Arhitektonska struka mora da odlučuje o izgledu gradova

Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu svake godine dodeljuje nagradu za najboljeg studenta celokupnih master studija studijskog programa Ahitektura, valorizovano za celokupan prosek. Nina Čegar sa Departmana za arhitekturu i urbanizam dobila je ovu nagradu, a dodeljeno priznanje svakako je potvrda odličnog rada koji je Nina, nakon završenih osnovnih studija, nastavila kroz master, dok je sama tema starog beogradskog Sajmišta obrađenog u pomenutom radu veoma aktuelna, pogotovo u današnjem trenutku.

“Nagrada je za najboljeg studenta u promociji mastera inženjera, na studentskom programu arhitektura. Izgleda da sam ja ove godine pokazala najviše i tako dobila ovu nagradu”, kazala nam je Nina na početku razgovora za Oradio.

Kažu da tamo gde nema nagrada nema ni napretka. Koliko je tebi ova nagrada važna za tvoj budući rad?

Naravno da je važna. Važno je da prosto dobijete potvrdu svog rada i da se sav onaj trud i vreme koje ste uložili na kraju dana isplati. U tom smislu je značajno i stvarno lepo kad vas neko potapše po ramenu i primeti ono što ste uradili.

Pretpostavljam da si i tokom osnovnih studija bila odlična. Koliko uopšte student može da bude dobar na svim predmetima?

Da budem iskrena, ja se tokom studija uopšte nisam opterećivala prosekom. To je došlo kao rezultat, jer mi je bilo veoma bitno da se posvetim arhitekturi, koju zaista volim i kojom želim da se bavim. Mogu da kažem da mi je to u neku ruku i strast, a cilj mi je bio da iz svih mogućih aspekata, na svim predmetima, razumem što dublje. Na kraju su te ocene i uspesi došli kao rezultat.

Arhitektura je jako zanimljiva nauka zato što spaja umetnost, ali i inženjerski deo posla. Pretpostavljam da te ipak neki određeni sektor arhitekture posebno zanima?

Jeste, arhitektura je vrlo kompleksna oblast. I nauka i umetnost i tehnička oblast. Uz to, svaki segment je važan, ali ono što mene konkretno najviše zanima jeste da istražujem i da se bavim čovekomernim prostorima – šta su to prostori za život, prostori za ljude. Taj aspekt arhitekture, pogotovo u današnje vreme, čini mi se da je malo manje zastupljen u generalnom diskursu, a, po mom mišljenju, to je možda i najvažniji aspekt.

S obzirom na to da je nagrada stigla za master rad, čime si se bavila u radu i kakav ti je bio postupak rada na samom masteru?

Tako je, nagrada je stigla kao rezultat celokupnih master studija, koje su krunisane tim master radom, na koji sam, iskreno, bez lažne skromnosti, veoma ponosna. Tema je bila istraživanje starog Sajmišta u Beogradu. Taj prostor, čini mi se, ostao je na margini, iako je vrlo centralno pozicioniran u gradu. Dosta ljudi, čak i Beograđana, uopšte ne zna tačno gde je – čuli su za staro Sajmište, ali nikad nisu bili tamo. Tema je bila, pre svega, vrlo kompleksna, ali mislim da je način na koji smo pristupili celom poslu bio odličan, uz pomoć mentorki Miljane Zeković i Višnje Žugić, kao i Nikole Radića Lucatija iz Centra za istraživanje Holokausta, koji nam je dosta pomogao u istraživanju te teme. Mislim da smo svemu pristupili na inovativan način i da sam kroz rad uspela, kroz fenomen narativnih slojeva nataloženih na tom prostoru, da izradim arhitektonski koncept i ponudim neku bolju budućnost za taj prostor i za sećanje. Za Staro Sajmište može da se kaže da je preživelo od sjaja do očaja, da bi danas bilo skoro pa potpuno zapušten i zaboravljen prostor. Svojevremeno je tamo prikazan prvi TV program na Balkanu, za vreme Drugog svetskog rata je tamo bio logor, a danas još uvek čekamo da vidimo kakva će mu sudbina biti.

Može da se kaže da je arhitektura ogledalo društva u kom je nastala. Pa, kako ti se čini sada, recimo, neka današnja arhitektura u odnosu na staru arhitekturu?

Apsolutno je ogledalo društva, jer arhitektura ne funkcioniše u vakuumu i oblikovana je društveno-političkim, ekonomskim i svim drugim faktorima. Tako da i danas možemo da vidimo kako gradovi izgledaju i kako se uređuju. Vrlo jasno se reflektuju politike ili odsustvo politika u planiranju.

Kada se master rad završi, neki ljudi reše da više ne studiraju, ali neki žele da nastave dalje svoje usavršavanje. Pretpostavljam da ti je sledeći korak doktorske studije?

Tako je, upisala sam doktorske studije, radim na fakultetu kao istraživač-pripravnik i nastavljam tu strast za istraživanjem arhitekture, a posebno me zanimaju teme za koje mi se čini da nema dovoljno prostora u praksi i da se ne istražuju dovoljno. Imam mogućnost da na fakultetu mogu da se bavim onim što me zaista zanima.

Činjenica je da se znanja koja si stekla na fakultetu mogu primeniti širom sveta. Koliko je tvoja generacija rešena da ostane u Srbiji?

Nažalost, čini mi se da je trend odlazaka u inostranstvo ponovo dosta učestao. Dosta mojih kolega ima tu ambiciju, s tim da arhitektura nekako ni u inostranstvu nije baš toliko dobro pozicionirana, a takođe mi se čini da je to neki globalni trend – da, za razliku od možda nekih drugih oblasti, ni odlazak u inostranstvo nije pravo rešenje problema.

Kako ti se danas čini Novi Sad, kako ti sve zajedno izgleda iz stručnog, arhitektonskog ugla, kojim putem mi to idemo?

Čini mi se da stručna javnost i arhitektonska udruženja nisu dovoljno uključeni u planiranje grada i da se mnoge odluke donose suprotno mišljenju struke. Čini mi se da je to razlog što svi delimo dosta frustracija u vezi sa tim kako se kod nas gradovi planiraju i kako izgledaju. S druge strane, struka, čini mi se, ima neko drugo mišljenje o tome kako bi sve to moglo da izgleda, ali to u aktuelnoj situaciji nije dovoljno važno.

Kako postići sistem koji smo mogli da vidimo da funkcioniše u raznim evropskim gradovima, sa mnogo manje vozila, mnogo boljim gradskim saobraćajem i sličnim stvarima?

Pre svega, kvalitetnim urbanim planiranjem grada, što je takođe tema arhitekata. Dosta ljudi ima percepciju da se arhitekte bave lepim zgradama. To jeste, donekle, tačno, ali arhitekte se takođe bave i uređenjem gradova i time kako oni funkcionišu. I upravo kvalitetnim urbanim planiranjem mogle bi se rešiti razne stvari, kao što je i pitanje saobraćaja i cirkulisanja kroz grad. Kvalitetno urbano planiranje, odnosno odsustvo istog, čini mi se da rezultuje na jedan ili na drugi način.

Gostovanje Nine Čegar u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija