenije, a da ne znamo tekst nekih pesama ili da znamo pogrešan. Ja lično pripadam tim generacijama pre interneta i bolovao sam od te boljke. Čak i kad saznam da ne znam dobro tekst, neću promeniti svoj način pevanja", tvrdi Vragolaž.

Za sam kraj još jedan hit Oradio mojo tima. Hvala celoj ekipi Oradija koja je sve ove dane provela pevajući i prisećajući se tekstova pesama. Sjajno smo se zabavili. A kako bi ovaj letnji hit poslužio i vama, pogledajte i kreativni spot koji smo snimili kako bi dočarali pesmu i uživajte.

J.Mijatović