Društvo / Obrazovanje
Teško je balansirati ako se osećate kao da ne pripadate nigde
Tabea Hasler je viša predavačica na Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj. Istražuje među-populacije, što predstavlja istraživanje o tome kako nas pogađaju naše grupne pripadnosti. Radila je na multinacionalnim projektima u kojima je istraživala odnose između etničkih manjina i većina, ali i lezbejki, gejeva, biseksualnih, transrodnih i interseksualnih osoba i heteroseksualnih ljudi. Tabea pokušava da razume kako i zašto ljudi pate zbog nejednakosti i kako kontakt između ljudi može rešiti postojeće nejednakosti i promovisati bolji društveni svet za sve.
Foto: Manu Friederich, Universität Bern
Zašto je važno da društva u kojima živimo prihvate postojanje LGBT zajednice, a onda i da se bore za njihova prava?
Mislim da je važno razumeti da lezbejke, gejevi, biseksualne, transrodne i interseksualne osobe postoje svuda u svetu i kroz sva vremena. To nije nešto što ljudi biraju, oni su jednostavno LGBTIQ. I mislim da svi želimo društvo u kojem se svi osećaju prihvaćeno, gde se svi osećaju dobrodošlo. Takođe, može se dogoditi da su naši roditelji, naše ćerke, naši sinovi ili naši prijatelji LGBT. Mi smo u kontaktu sa njima svaki dan, a da možda i ne znamo. Tako da mislim da je stvarno važno reći: hej, želimo društvo gde se svi osećaju dobrodošlo i gde svi mogu biti onakvi kakvi jesu. Mislim da je stvarno važno, čak i ako ljudi nisu LGBT, da se bore za jednaka prava za sve.
Zašto je važno razumeti i napraviti jasnu razliku između, na primer, lezbejke i na primer, panseksualne osobe?
Dakle, s jedne strane to je seksualna orijentacija, dakle može biti heteroseksualna, na primer, muškarac koji je privučen ženom ili žena koja je privučena muškarcima. Ali, takođe ima muškaraca koji su privučeni muškarcima, žena koje su privučene ženama. Zatim, imamo i rodni identitet, dakle, koji je to rod koji osećam. Njima su te razlike važne i čine njihov identitet i mi bi to morali da poštujemo i razumemo, to je kao da nama neko oduzima naš identitet. Biologija ili priroda su jednostavno mnogo složenije i to je nešto što vidimo i kod ljudi i kod životinja - da postoji mnogo varijacija. I to je uvek postojalo i to je u redu kako jeste.
Imamo i pozitivnu diskriminaciju, na primer, konkurs za neki posao na kome se traži transrodna osoba. Šta misliš o tome?
Postoji mnogo istraživanja koja nam pokazuju da grupne pripadnosti imaju uticaj. Postoji koncept koji zovemo bojenje, gde mislimo da su ljudi - ljudi i svi se mogu prijaviti. Ali istraživanje zapravo pokazuje da postoje pristrasnosti u načinu na koji ocenjujemo ljude. Dakle, na primer, imamo preferenciju da biramo muškarce, da biramo ljude iz naše sopstvene nacionalnosti, ljude sa sličnom bojom kože, sličnom religijom. Ako zaista želimo da svi imaju šansu, ako su talentovani, moramo ohrabriti ljude koji su nedovoljno zastupljeni da se prijave za te poslove i takođe moramo postati svesni naših pristrasnosti. Dokle god zaista imamo nejednakosti, važno je ukazati na grupne pripadnosti. Naravno, idealno društvo u budućnosti bi bilo to u kome to nije važno, ali mislim da smo još uvek daleko od tog idealnog društva.
OBRATI PAŽNJU
Da li je u redu pitati nekoga da nam pojasni kako da ga/nju zovemo, kako da joj se obraćamo?
Da, mislim da možemo pitati, kao što pitamo kako se zovete, a onda možemo takođe pitati: u redu, kako želite da vam se obratim? Bolje nego da se pogrešno obraćamo ljudima. Mislim i da, ako jednostavno oslovljavamo ljude po imenu, ne možemo pogrešiti. I takođe mislim da je u redu grešiti, ali da se ispravimo i da budemo voljni da učimo. Nije reč o tome šta je politički korektno ili nekorektno. Reč je o poštovanju prema ljudima, tretiranju ljudi na način na koji želite da vas drugi tretiraju. Reč je o tome da budemo topli, prihvatajući druge ljude u društvo gde se svi osećaju dobrodošlo.
Govorimo li dovoljno o grupama koje su višestruko diskriminisane, na primer, kada imamo pripadnike romske populacije koji su i LGBT pripadnici?
To je zaista važno uzeti u obzir jer znamo, iz naših istraživanja na primer, da LGBT osobe koje su takođe migranti mogu doživeti diskriminaciju u LGBT zajednici zato što su migranti, ali onda i u migrantskoj zajednici zato što su LGBT. I stvarno je teško balansirati ako se osećate kao da ne pripadate nigde. Postoji izreka da smo često slepi za naše privilegije i mislim da se to takođe odnosi i na identitete manjina. Tako da je važno reflektovati to i videti kako možemo učiniti prostor prijatnijim za ljude koji možda doživljavaju još više diskriminacije.
J. Božić
