Društvo / Obrazovanje
"Još uvek razmišljam zašto nemam prava na osnovna ljudska prava?"
Romska kultura je bogata tradicijom, običajima, muzikom, pesmom i igrom. Njihova istorija je prošarana mitovima, religijom i stalnim putovanjima. Za mnoge Rome postoji još jedna zajednička poveznica - diskriminacija, koju svakodnevno doživljavaju.
Foto: Canva.com
Aktivistkinja Violeta Hajrizaj (24) se prvi put sa diskriminacijom susrela u srednjoj školi i to od profesorice.
"Sećam se da je pitala zamenika te škole "zar su ti ove dve Cigančice još uvek tu?" misleći na sestru i mene i aludirajući na to da mi, mlade Romkinje ne možemo da se obrazujemo, možemo samo mlade da se udamo. To je rezultiralo time da sam se ja ispisala iz te srednje škole. Naravno da smo teško dobile ispisnicu, jer je postojao strah da ne otkrijemo da je razlog to što smo diskriminisane i što se ne osećamo sigurno tokom boravka u toj školi", ispričala je Violeta za Oradio.
Diskriminacija se nije tu završila. Kako Violeta kaže, nastavilo se na ulici, u parku, u daljem školovanju i pri zapošljavanju.
"Ranije nisam ni znala, ni čila za reči diskriminacija, stereotipi ili predrasuda, ali vremenom, kako sam nailazila i na direktnu i na indirektnu diskriminaciju, polako sam počela da se uključujem u aktivizam i da budem jedna od onih koja će se boriti protiv diskrimiancije", kaže Violeta.
Foto: Violeta Hajrizaj, privatna arhiva
Koordinatorka Asocijacije mladih volontera Monika Ajvazović (27) je diskriminaciju zbog toga što je Romkinja prvi put doživela u petom razredu osnovne škole, od nastavnice matematike.
"Lepo je bilo to što mi je majka osvešćena i obrazovana osoba koja je shvatila o čemu je reč, pa je došla u školu i moj problem rešila. Ovo naglašavam, zato što mnoga druga romska deca možda nemaju kraj sebe takvu vrstu podrške. Međutim, dešava se i danas, u poslovnom, profesionalnom životu, da mi se ista ta diskriminacija dešava. Razlika je u tome što je to mnogo indirektnije i teže za prepoznavanje. Ja sam se dosta edukovala, pa mogu to da prepoznam", ističe Monika.
Negovanje i podsticanje predrasuda i stereotipa o Romima dovodi do diskriminacije. Ona se dalje ispoljava i kroz govor mržnje i različite oblike nasilja. Milena Ćuk iz Evropskog centra za romska prava (ERRC) kaže da su tipični stereotipi da su Romi prljavi i da kradu, a učestalo je i mišljenje da im se ne može verovati.
"Dakle, ako imaš nekog posla sa Romima, moraš biti oprezan jer će te prevariti. Zastupljena je i predrasuda da oni neće da rade, da su lenji, da oni samo uzimaju socijalnu pomoć, ali takođe da ne mogu da se promene, šta god da država uradila. Ta negativna uverenja o Romima nisu samo slučaj u Srbiji, to je nešto što se dešava u svim zemljama gde ima romske zajednice", tvrdi Milena.
ERRC radi u nekoliko zemalja sa mladim volonterima koji su pripadnici i romske zajednice i većinskog naroda. Njihov monitoring pokazuje da je učestalo mišljenje da su Romi zaštićeni kao beli medvedi i da su privilegovani.
OBRATI PAŽNJU
Druga strana medalje je mnogo tužnija. Nesenzibilisanost, odbačenost i nerazumevanje prate Rome na svakom koraku. Violeta kaže da je romska zajednica diskriminisana i od strane društva i od strane institucija. Za Oradio je opisala događaj koji se odigrao u Crnoj Gori, a koji opisuje razmere diskriminacije prema ovoj zajednici.
"Celu zajednicu je diskriminisala jedna organizacija koja se bavi promovisanjem tradicionalnih nošnji manjinskih naroda. Našu tradicionalnu nošnju predstavili su kao uniformu radnika komunalnih preduzeća. Ombudsman je ovaj slučaj kvalifikovao kao težak oblik diskriminacije. Iako se sve više radi na inkluziji romske zajednice, na ovim i drugim slučajevima zapravo možemo da vidimo da na žalost, još uvek ima mnogo rada da se naše društvo oslobodi predrasuda o nama Romima", kaže Violeta.
