Društvo / Obrazovanje
Transformacija otpada u hranu: revolucija iz uljane repice
Jeste li razmišljali o tome šta ćete jesti sutra? Pod sutra ovde podrazumevamo blisku budućnost u kojoj ćemo morati da se navikavamo na mnogo promena, uključujući i ishranu. Od kako je Evropska komisija odobrila upotrebu nekih vrsta insekata za ljudsku ishranu, o ovoj se tematici sve više govori, ali se na pronalaženju novih izvora hrane sve više i radi.
Foto: Pixabay
U Novom Sadu, na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije, postoji projekat koji se bavi istraživanjem dobijanja hrane iz poljoprivrednog otpada. Ime mu je "Protopower".
Pomoćnik direktora za međunarodnu saradnju Naučnog instituta za prehrambene tehnologije Pavle Jovanov kaže da su blizu definisanju načina izvlačenja proteina iz jedne vrste poljoprivrednog otpada.
"U saradnji sa kolegama sa Tehnološkog fakulteta, naredne dve godine bavićemo se uljanom repicom i onog što zaostane iza proizvodnje ulja. Pokušaćemo da ono dobro iz otpada koji ostane iza uljane repice iskoristimo sve ono što valja za ljudsku ishranu", kaže Jovanov.
Važno je znati i nešto više od puke informacije od čega će se jednom sastojati naša dijeta. Recimo, šta je to "industrijska simbioza".
"To znači da sporedni proizvodi jedne industrije budu ulazne sirovine za drugu. Saznali smo ispitivanjem da otpad iza uljane repice jeste vredna sirovina, puna proteina. Kada izvučemo proteine iz te 'pogače', možemo ih inkorporirati u druge proizvode. Ti proteini se takođe mogu koristiti kao prirodni koagulanti za prečišćavanje otpadnih voda", objašnjava Jovanov.
Vegani, kao i svi oni koji žele da dobiju na mišićnoj masi, dodaju ishrani proteine. Oni su često biljnog porekla, ali se nijedan ne proizvodi ovde. Pavle Jovanov ne vidi razlog zašto se to ne bi promenilo.
"To je grana u ekspanziji. U Srbiji ne postoji proizvodnja biljnih proteina i mi želimo da postanemo centar za alternativne izvore proteina", dodaje Jovanov.
U svetu se uveliko priča o alternativnim izvorima proteina, onim koji bi mogli da zamene meso. Razlog je za sada u ekološkim okvirima, ali se razmišlja i o budućnosti ishrane sve mnogoljudnije planete Zemlje.
Evropska unija odobrila je zimus prodaju kućnih zrikavaca i larvi buba brašnara za ljudsku ishranu. Evropljanima je ovakva dijeta strana, ali insekti i larve su deo ishrane u mnogim zemljama, od Meksika do Tajlanda.
Razlozi su ekološki, jer je najveći deo zagađenja koje greje našu planetu do sada dolazio iz mesne i mlečne industrije. Krave i ovce su najveći proizvođači metana koji ubrzava efekat staklene bašte. Insekti i neke vrste buba i larvi uzgajaju se na mnogo jednostavniji način, većom brzinom i nemaju nikakav uticaj na atmosferu zemlje.
OBRATI PAŽNJU
Časopis Nature food objavio je podatak da bi prelazak na alternativne izvore proteina svet oslobodio oko 80 odsto uticaja na životnu sredinu.
Jovana Manić, nutricionistkinja, kaže da su proteini važan deo ljudske ishrane, ali da se oni životinjskog porekla lako mogu zameniti biljnim ili proteinima iz drugih izvora poput buba, larvi, algi…
"U teoriji, mogli bismo ishranu modifikovati tako da umesto mesa jedemo proteine od insekata, ali ta oblast se još istražuje. Postoje nedoumice, naročito u domenu kako ti proteini deluju u sadejstvu sa drugim namirnicama, a ima i bojazni od parazita i sličnih, za sada neistraženih pitanja“, objašnjava Jovana.
Možda su najveće prepreke za uvođenje biljnih proteina i proteina iz insekata u našu ishranu kulturološke prirode i tek bi trebalo da je prevaziđemo.
Ovom temom bavili smo se u novom izdanju emisije "Za i protiv“.
P. K.
