Društvo / Aktivizam
I Najlon ima uticaja na ekologiju
Svaki veći grad ima svoj buvljak, pijacu na kojoj možeš da pronađeš razne stvari. Od odeće i obuće, preko posuđa, knjiga, ploča, diskova, do nameštaja i raznih antikviteta. Jedni ih vole ili čak obožavaju i ne propuštaju priliku da na njima za sebe pribave komad jeftinih krpica ili neko parče istorije, a drugi kategorično tvrde da je na buvljaku sve otpad. I ne greše, jer otpad zaista jeste sve ono što nekome više ne treba i što je odbacio, ali za nekog drugog to je blago.
Igor Jezdimirović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine je redovno petkom ujutru na Najlonu. To je čuveni novosadski buvljak na koji dolaze ljubitelji ovakvih pijaca iz svih krajeva Vojvodine. Igor kaže da gleda sve. Redovan je kod kutija u kojima mogu da se nađu stvari iz nečijih podruma ili tavana i upravo taj segment ove pijace najviše podseća na garažne rasprodaje koje su nam poznate iz filmova. Uvek pogleda i odeću, kao i deo ispred same pijace gde svoje improvizovane tezge imaju neformalni sakupljači sekundarnih sirovina.
“I sama definicija otpada kaže da je otpad nešto što NAMA nije potrebno, ali nigde se ne govori da je to nešto što nema vrednost. Danas vama nešto možda nije potrebno, dok je nekom drugom izuzetno značajno i ne smatra ga otpadom, zato i ovde možete videti da nešto što je nekome višak, postaje roba za koju je neko drugi spreman da da interesantne iznose”, objašnjava nam Igor.
Na Najlonu se petkom i subotom najviše kupuje polovna garderoba. S obzirom na to da tekstilna industrija ima ugljenični otisak koji je veći od onog koji zajedno imaju brodski i avio saobraćaj, a tekstilni otpad zbog hiperprodukcije predstavlja veliki problem, buvljak je mesto na kom se ublažavaju posledice toga.
"Ranije ste nosili nešto dok se ne pocepa i to je bilo normalno. Danas, sa ovim cenama i sa ovom hiperprodukcijom, kada majicu možete da kupite za 100-200 dinara, više nemate potrebu da je nosate dokle god je to moguće. Malo je iznosite, 2-3 oblačenja, brzo vam postaje nepotrebna, odnosno - otpad. Sa druge strane to i dalje ima upotrebnu vrednost, i dalje može da se nosi. I onda, ako imate sistem koji može da omogući da vi to prenesete nekom drugom kome to odgovara, dobijate mogućnost da taj tekstil ipak ne bude otpad nego da dobije novi život", priča nam Igor.
View this post on Instagram
Osim krpica, na Najlonu možete pronaći i posuđe i alat i tehniku i razne druge stvari. Sve to je lako moglo da završi na deponiji, gde bi se uz organski otpad raspadalo, možda i zapalilo i ozbiljno ugrožavalo i zemljište i kvalitet vazduha. U sistemima u kojima postoji primarna selekcija, taj otpad bi bio poslat na reciklažu. Ukoliko je moguće, pre reciklaže, ono što je upotrebljivo bilo bi poslato u neki second hand shop ili bi bilo prosleđeno humanitarnim organizacijama, to bi bio drugi nivo upotrebe tih proizvoda i to bi zapravo bilo ono što imamo na buvljacima.
Dobar efekat buvljaka je dvojak, jer pored toga što sprečava da nešto što ima upotrebnu vrednost završi na deponiji, moramo posmatrati i njegov socijalni aspekt. On pomaže socijalno ugroženim grupacijama da priušte sebi nešto što ne bi mogli da kupe po redovnim cenama u prodavnicama. I ne samo njima naravno, već i onima koji jednostavno ne žele da preplate nešto ili jednostavno uživaju na buvljacima.
Konkretno kod Najlona, postoji i jedan mali problem. Stvari koje se prodaju na pijaci se uvoze, uglavnom iz Italije i Nemačke. Dakle, to nisu stvari koje smo uklonili sa naših deponija. Ipak, ispred same pijace, na improvozovanim tezgama, svoje "pronalaske" prodaju neformalni sakupljači sekundarnih sirovina, odnosno, ljudi koji svoj izvor prihoda pronalaze baš u našem otpadu. Njih zakon posmatra kao prestupnike, jer sve što završi u kontejnerima po zakonu pripada Javnom komunalnom preduzeću, bez obzira na to što ne postoji dalja separacija otpada i što sve završava na deponiji.
"Da nema neformalnih sakupljača, mi bismo bili još više zatrpani otpadom nego što trenutno jesmo. Kod nas nikako da se smogne snaga da se ovaj problem sistemski reši. Oni su ti koji omogućavaju da se velika količina i plastike i papira i metala kod nas ipak reciklira. Oni su neophodni da bi taj sistem funkcionisao. Sa druge strane, taj sistem je potrebno urediti. Niko nema interes da to uredi, jer se onima koji su van sistema lako može manipulisati, lako možete da im pretite i lako možete od njih da dobijete ono što vam treba", smatra Jezdimirović.
OBRATI PAŽNJU
Igor se pribojava da bi ovaj novosadski buvljak mogao uskoro da bude ugrožen obnovom Najlon pijace. Postoji želja donosilaca odluka na nivou grada da se prostor pijace rekonstruiše i sigurno će zahtevati velika ulaganja. On smatra da to nije nužno loša ideja, ali bi o mnogim stvarima trebalo voditi računa. Sve bi trebalo tako izmestiti da se pre svega vodi računa o ljudima, i onima koji kupuju i o onima koji prodaju, da se ta tradicija ne prekine.
Sa druge strane, prilikom te rekonstrukcije ne bi bilo loše voditi računa i o energetskoj efikasnosti jer je Najlon idealan primer kako se tokom prošlih izgradnji, odnosno natkrivanja dela pijace, o tome nije vodilo računa. U jednom natkrivenom delu mora konstantno da radi rasveta, jer su pokrivci takvi da kroz njih ne prolazi dnevno svetlo, dok je već u sledećem natkrivenom delu ta greška ispravljena. O takvim stvarima bi trebalo voditi računa, kao i o potrebama ljudi koji svakog vikenda dolaze na Najlon.
Emisiju Ekolinija u kojoj govorimo o ekologiji na Najlonu poslušajte u plejeru ispod:
Alma Kovčić
Foto: Oradio
