Godišnje bacimo u smeće jedno letovanje

Kada iz tanjira bacimo hranu nakon obimnog obroka, jer smo se već previše najeli da sve pojedemo, retko zastanemo i razmislimo o značaju toga što radimo. Izgleda kao rutina – ako imamo ostatke hrane, koji nisu pogodni da se pojedu, zar ne treba da ih bacimo u smeće? Naše rutinske radnje nam otežavaju da sagledamo količinu otpada hrane u svetu. Problem je veći nego što mislimo.

Prema nedavnom izveštaju Programa za okolinu Ujedinjenih nacija, oko jedne trećine proizvedene hrane na svetu, vrednosti oko jedan bilion dolara, izgubi se ili baci tokom proizvodnje ili sistema potrošnje. Naučni institut za prehrambene tehnologje iz Novog Sada napravio je procenu da se u Srbiji baci oko 250.000 tona hrane godišnje. Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine kaže da je to po građaninu oko 20.000 dinara godišnje, odnosno jedno skromno letovanje.

"Ovde pričamo samo o promeni navika – možemo malo pametnije da upravljamo namirnicama – od toga šta imamo, preko toga šta kupujemo i kako kupujemo, to je isto jako bitno reći i naravno, kako ih trošimo – da li zamrzavamo ili bacamo ostatke. Najvažnije je da vodimo računa o tome šta imamo, kako bi kupili samo ono što nam treba, da ne bi bilo previše namirnica. Kada odemo u radnju, treba da se pridržavamo spiska koji smo napravili, a ne da kupujemo impulsivno ili da kupujemo stvari na sniženjima, jer ako kupimo nečega pet, zato što je jeftino, a potrošimo samo dva a tri bacimo, onda se postavlja pitanje da li je to jeftinije i da li je racionalno tako nešto uraditi", kaže Šćekić.

Svaka deveta osoba na svetu nema dovoljno hrane da vodi zdrav život, a s druge strane postoji i veliki otpad hrane. Međutim, problem nije samo u ekonomskom ili moralnom smislu. Hrana koja završi na deponiji, usled raspadanja bez kiseonika, emituje metan, jedan od gasova zaslužnih za efekat staklene bašte. Tako se klimatske promene ubrzavaju, a posledice toga vidimo u poslednje vreme.

Zato je spasavanje odbačene hrane postalo međunarodni prioritet. Francuska i Italija usvojile su Zakon koji bi trebalo da dovede do smanjenja bacanja hrane, olakša njeno doniranje i promoviše pakovanje viškova hrane od obroka u restoranima. U Evropi, pa i u Srbiji postoji organizacija koja se time bavi, a zove se Banka hrane.

"Banka hrane predstavlja koncept nevladine organizacije humanitarnog tipa koja prikuplja namirnice od agroindustrije, proizvođača hrane i trgovinskih lanaca, zatim ih prosleđuje raznim udruženjima, organizacijama i institucijama čija su ciljna grupa socijalno ugrožena lica. U pitanju su samohrane majke, porodice bez primanja, beskućnici, osobe sa invaliditetom, nezaposleni, izbegla i raseljena lica, povratnici u društvo, penzioneri, odnosno svako kome je pomoć neophodna", kaže Milana Blažić iz te organizacije.

Kako bi spasili hranu, u Evropi ima mnogo onih koji idu u "dumpster diving" odnosno kopanje po kontejnerima. U blizini pijaca ili velikih trgovinskih lanaca nalaze se kontejneri u koje se odlaže sasvim kvalitetna hrana. Na primer, baci se čitavo pakovnje banana zato što je samo jedna promenila boju.

"Odemo na pijacu pred kraj radnog vremena i jednostavno pitamo ljude koji stoje na tezgama da li imaju nešto što im više nije za prodaju, što bi bacilli, da nam daju, pošto mi nemamo dovoljno para ili ne želimo trenutno da kupujemo. Naravno, ne želimo da se tolika hrana baca i jednostavno pitamo da li mogu nešto da nam daju", kaže Dragica Nedeljković koja je u Švajcarskoj na pijacama prikupljala hranu.

Foto: Food Navigator

Danas se većina proizvoda obeležava sa "Best before – Najbolje upotrebiti do", što predstavlja informaciju o garanciji kvaliteta proizvoda – do kada će imati svojstva koje proizvođač garantuje (svežina, hrskavost, itd..), dok se na manje vidnom mestu obeležava krajnji rok upotrebe namirnica, koji ima bezbedonosni karakter i uvek značajno odudara od datuma navedenog u kategoriji "Najbolje upotrebiti do". Takvo obeležavanje dovodi do toga da se proizvodi bacaju daleko pre isteka roka upotrebe, bespotrebno stvarajući nove količine otpada.

Andrej Vereski odrastao je u Kovačici sa babom i dedom koji nisu proizvodili otpad!

"U prodavnicu uvek nose korpu i ne uzimaju kese i kupuju baš to što moraju, sve ostalo na pijaci gde nema ambalaže. Brašno i šećer kupuju u većim količinama, pa na taj način smanjuju ambalažu, koju kasnije koriste za namirnice koje su proizveli u bašti. Sve što je papirno i može da sagori loži se u peći, a sve što je organsko baca se u kompost. Sada je skoro pa nemoguće tako živeti, no svest o otpadu i neprljanju mi je ostala, tako da se trudim da taj otpad koji ostane iza mene bude odložen tamo gde mu je mesto", kaže Vereski za O radio.

Ako želite nekome da pomognete, možete da nađete Banku hrane, ali u regionu postaju sve popularnije Kuke dobrote, odnosno kuke postavljene na različitim mestima na koje može da se okači nešto što je i dalje dobro, a vama više nije potrebno.

"Ideja je da se stavlja čista odeća i sveža hrana, ali mogu da se stavljaju i igračke za decu, pribor za higijenu. Ja sam recimo stavila gelove za tuširanje, četkice za zube, koje nikad nisam koristila i uloške sam jednom stavila, jer mislim da uvek treba razmišljati o široj slici kome sve to treba i šta sve može da im zatreba. Ne treba da se fokusiramo samo na hranu, već i na stvari koje bi ljudima bile potrebne svaki dan i da mogu više puta da ih koriste", kaže Lea Radlovački koja je okačila prve kuke u Novom Sadu.

U Evropi kod kontejnera možete da nađete i mnogo toga osim voća i povrća.

"U Švajcarskoj ljudi kada žele da menjaju nameštaj, a menjaju ga često, tako da odlažu prilično novu robu, pored kontejnera možeš da nađeš lepe lampe, dušeke, komode, stolice, tako da jedan student može da opremi svoju sobu samo sa tim što će da nađe na ulici. Njima se to isplati zato što im je jeftinije da neko dođe i uzme ispred zgrade, nego da plate ekipu koja će to da odnese gde treba", kaže Boris Malinović za O radio.

Ukolliko želite da naučite kako da reciklirate hranu, Otvorena kuhinja u Omladinskom centru CK13 organizuje radionicu danas u 16 sati. Voditleji radionice će pokazati kako da napravite vege ćufte od preostalog pasulja, kako da iskoristite stari hleb i od njega napravite brz i sočan kolač, kako da napravite namaz od preostalog povrća, i podeliti još pregršt zanimljivih ideja za ukusne obroke od ostataka hrane.

Sjajni Džon Oliver bavio se ovom temom, pa pogledajte.

 J. Ž.