Društvo / Zdravlje
Savremeni tempo života utiče na brigu o fizičkom zdravlju kod svih generacija
Da li danas više ili manje vremena posvećujemo sportu i fizičkoj aktivnosti? Koliko vodimo računa o zdravoj ishrani? Da li smo dovoljno ili čak i previše informisani o tome šta je zdravo, a šta ne? Koja je uopšte uloga društvenih mreža u promociji ovih tema? Ovo su samo neka od pitanja na koja smo pokušali da damo odgovor u ovonedeljnoj epizodi Rose u podne.
Foto: Pexels
Naši sagovornici su mladi lekar Nemanja Đurić, kao predstavnik generacije Z, i naš kolega sa Oradija i inženjer farmaceutske tehnologije Jovan Vanja Marjanović, kao predstavnik generacije X. Obojica za sebe kažu da se trude da budu fizički aktivni i da se zdravo hrane. Nemanja sada ide u teretanu, dok se ranije bavio karateom. Vanja se duži niz godina bavi trčanjem, iako kaže da je još od detinjstva isprobavao različite sportove.
“S obzirom da sam od skoro lekar, trudim se da sve više obraćam pažnju na to šta unosim u sebe što se tiče hrane i pića. Pre neka dva meseca sam krenuo da treniram, idem u teretanu gotovo svakog dana. Što više učim i što više čitam o ljudskom telu i što se više bavim fiziologijom ljudskog tela, a ne samo bolestima i nekim patološkim stanjima, sve više vidim značaj u redovnoj fizičkoj aktivnosti”, kaže Nemanja.
Nemanja Đurić, foto: lična arhiva
“Trudim se da posvetim dosta pažnje tome, iako je to nekada teško, jer je sve uslovljeno time kakav ko vodi život. Uglavnom je to neka brzina, gde se teško može naći vremena za neke redovne sportske aktivnosti, a i tu neku vrstu ishrane. Međutim, stvarno su ogromne mogućnosti da se čovek ispravno hrani, iako je pitanje šta je to uopšte ispravno, ali ima dosta stvari gde čovek može da sebi nađe dobar jelovnik. Naravno, za sve to treba vreme i odluka da se čovek ne prepusti nekim trenutnim uživanjima”, priča Vanja.
Međutim, i kada postoji volja za zdravim načinom života i bavljenjem sportom, postoje određeni problemi koji pogađaju sve generacije.
“Mi u suštini nemamo razvijen amaterski, rekreativni sport. On se zasniva na tome da se neko samoorganizuje; ne postoje neki klubovi gde biste vi mogli da budete redovan član, a da budete amater. Postoje dve stvari u kojima možete da budete ozbiljan rekreativac, a to su trčanje i teretana. Ljudi se mahom time i bave, jer ipak čoveku treba neka vrsta organizacije, da ima neki svoj plan i da negde odlazi da trenira. Treba ti neko društvo, neka organizacija, a toga kod nas uglavnom nema. I to se dešava od najranijih dana. Danas imamo situaciju gde je školski sport potpuno zapostavljen, sve se svodi na individualne aktivnosti”, kaže Vanja.
Foto: Pexels
Naši sagovornici su saglasni da je upravo zbog razvijanja svesti o očuvanju fizičkog zdravlja važno da imamo dobro postavljene časove fizičkog u osnovnim i srednjim školama, jer tu stičemo navike koje će nam biti važne u budućnosti.
“Smatram da bi fizičko trebalo da bude jedan od osnovnih predmeta, na koje bi trebalo posebno obraćati pažnju, s obzirom na to da su deca danas sve manje aktivna, sve više i duže sede i ne kreću se. Ne samo deca, nego i odrasli ljudi. Što se tiče fizičkog, nažalost, ono nije bilo na nekom visokom nivou u školi kada saberemo sve ukupno”, priča Nemanja.
“I kod mene je slično izgledalo. Uvek me je nerviralo to što nam fizičko bude, na primer, treći čas. I ako ne poneseš opremu da se presvučeš, onda imaš još časova gde sediš u klupi tako nikakav i oznojan. Na fakultetu je to bilo malo drugčije, imali smo dan za sport. Međutim, nije tu problem toliko u tome kada i šta se radi na času fizičkog, nego je veći problem u tome što ne postoje organizacije u okviru škole. Ja sam prvu medalju osvojio igrajući rukomet. Našem nastavniku je trebala ekipa, zvao nas je u tim, imali smo par treninga i onda smo išli na neko gradsko takmičenje. Tad sam osvojio svoju prvu medalju. Mislim da je ta organizacija u okviru škole i organizacija između škola je bila jako značajna. Toga više nema, to se izgubilo, ta komunikacija među školama je nestala”, smatra Vanja.
Ipak, on kaže i da je primetio da se među mlađim generacijama danas dosta priča o zdravom životu, treninzima, zdravoj ishrani…
“Mislim da su ljudi svesniji nekih stvari i da je sve to uvezano. Mi smo društvo koje je neka mlada demokratija, koja se tek razvija i mi imamo još mnogo stvari da naučimo. Mislim da je sada za bavljenje sportom potrebna dobra organizacija vremena. Potrebno je, naravno, i da čovek bude finansijski situiran. Jer, ako vas muči nešto, nemate novca, jurite za nekim novim poslom, nećete imati vremena za sport, niti ćete imati vremena da platite teretanu i posvetite se tome. Tako da je potrebna neka ravnoteža i mislim da je deo ljudi u poslednje vreme uspeo da dođe do toga, a da mnogi ljudi razmišljaju o tome. Ljudi žele da se bave sportom zato što se posle toga osećaju sto puta bolje i to je nešto što su shvatili, da to nije neki bauk. Treba vam sat vremena svaki drugi dan i vi ste ozbiljan rekreativni sportista”, objašnjava Vanja.
Jovan Vanja Marjanović
Međutim, zdrav život nekada iziskuje i određene finansijske troškove.
“Moram priznati da odlazak u tereatnu, pogotovo u opremljenije teretane, jeste skup. To jest, skuplji u odnosu na neke druge, prioritetnije stvari. Što se tiče zdrave ishrane, smatram da ona i ne mora biti toliko skupa. Čak mislim da se više isplati od neke brze hrane. Tako da je sve pitanje izbora i prioriteta”, kaže Nemanja.
Naš sagovornik dodaje i da su uvek tu neke jeftinije varijante kada je reč o fizičkoj aktivnosti, poput šetnje, vožnje bicikla ili rolera. Bez obzira za koji se sport odlučili, Nemanja ističe da briga o sebi ne bude motivisana isključivo fizičkim izgledom, što smatra da je u današnje vreme čest slučaj.
“Ljude najviše interesuje fizički izgled i zato se interesuju i za zdravu ishranu i za fizičku aktivnost, a na samo zdravlje mislim da retko ko misli danas. Mislim da danas imamo nikad više informacija, ali pored tih informacija ima i dosta dezinformacija. O nekim stvarimo imamo i previše informcija, jer su ljudi počeli da odlaze u neke bespotrebnedetalje, da se bave nekim temama koje su neprilagođene današnjem čoveku koji radi toliko koliko radi i koji brzo živi. Ono što mislim da bi trebalo da bude bitno za ljude jeste da znaju otprilike koja namirnica je prvenstveno ugljenohidratna, koja je visokoproteinska i koja ima najviše masti, i da otprilike kalkulišu tim informacijama. Mi danas imamo ljude koji se fokusiraju na to brojanje kalorija, što mislim da je uzaludno, jer mi nikad ne znamo koliko će naše telo iskoristiti neku namirnicu koju smo uneli”, objašnjava Nemanja.
Foto: Pexels
I Vanja kaže da ulogu društvenih mreža u celoj priči moramo posmatrati iz više perspektiva. Sa jedne strane, putem njih dobijamo mnoštvo, pa čak i previše informacija, kao i imperativ savršenog izgleda, dok, sa druge strane, tamo možemo pronaći ljude koji nam mogu poslužiti kao dobar vodič.
“Kada pogledate šta se dešava po Americi… Kalifornija je, na primer, posebna priča. Tamo, ako se ne baviš sportom, ti si potpuno aut. Ako nemaš izvajano telo ili nemaš trbušnjake, jednostavno si odbačen od društva, što jeste problem. Mislim, zašto bi svi imali trbušnjake? Jedna stvar je taj neki trend izgleda, a potpuno druga stvar je to šta je zdravlje. Ali svakako ima i zanimljivijih sportskih influensera po društvenim mrežama. Super je kad vas neko inspiriše, i ja imam nekoliko ljudi koje pratim, i stvarno jesu inspiracija”, ističe Vanja.
A pre inspiracije u digitalnom svetu, naš sagovornik kaže da je često vodio dnevnik svojih treninga. Kada bi naišao dan kada mu je teže da ode na trening, kaže da bi prelistao svesku kako bi se podsetio šta je sve do sada postigao. Što nas negde i dovodi do pitanja - šta bi generacije X i Z mogle da nauče jedna od druge kada je reč o brizi o fizičkom zdravlju? Nemanja ističe da su starije generacije u našim godinama nekada verovatno bile zdravije. Naprosto, uslovi života i poslovi su bili takvi da su se više kretali i provodili vremena u prirodi, čemu bi i mi trebalo da težimo.
“Nećemo se lagati, i prethodne generacije - naši roditelji i bake i deke, nisu mnogo znali o svemu tome. Ali oni su stalno bili u pokretu, hteli ne hteli. Nije bilo kompjutera, nije bilo sedenja po ceo dan. Prosto, ljudi su bili stalno u prirodi. Nije bilo mobilnih telefona, iako ne smatram da su danas samo telefoni i kompjuteri zaslužni samo za to što su ljudi neaktivni. Prosto ljudi danas i nemaju potrebu da budu toliko aktivni, ne rade neke fizički zahtevne poslove, tako da i sama tehnologija i način života su nametnuli to da ljudi ne moraju da budu toliko aktivni kao pre”, kaže Nemanja.
OBRATI PAŽNJU
A šta bi starije generacije mogle naučiti od mlađih?
“Mislim da mladi danas, kada žele i kada hoće, mogu da budu dosta organizovani što se tiče fizičke aktivnsoti i što se tiče pravilne ishrane. Ono što je falilo starijima jeste opet to neko znanje - ako se nešto jede, zbog čega se jede, čime je bogata neka namirnica... Ako smo fizički aktivni - zašto je to dobro. Sada imamo informacije zbog kojih znamo zašto je konkretno dobra fizička aktivnost, kako utiče na naše telo, čemu doprinosi... Tako da smatram da stariji opet mogu dosta da nauče od mlađih, kao i mlađi od starijih. Nije ništa isključivo i nije niko najpametniji”, smatra Nemanja.
“U mojoj generaciji ima dosta ljudi koji su se jednostavno prepustili, zapustili, ne razmišljaju ni o zdravoj ishrani ni o sportskom načinu života. Mislim da bi mogli da pogledaju malo šta rade mladi, jer oni zaista pomeraju granice. Ako mogu da stignu biciklom od Novog Sada do Strazbura, ne znam šta onda čovek ne može da uradi”, zaključuje Vanja.
Celu epizodu Rose u podne možeš poslušati na linku:
I. Č.