Monika ističe i da je jako teško biti deo marginalizovane grupe i težiti uspehu. Koliko god da želi da uspe u nečemu, uvek to što je pripadnica manjine, utiče na odnos drugih ljudi prema njoj.
"Do nedavno je bilo jako teško nositi se s tim. Koliko god mislila da sam integrisana u društvo, uvek postoje stvari zbog kojih me drugi gledaju kao da nisam dovoljo dobra. Pre je možda bilo gore jer sam naučila da nosim tu etiketu Romikinje na čelu i da se probijam sa njom. To mi je nekada donosilo negativne konotacije i situacije. Sada to pokušavam da pretvorim u svoju prednost i da jačam svoju ličnost, da živim sa tim što jesam, u ovoj zemlji gde se različitosti apsolutno ne poštuju", ispričala je Monika.
Foto: Monika Ajvazović, privatna arhiva
Sadik Saitović, takođe iz ERRC-a kaže da, kada govorimo o diskriminaciji mladih Roma, ne možemo isključiti društvene mreže i narative koji tamo postoje.
"Tu nailazimo na svakakve hejt komentare drugih, jako mladih ljudi. Oni znaju da je on Ciganin i da je to nešto loše i da će tako nekoga da uvredi. Mi se bavimo smanjenjem govora mržnje na internetu prema Romima i redovno pratimo i šta pišu mediji, kao i javne ličnosti. Pratimo gotovo sve društvene mreže i postoji jedna baza gde prijavljujemo te komentare, reagujemo i dajemo adekvatne, argumentovane odgovore", kaže Sadik.
On ističe da je velika uloga neformalnog obrazovanja u prevenciji diskriminacije prema Romima.
"Treba početi od razlike između slobode govora i govora mržnje. Ljudi ne znaju tačno šta je šta i gde je granica. Imamo slučaj gradonačlenika Beograda, gde smo oštro reagovali i tek ćemo da reagujemo. To je za njega sloboda govora, a zapravo uopšte nije. Imali smo i slučaj sa još nekim javnim ličnostima. Kod nekih je došlo i do izvinjenja, što nam je jako drago. Znači da smo nekako uticali na promenu njihovih stavova", ističe Sadik.
Promena dolazi samo ako krenemo od sebe. Ivana Jovanović iz Inicijative mladih za ljudska prava objašnjava da bi trebalo da se preispitujemo, učimo i uradimo sve što možemo da zakopamo predrasude i stereotipe koje imamo.
"Treba da guglamo, pročitamo izveštaje o položaju Roma i Romkinja, razgovaramo sa svojim prijateljima o tome. Edukujemo se, obrazujemo se, ali i da to prenosimo na ljude oko nas. To su neki prvi koraci, a onda i da, kada vidimo neki tvit koji je rasisitički, regujemo, da osudimo svaku foru koja ismeva Rome ili koja širi diskriminaciju i/ili joj doprinosi. Naravno i da podržimo borbu Roma i Romkinja za ravnopravnost", kaže Ivana.
OBRATI PAŽNJU
Osim edukacije i borbe za ravnopravnost i inkluziju romske zajednice, bilo bi dobro u javnosti pričati i o svemu onome što Romi jesu. Monika ističe istoriju Roma, posebno zbog toga što je u pitanju narod koji nema svoju matičnu zemlju.
"Imamo veoma bogatu istoriju, jezik je nešto što treba da se neguje, jer postoje legende, postoje priče koje govore o tome koliko se taj jezik nije govorio. Danas dosta mladih govori romski, taj jezik se sačuvao. Ima tu zanimljivih činjenica, političkih pokreta sedamdesetih, svašta nešto što bi moglo da se nauči o Romima. Nisu oni samo ono što podstiče stereotipe i predrasude, već jedan veoma kulturloški bogat narod", kaže Monika.
Diskriminiacija je zabranjena zakonom. Nažalost to mnogo ne sprečava da, namerno ili neznanjem ugrožavaju položaj i integritet romske zajednice. Zbog toga je važna edukacija. Potrebno je prepoznati diskriminaciju i govor mržnje kako bismo mogli da reagujemo. U suprotnom mnogi naši sugrađani će sebi postavljati isto pitanje, kao Violeta.
"Razmišljala sam, a negde i dalje razmišljam zašto ne mogu da imam prava na svoja osnovna ljudska prava?"
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim'" poslušajte u plejeru:
