Šta nas koči da budemo svoji?

U subotu 24. i nedelju 25. decembra od 20 časova monodrama "Major i Helena" biće premijerno igrana na Akademiji umetnosti (Đure Jakšića 7) u Novom Sadu. Predstava je rađena po istinitoj priči Helene Vuković, nekadašnjeg majora Vojske Srbije i trans žene.

Monodrama "Major i Helena" je autorski projekat dvadesetpetogodišnjeg Alekse Jovčića po motivima istoimene knjige Maje Bekčić Petrović, u dramatizaciji Divne Stojanov i produkciji Pozorišta Promena i Oblak produkcije. Aleksa kaže da se sama ideja o predstavi rodila još 2016. godine kada je imao prvi susret sa Helenom i njenom pričom. Kada je došao red na njega da kreira svoj projekat, prva asocijacija mu je bila upravo ona. 

"Ono što možete videti u ovoj predstavi je rušenje stereotipa. Mislim da je jako važno da se kroz celu priču jedne trans osobe stekne neko znanje da je to nešto mnogo više od onoga što ljudi misle. I da se tako osoba humanizuje. Prosto mislim da je predstava jako edukativna i važna. Ne samo zbog te LGBT tematike koju koristimo, nego da je ovo jedna životna ljudska priča, kao i zbog problema sa kojma se svi susrećemo. Cilj je da probamo da nađemo odgovor na pitanje šta nas koči da budemo svoji u ovom društvu", navodi Aleksa.

Dramaturškinja Divna Stojanov objašnjava joj je bilo izazovno raditi na ovom projektu, zbog obazrivosti koju je morala da ima, jer su u pitanju stvarne ličnosti na koje predstava može da utiče. Dodaje da akcenat predstave nije na tome da Helenu treba sažaljevati zbog svega što je u životu prošla, već da je potrebno razumeti je i shvatiti da je ona čovek kao što smo i svi mi.

"To je zapravo bila Aleksina ideja, da napravimo monodramu, zato što bi se na taj način stavio fokus i akcenat na samu ličnost Helene Vuković, na njenu priču. Tu se pojavljuju, da tako kažem, drugi likovi. Ona govori o svojoj majci, o svom ocu, o miljeu Vojske u kojoj je radila ceo svoj radni vek, do penzije. Pojavljuju se i drugi likovi, njena žena, to jest sada bivša žena, naravno i deca. Nismo imali potrebu da ih fizički uvodimo u taj prostor, ovako je bio veći izazov, pogotovo Aleksi glumački. Smatrali smo da bi se na taj način, uvođenjem drugih lica, morao stavljati veći fokus i na njihove priče, a hteli smo da istaknemo Majora Helenu, odnosno, Helenu Vuković", pojašnjava Divna.

Knjiga "Major i Helena" Maje Bekčić Petrović biografija je prožeta intervjuima, u kojoj je opisan čitav Helenin život. Od prvog osećaja da je devojčica, a ne dečak u patrijarhalnoj porodici, preko pokušaja potiskivanja sopstvenog identiteta u konzervativnom društvu, do sadašnjeg spokoja kada je i fizički postala ono što je oduvek i bila - žena. Maja kaže da je čitavu generalnu probu gledala sa osmehom, te napominje da su Aleksa i Divna njenu knjigu uspeli verodostojno da prenesu u dramsko delo.

"Da sam ja radila predstavu po tom tekstu tačno bih izabrala tu scenu da sa njom počnem. Mnogo mi se dopalo. Ta kompozicija, naravno, mora da se razlikuje u predstavi i u knjizi, logično je da se razlikuje. Radili smo to mešanje nekad i sad, radili smo oboje tu retrospektivu. Skroz je u istom fazonu. Takođe, ta muzika koja se pojavljuje, koja se kod mene piše, a ovde se čuje! To mi je najlepše. To najviše volim", ističe Maja.

Helena Vuković, protagonistkinja ove predstave, kaže da nije imala ideju o tome na šta dolazi i šta će zateći. Od starta je bila impresionirana Aleksom, njegovom glumom i energijom, te dodaje da je on uverljivo preneo njenu priču i da se ona zaista videla u njemu.

"Na nekoliko delova predstave sam plakala. Ova predstava ti pogodi neka sećanja, neka vremena. Samo se flešbekovi vraćaju. Uh... Još uvek sam pod utiscima. Ne znam kako će biti na premijeri u subotu, ali je ovo je stvarno fenomenalno", kaže Helena.

Kroz monodramu “Major i Helena” gledaoci će moći da nauče više o razlici između pola, roda i seksualne orijentacije, šta je u stvari transrodna osoba, kao i da na vide i osete kolika hrabrost i snaga leži u jednoj ženi - Heleni Vuković. Ulaznice za predstavu možete pronaći na svim Gigs Tix prodajnim mestima po ceni od 400 dinara.

D. Predin

Foto: Vladimir Janić