Drag queen show više od zabave

U okviru Novosadske nedelje ponosa, koja je upravo završena, održan je i „Drag queen show“.  Iako su „drag queen“ predstave deo uobičajenog repertoara svetskih klubova, kod nas su ipak više od zabave. To je, pre svega, retka prilika da ovi ljudi, uglavnom prirpadnici LGBT zajednice, izađu iz anonimnosti i popnu se na glavnu pozornicu. Novosađanka Paola yo Wolf, jedna je od najiskusnijih. Ona je transrodna Romkinja, aktivistkinja i „drag queen“ umetnica.

Kako je očekivano kod ovakvih vodviljskih predstava – videli smo puno šminke, kiča i glamura i čuli  malo lascivnog humora ali i aktivističke poruke o ljubavi i toleranciji.

Šta je za tebe „dreg“ - umetnost, performans, zabava ili nešto više ? Način da izraziš svoju pravu prirodu i budeš slobodna?

Ne bih mogla da ti definišem nešto specifično. Iako „dregom“ mogu svi da se bave, nekako je uobičajeno da su to homoseksualci i pripadnici lgbt zajednice. Kod mene lično je sve to što si naveo, zabava i aktivizam. Taj deo se meni posebno sviđa, jer sam i Romkinja i trans žena i koristim „dreg“ da prenesem neku poruku.

Koliko je, uopšte bitan taj „umetnički“ izraz, kvalitet nastupa, izbor muzike u odnosu na širi kontekst?

S obzirom da je ovo nešto novo u Srbiji, bitniji je kontekst, aktivizam, ali svakako, da bi se neko bavio „dregom“ mora da ima afinitet prema nekoj umetnosti. U nekim drugim zemljama „dreg“ je potpuno drugačiji, više je to šou, perfomans, kod nas je više aktivistički, ali mislim da idemo ka tome da se sve to relaksira i da će kod nas jednog dana to biti uobičajeno zabavan šou.

Da li si često u tom liku, i van nastupa? Da li je to samo scenska pojava ili je deo tvoje stvarne ličnosti i života?

To je bukvalno deo mog života. Ja sam aktivistkinja, radim za Evropski centar za prava Roma. Tu nekako razvijam LGBT program i radim sa lgbt Romima koji su izopšteni i diskriminisani, tako da je to deo moje svakodnevice. Sa jedne strane mi je drago, sa druge želim da moj život, moj identitet i to što sam ja, jednom ne bude samo deo predstave, nego da ja budem Ja, van šoa, ono što jesam.

Ti, kao Romkinja i transrodna osoba, verovatno trpiš mnogo pritisaka i stresa po puno osnova. Da li ti je teško da živiš ovde? Kako se osećaš?

To je jako strašno. Ponekad se zbog svega toga osećam jako depresivno, ali pokušavam da sve okrenem na šalu. Činjenica da napolju stoje policijska kola jeste strašna ali, kažem sebi, tako bi se desilo i na nekom koncertu, policija je tu i osećam se kao Bijonse! Humor pomaže, ali  situacija je jako ozbiljna. Ja mogu da budem ozbiljno povređena, prebijena zbog onog što jesam. Čuvam se. Gledam da uradim sve što je u mojoj moći da bezbedno prođem ulicom i ne privlačim pažnju. Ne izlažem se previše, ali kada bih izrazila to što jesam, bila bih u opasnosti da me povrede. Deprimirajuće je kada znaš da ono što tebe čini srećnim, druge čini nesrećnim, a ti ne znaš zašto. Nekada se osećam kao kriminalac!

Da li postoji neko u „dreg“ svetu ko ti je na neki način uzor ? Neko koga poštuješ ?

Da budem iskrena, u svetskim okvirima ne toliko. Čula sam za Ru Pola i pogledala par sezona i to je sve. Više me inspirišu dreg kraljice iz Beograda koje su takođe ta mešavina aktivizma i umetničkog performansa. One su nam velika podrška i meni lično su dale vetar u leđa da nastavim da se bavim ovim i uživam u tome!