Lifestyle / Putovanja
Izviđačka avantura u Južnoj Koreji
Nedavno je u Južnoj Koreji održana 25. po redu Svetska izviđačka smotra. Događaj je okupio preko 50 hiljada izviđača iz celog sveta, među kojima su bili i oni iz Srbije. Našu zemlju su predstavljala 32 člana iz preko 15 odreda. Učesnici su imali priliku da upoznaju druge izviđače iz 150 zemalja i budu deo raznih programskih aktivnosti.
Srbiju je predstavljala i naša muzička urednica Anja Ninić, koju smo zamolili da prenese svoja iskustva.
"Svetska izviđača smotra se održava na svake četiri godine i uvek u drugoj državi. Ove godine je to bila Južna Koreja. To je u stvari događaj na kom se okupljaju izviđači iz celog sveta. Od 14 do 18 godina su učesnici smotre, dok sam ja tamo bila kao član servisnog internacionalnog tima. Tako da je tamo bilo više od 40 hiljada ljudi raznih godina, od 14, pa do 80, 90", priča Anja.
Šta se tamo radi, kako to izgleda? Šta obuhvata sve Svetska izviđačka smotra?
Glavni cilj je upoznavanje, razmenjivanje iskustava, kulture. Program je raznovrstan, od izviđačkih aktivnosti, kao što su dizanje šatora, paljenje vatre, do nekih potpuno drugih aktivnosti. Recimo, ja sam radila u programskim aktivnostima gde smo učili decu K-pop dance. Od tih njihovih tradicionalnih kulturnih stvari, do aktivnosti na vodi, raznih radionica, pravljenja stvari... Svašta se radi.
Kakvi su utisci sad kad se to sleglo?
Stigla sam pre dva dana. I dalje se utisci nisu slegli, ali definitinvo je ovo bilo jedno nezamislivo iskustvo koje ne znam da li ću ikad u životu opet imati. Jako mi je drago što sam tamo otišla i imala priliku da učestvujem u tako velikom događaju.
Kako si uopšte došla u dodir sa tim izviđačkim svetom?
Preko tate. On je bio izviđač kad je bio mali, pa do momenta kad smo se brat i ja rodili. Onda je on tu ljubav preneo i na nas. Tako sam krenula u izviđače u petom razredu osnovne škole. Sad sam već i načelnica našeg odreda i imam dosta iskustva, vodim decu na razne aktivnosti. Mislim da su mi izviđači najveći hobi koji imam.
Hoćeš malo da približiš šta tačno izviđači rade, kako to izgleda? Da li je to onako kao što možemo da vidimo u američkim filmovima ili se razlikuje nešto?
Mislim da izviđači prvenstveno služe za skupljanje veština koje se ne uče u školama ili na sportovima. To je bukvalno snalaženje u prirodi, druženje, razvijanje raznih veština i obogaćivanje svog života na neki drugi način.
Koliko je to zastupljeno u Srbiji?
Nije baš previše. Ranije je bilo više, ali razvojem tehnologije više ljudima priroda nije toliko privlačna. Ali, nije to izumrlo, u svakom većem gradu ima izviđača. U Novom Sadu imamo dva odreda, u Beogradu ih ima dosta više, u Nišu isto. Imamo i Savez izviđača Vojvodine, gde su Sremska Mitrovica, Bečej, Bačka Topola, Kanjiža. Ima dosta gradova koji imaju svoje odrede. Nisam sigurna za cifru, koliko ima izviđača u Srbiji, ali to je sigurno nekoliko hiljada.
OBRATI PAŽNJU
Da se vratimo na Južnu Koreju. U okviru smotre posetili ste Seul i Inčon. Kakva su iskustva, kako su ti se svidela ta mesta?
Jako mi je bilo zanimljivo da samo šetam kroz grad, posmatram ljude, isprobavam njihovu hranu, pričam sa ljudima, slušam jezik. Hostel nam je bio u delu grada gde je bogat noćni život, onda smo izlazilli tamo dva puta. Jako mi je bilo zanimljivo da posmatram ljude. Korejci inače važe za dosta rezervisane ljude koji nisu baš opušteni. Dok smo bili u izlasku bilo mi je zanimljivo da posmatram ljude koji prolaze. Moda im je fantastična, svi su dosta urbani, moderni. Muzika koju slušaju u klubovima je amerikanizovana. Ceo taj doživljaj je bio stvarno nezamisliv, baš je bilo dobro.
Spomenula si hranu, šta si probala, šta se jede tamo?
Jedna od omiljenih stvari koje sam probala je taj korejski roštilj gde ti sam pečeš hranu na stolovima koji su opremljeni za to. To sam gledala ranije na YouTube-u i serijama, tako da mi je to bio najzanimljiviji obrok koji sam probala. Ukusu su im dosta mešani. Većina hrane je ljuta, onda imaju kombinacije ljuto-kiselo, slatko-kiselo. Pirinač je u sklopu svakog obroka.
Šta te je najviše oduševilo i ostavilo najjači utisak u Južnoj Koreji?
Ljudi, jer je tu ih je zaista bilo iz celog sveta. Nisam se sad s nekim sprijateljila da će mi biti prijatelj za ceo život, ali sam popričala sa ljudima iz raznih država, sa raznih kontinenata. Evakuacija od tajfuna i vrućina, koju smo dosta dobro podneli, doprineli su da se dosta zbližimo. Prosto jedno životno iskustvo.
Kada pričamo o izvođačima, možeš li da kažeš kako neko u Srbiji može da se prijavi?
Ukoliko ste iz Novog Sada, imamo dva odreda u gradu. Jedan se zove "Mika Antić", a drugi, u kom sam ja, "Ivo Lola Ribar". Imamo stranice na Instagramu i Facebooku, tako da tu ljudi mogu da nas kontaktiraju. Ukolio ste iz drugog grada, možete da kontaktirate Savez izvođača Srbije. Isto ima svoje profile na društvenim mrežama, pa će vas neko upititi na odred u vašem gradu, ukoliko postoji.
S. R.
Foto: Savez izviđača Srbije
