Društvo / Obrazovanje
Svaka sačuvana namirnica nekome može biti obrok
Da li ste ikada razmišljali o tome šta se sve još potroši kada u đubre bacimo, recimo jabuku?
"Da bi proizveli jednu jabuku, neophodno je 50 litara vode, a za biftek i do 1.500 litara. Ukoliko jabuka i biftek završe na đubretu, znači da smo bacili ne samo gotov proizvod, nego i 1.550 litara vode i sve ostalo što ide uz to.To je samo vidljivi deo", objašnjava direktor udruženja Immigrant Link Centre Society - Charity u Kanadi Igor Bjelac.
To nije sve. Svaka sačuvana namirnica može biti obrok našim sugrađanima koji su najugroženiji.
Foto: Canva.com
Istraživanje Centra za unapređenje životne sredine o bacanju hrane u Srbiji iz 2019. godine pokazuje da većina građana najčešće baca hranu manje od jednom nedeljno. Količinski, to je manje hrane od jednog obroka. Oko petine je onih koji bace jedan do dva obroka, a prvi navedeni razlog je to što se hrana pokvari. Najčešće se baca hleb, a zatim meso i mleko.
GODIŠNJE BACIMO U SMEĆE JEDNO LETOVANJE
PAMETNO ISKORIŠTENE NAMIRNICE SMANJUJU BROJ GLADNIH
Igor Bjelac kaže da je priča o bacanju hrane mnogo kompleksnija od običnog odlaganja ostataka hrane u đubre.
"Svaka sačuvana namirnica postaje donirani obrok i na taj način naši najugroženiji članovi društva mogu da uštede novac i poboljšaju svoje životne uslove. To bi mogli da nazovemo cirkularnom ekonomijom. Imamo i ekološku komponentu. Ukoliko hrana završi na deponiji, počinje da truli i proizvodi metan koji je 25 puta štetniji od ugljen dioksida. Prevencijom bacanja hrane, čuvamo naše resurse, pomažemo ekonomiju i smanjujemo zagađenje", objašnjava Igor.
Igor na jednom od distributivnih mesta
Food waste je globalni problem, koji je prepoznat i u Srbiji. U Beogradu je nedavno otvoren "Zajednički frižider", u okviru projekta "Na mladima klima ostaje" i nalazi se ispred Dorćol Platza. On treba da pomogne u rešavanju i ekološkog i humanitarnog problema kroz čuvanje i nebacanje namirnica. Koordinatorka tog projekta Mina Mirić ističe za Oradio da je u pitanju omladinska inicijativa.
"Zajednički frižider je ideja mladih ljudi i njihov odgovor na probleme koje klimatske promene donose. Konkretno, govorimo o frižideru i znamo vrlo dobro šta stavljamo u njega, on se bavi pre svega smanjivanjem bacanja hrane. Jedna trećina hrane proizvedene u svetu se na žalost baci. U tom smislu, Zajednički frižider odgovara klimatskim promenama, ali ima i tu divnu humanitarnu komponentu. On ljudima koji nemaju pristup svežoj hrani, pogotovo u zimskim danima, obezbeđuje hranu i na taj način im pomaže. Svako ko ima potrebu za hranom ili oni koji žele da doniraju hranu će biti u mogućnosti da dođu do frižidera i učestvuju u ovoj ekološkoj i humanitarnoj inicijativi", kaže Mina.
Mina Mirić
Igor Bjelac, koji već duže vreme živi i radi u Kanadi, kaže da je prednost u slučaju bacanja hrane ipak na strani Srbije. Objašnjenje se, između ostalog, nalazi u tome što mi imamo samo jedan datum na proizvodu, a to je istek roka.
"Posle tog roka hrana nije više za ljudsku upotrebu, dok u Kanadi prvo postoji best before datum, koji govori da je hrana savršena do tog datuma, a imaju i istek roka. Umesto da konzumiraju hranu do isteka, oni je bacaju pre isteka prvog datuma, dok je još savršena. Takođe, nisam primetio da je kupac u Srbiji tako probirljiv kao Kanađanin i hrani prilazi sa više poštovanja", ističe Igor.
Razgovarali smo i sa mladima o tome šta oni rade sa neiskorišćenom hranom.
"Potrudim se da hranu koja mi ostane iskoristim za nešto drugo, neko jelo ili je dam napuštenim životinjama. U krajnjem slučaju dešava se da je bacim."
"Ostatke hrane spakujem u kesu i odnesem do kontejnera ili na ćošak u centru, ostavljam za pse lutalice."
"Primetila sam da mi se u poslednje vreme dešava da precenim koliko ću pojesti i pošto često putujem, dobar deo na kraju bacim."
Foto: Canva.com
I organizacija Inspiring Change, u kojoj su pretežno mladi, bavi se food waste problemom. Nina Petrov iz te organizacije ukazuje na neke probleme koji se javljaju kada govorimo o bacanju hrane.
"Kada smo bili mali, roditelji su nam govorili da moramo sve da pojedemo iz tanjira jer deca u Africi gladuju. Kako rastemo, shvatamo da to nisu samo deca u dalekoj Africi. Srbija je vrlo specifična po tome što u isto vreme ima veliku količinu prehrambenog otpada, a ima i veliki problem sa siromaštvom. Postoji značajan procenat gladnih koji uopšte nije zanemarljiv. Ova dva problema su u konfliktu jer nema mnogo smisla da bacamo hranu, a ne hranimo dovoljno ljudi. Neke države, poput Irske, imaju dozvole da svi supermarketi mogu skoro pa besplatno da dele robu koja je pred istek roka, što dosta pomaže onima koji ne mogu da je priušte", kaže Nina.
APLIKACIJA KOJA POMAŽE DA NE BACAMO HRANU
Rešenja i nekih velikih globalnih problema počinju od promena kod pojedinaca. Igor Bjelac kaže da je prvi korak da ne stvaramo viškove hrane, već da kupujemo onoliko koliko nam treba.
"Loše odložena hrana, na primer van frižidera, je sklonija bržem propadanju. Takođe bi trebalo da ne bacamo ostatke obroka, nego da ih iskoristimo kasnije. Sve što možemo treba da zamrznemo. Ne bi trebalo da držimo zajedno voće i povrće, a takođe, ukoliko je, na primer, neka jabuka trula, ona vrlo brzo može da upropasti sve ostalo, pa bi takve proizvode trebalo skloniti od drugih. Postoji niz načina kako da produžimo hrani rok upotrebe i svakako bi trebalo da se dodatno edukujemo o tome. Možda i država da napravi kampanju, ukoliko ima interes, a trebalo bi da ima", zaključuje Igor.
Za kraj, da se vratimo i na humanitarni aspekt food waste problema. Sve što planiramo da bacimo, ukoliko nije prošao rok trajanja, može pomoći nekome da ne bude gladan ili gladna. U Beogradu to sada možete uraditi i putem Zajedničkog frižidera, u Novom Sadu imate Solidarnu kuhinju, a gde god da se nalazite na planeti višak hrane možete sa nekim podeliti.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" koja se bavi problemom bacanja hrane poslušajte u plejeru:
J. Božić
