Kultura / Knjiga
Imaju li male antikvarne knjižare budućnost?
Trend koji je započeo zatvaranjem "Lemijeve knjižare" na Limanu, 2016. godine, ubrzano se nastavio ovih dana. U februaru je svoja vrata zatvorila kultna knjžara "Most", a nedavno se na isti korak odlučio i vlasnik knjižare "Nublu". Budućnost ovakvih knjižara u Novom Sadu, čini se, postaje sve neizvesnija.
Nublu neposredno pred iseljenje...
"Svrati danas, kupi knjigu i pruži podršku", poruka je koju je Novosađanima uputio vlasnik knjižare "Nublu" Milorad Vlaisavljević. On je zbog povećanja kirije morao da napusti prostor u ulici Žarka Zrenjanina u kome se knjižara nalazila od svog osnivanja. Kako kaže, uradiće sve da pronađe novi prostor i nastavi sa radom.
"Kuća ima više vlasnika koji žele da renoviraju i povećaju kirije, što je razumljivo. Ja to sa knjižarom ne mogu da izdržim i zato ću morati da izađem. Uvek je novac u igri, tu nema priče. Meni treba mogućnost da nastavim ovaj posao. Ovo nije profitabilno - ljudi čitaju, ali preko mreža. I ja prodajem tako, inače ne bih mogao da opstanem", priča Vlaisavljević.
Čini se da male, antikvarne, knjižare, proteklih godina polako nestaju sa ulica Novog Sada i da primat definitvno preuzimaju veliki lanci. Razlozi zatvaranja su uvek isti - visoke kirije i mali prihodi. Da je tako, potvrđuje i vlasnica knjižare "Most" Korana Borović koja je posle tri decenije postojanje zatvorila svoja vrata.
"Za mene lično, ovo će biti jedno veliko olakšanje. Vođenje knjižare već dugo predstavlja veliki teret i stvara gubitke. I to je glavni razlog. Konkurencija je velika i jaka - iznad glave su nam dve velike knjižare sa izlozima i svojim izdanjima. Oni drže taj monopol, ali ne želim da za ovu situacije okrivim nikoga do celokupne situacije u zemlji", rekla je ona.
OBRATI PAŽNJU
Ljubitelji starih izdanja su se danas uglavnom prebacili na internet. Najpopularniji sajt za prodaju starih knjiga je trenutno Kupindo, na kome se može pronaći zaista skoro sve. Ipak, to ne znači da ovakve knjižare ne treba da postoje, smatra književna kritičarka Katarina Kostić.
"Nedavno sam tražila 'Svetu knjigu vukodlaka' koja je rasprodata u svim knjižarama. Da Lemi još uvek radi, otišla bih tamo i verovatno saznala da knjige nema, ali bih dobila preporuku, porazgovarala sa nekim i verovatno otkrila nešto što će mi se svideti još više. Ne radi se o činjenici da nećemo naći stara izdanja, već nećemo imati živu reč da nas uputi na nešto drugo, nešto slično i nešto za šta nismo znali ni da postoji. Te male, nezavisne knjižare, deo su novosadske kulture sporosti i one slike Novog Sada koji sam upoznala kada sam došla", navodi Katarina.
Katarina Kostić godinama organizuje Novosadsku razmenu knjiga (Foto: Privatna arhiva)
Sa druge strane, tu su veliki lanci koji su u manjim mestima često jedini način dođete do knjiga. Iako imaju zaista široku ponudu - od književnih klasika do aktuelnih bestselera, ipak postoji nešto što ne mogu da ponude a to je atmosfera po kojoj su male knjižare bile poznate, podseća Milorad Vlaisavljević.
"Bitno je da se ljudi ovde osećaju kao kod kuće, kao u dnevnoj sobi. Ovde nije taj sistem da uđeš, kupiš i izađeš. Mnogi su se ovde upoznali, a i ja poznajem skoro sve svoje kupce, mnogi su mi i prijatelji. Ovde smo kao neka familija. Sistemi su surovi i mnogi se bore za opstanak. Morate platiti kirije ali je bitno da imamo neku zajednicu i pomažemo jedni drugima", kaže Milorad.
Lemijeva knjižara na Limanu je zatvorena 2016. godine
Ovakvi prostori su važni za kulturu jednog grada i svima je bitno da se na neki način održe. Prva knjižara ovog tipa bio je "Orfelin" u prostorijama Gradske biblioteke na Trgu republike, koja je zatvorena 2011. godine. U međuvremenu su se otvarali i drugi prostori poput "Lemijeve knjižare", a tu su neki koji i danas rade, poput "Male velike knjige" u Pozorištu mladih. Vlasnik ove knjižare Radmilo Mulić je nedavno, na žalost, preminuo, ali knjižara nastavlja sa radom. Svrati, kupi, podrži!
Priču o novosadskim knjižarama poslušaj u novom izdanju emisije Pop up:
M. Lazić
