Tragačev podkast: Drugaricama

Na jednom sajtu, osmišljenom da bude ispomoć za polaganje vozačkog ispita, moguće je i razonoditi se. Naime, posebna rubrika posvećena je vicevima. Jedan od njih ide ovako: Posle polaganja vozačkog ispita, izlaze iz auta kandidatkinja i komisija, svi pomalo nervozni. "Ne znam kako ste mislili da položite, pet pešaka ste zgazili usput?" – "Pet? A na koliko imam pravo?" Ili: Vraća se plavuša sa ispita u auto-školi, pa počne da kuka prijateljici. "Nije mi jasno kako sam opet pala, vozila sam po propisima, došli smo do kružnog toka, bio je znak 30, ušla sam u kružni tok, vozila ukrug 30 puta i tad su mi rekli da sam pala." Drugarica joj odgovara: "Možda si pogrešno brojala".

Ilustracija: Freepik

Dakle, naučite nešto o prvenstvu prolaza, pa pročitate vic o tome kako su žene glupe. Pregledate popis znakova izričitih naredbi, pa pređete na vic o tome kako su žene nesposobne. Ako ste pogrešno razumeli pravila vučenja vozila, tu je vic o glupoj plavuši da vas uteši. Ruku na srce, žena nije uvek kriva, ponekad se desi i da je muškarac osumnjičen. Na primer: Policajci zaustavljaju auto i pitaju gospodina koji vozi: "Jeste li pili nešto?" "Što? Zar opet imam ružnu ženu na suvozačkom sedištu?"

Žene za volanom

Nakon što smo se siti ismejali, mogli bismo da zavirimo ispod haube ovakvih šala. Ima li istine u tome da su žene katastrofalni vozači? Ako kao merilo dobre vožnje uzimamo bezbednost, muškarci nisu bolji vozači.

Prema podacima američkog ministarstva saobraćaja, 72 odsto vozača putnih vozila koji su 2021. poginuli u saobraćajnim nezgodama bili su muškarci, uprkos tome što žene čine većinu vozača u ovoj zemlji. Još veća razlika zabeležena je u Evropskoj uniji – između 2013. i 2021. godine muškarci su u svojstvu vozača automobila ginuli oko četiri puta češće. Muškarci više stradaju na putu, ali, šta je sa lakšim sudarima, koji nemaju fatalan ishod ? Muškarci su opet češće odgovorni – i kada je sudar rezultirao povredama i kada je rezultirao samo materijalnom štetom. Ali ako u vic treba uvesti neopreznog, neodgovornog i glupog vozača, naravno da će ta uloga pripasti plavuši. Po sličnom mehanizmu funkcionišu i različiti mimovi, iza čijeg zabavljačkog sadržaja provejava mizoginija.

Ilustracija: Freepik

Novinarka i istraživačica Hristina Cvetinčanin Knežević daje nam savet kako postupiti u situaciji kad nešto jednostavno – nije smešno: "Humor može da nam bude dobar mehanizam kada prolazimo kroz nasilje, čak i kada je reč o nekom simboličkom ili reputacionom nasilju, ali takođe može da bude i alat nasilja. Odnosno, da se kroz humor normalizuju stereotipi, dezinformacije, pa u konačnici i sam govor mržnje. Ako si žena i još si feministkinja, sigurno ćeš se susresti sa rečenicom da nemaš smisla za humor, odnosno, da nisi duhovita i da ne razumeš šta je smešno, a šta nije. Kada zbijaju šale sa decom koja su preživela nasilje, sa ženama koje su preživele silovanje ili seksualno nasilje i slično, u svakoj situaciji moramo da reagujemo. Naše savezništvo se zapravo izražava kroz pitanje: Šta je ovde smešno?"

Abortusi, feromoni, ljubavnici

Institut za medije i različitosti sproveo je detaljnu analizu rodnih dezinformacija koje su fektčekeri detektovali u periodu od 2020. do 2024. godine. Anja Anđušić, autorka izveštaja za Srbiju, zaključila je da se čak trećina slučajeva odnosi na zdravlje žena. Tome je doprineo period korone, kada se dosta lagalo o nuspojavama vakcina, ali bilo je i "večitih" tema.

"Jedan od dominantnih narativa bio je onaj o navodno ogromnom broju abortusa koji se obavljaju u Srbiji. Iz godine u godinu ta tema se reaktuelizuje i podstiče narative o beloj kugi, o izumiranju nacije i tako dalje, za šta se uglavnom krive žene koje abortiraju. To se koristi i za zagovaranje i ponovno preispitivanje prava na abortus koje su žene u Srbiji ostvarile još davno. Naravno, potpuno se zanemaruju svi drugi faktori vrlo složenog problema – ekonomske, političke, socijalne okolnosti, i sve drugo što utiče na pad nataliteta", kaže Anja.

Ilustracija: FakeNews Tragač / Freepik

Neke od zapaženijih rodnih dezinformacija bile su bazirane na pseudonaučnim tvrdnjama da "ne postoje genijalne žene", da žene rađaju decu "sa genima svojih ljubavnika", ili da "feromoni otkrivaju" koja žena je nedavno imala seksualne odnose.

Žene u redakcijama

Neko bi mogao da kaže – danas u novinarstvu ima više žena nego ikad. Ako su žene preuzele medije, zašto se izveštavanje o ženama nije popravilo? Zašto su naslovi i dalje puni seksističkih doskočica, a slike žena u medijima često svedene na telo, skandal ili patnju? Ipak, nije sve tako jednostavno – objašnjava Hristina.

"Patrijarhat je sistem, on nije prosti zbir polne strukture jedne redakcije, kancelarije ili bilo kog drugog entiteta. Ukoliko u određenoj redakciji radi više žena, ili se čak i žene nalaze na pozicijama odlučivanja, to ne znači da će ta redakcija biti nužno feministička. Naprotiv, da bi žene uspele u kapitalističkom svetu, pogotovo kada govorimo o karijernoj ostvarenosti, one moraju da se prilagođavaju, što veoma često znači da se internalizuju određeni patrijarhalni obrasci, odnosno nipodaštavanje drugih žena, stereotipno gledanje na žene i ženski rad, pa čak neretko i mobing i nasilje u radnom kontekstu", kaže Hristina.

U novoj epizodi Tragačevog podkasta razgovaramo o manipulisanju brojem abortusa, o medijskom ataktu na Iman Helif tokom Olimpijskih igara, ali i o pozitivnim trendovima koji nam daju nadu da će ipak biti bolje. Kao što i sam naslov kaže, ovu epizodu posvećujemo – drugaricama.

Projekat finansira Evropska unija kroz program "Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom
medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu" kojeg realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije
u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom.

Za ove sadržaje isključivo je odgovorna Novosadska novinarska škola, a izneti stavovi ne izražavaju
nužno stavove Evropske unije.