Društvo
Ni najjačima trenutno nije lako
Prošlo je jedva dvadesetak dana od tragičnih događaja koji su se u prethodnom periodu dogodili u Srbiji. Kao da nije bilo dovoljno mraka i tuge nakon pucnjave u OŠ "Vladislav Ribnikar", desio se i masakr u okolini Mladenovca, potom dani žalosti, talas nasilja, zbunjenosti i uplašenosti. Onda protesti, inicijative organizacija, pojedinaca i srednjoškolaca. Sa jedne strane sve je stalo, a opet čini se da se sve polako budi. Traži se odgovor na pitanje šta je to što možemo da uradimo, kako bi ova zemlja bila mesto u kome želimo da živimo, srećni i bezbedni?
Foto: Canva.com
Student Lazar Simić kaže za Oradio da se oseća pomalo uplašeno zbog svih događaja koji kao da su došli ni od kuda, a sve su nas potresli i šokirali. Prvu pomoć vidi u deljenju ljubavi i pažnje, svih onih koji sada mogu da je pruže.
"Ne osećam se bezbrižno kao pre ovih događaja, upitna mi je vlastita i bezbednost svih nas. Ne mogu da se otrgnem tom osećaju, ali dobro je da me taj strah nije paralisao, već motivisao da nešto uradim, da delam, da izađem na protest. Više potenciram stvari koje su suprotne nasilju i smatram da je to neophodno svima nama sada. Ljudi koji mogu da pronađu više razumevanja, ljubavi, pažnje, nežnosti zaista moraju nesebično to da dele sa svima ostalima. Trenutno nije lako ni onim najjačima, a kamoli onima koji su ranjiviji", ističe Lazar.
Prema njegovim rečima, sada mu je bitno da vidi dela koja će mladima povratiti veru u institucije koje su zadužene za bezbednost, obrazovanje i mentalno zdravlje svih građana.
"Ja zaista želim da vidim Srbiju u kojoj ćemo verovati svojim školama, u kojima ćemo verovati svom zdravstvu, svima onima koji treba da čuvaju i održavaju red i mir, policiji, političkim akterima, članovima Vlade. Trenutno nisu pokazali razumevanje za svoje građane", ističe Lazar.
Foto: Lazar Simić, privatna arhiva
Alarmirana je cela država. Svima je jasno da su mentalno zdravlje i prevencija nasilja teme o kojima moramo svaki dan da pričamo. Na nedavnoj sednici Saveta za mlade Vlade Republike Srbije predstavnici mladih su zajedno sa ministarstvima razgovarali o neophodnim koracima i akcijama. Jedna od predstavnica mladih Milica Lekić kaže da su zajednički došli do toga da fokus rada mora biti usmeren na lokalne zajednice, uključivanje mladih i omladinskih radnika. Akcenat je na participaciji.
"Mi smo saznali i da je Vlada osnovala dve radne grupe, u koje nije uključeno ni Ministarstvo omladine i turizma, a kamoli neki predstavnik mladih, te nam je nekako to bila najveća briga i najveći zahtev. Ministarstvo je izašlo sa dve mere - jedna je osnivanje Saveta za mlade na lokalnom nivou, koje bi činili eksperti u oblasti mentalnog zdravlja, zajedno sa omladinskim radnicima. Ona sa sobom vuče i neke određene brige. Jedna od njih je da lokalne zajednice nemaju dovoljno kapaciteta", kaže Milica.
Drugi predlog se tiče online kampanje čiji bi fokus bio briga o mentalnom zdravlju. Milica kaže da su predstavnici mladih i ovu meru prepoznali kao važnu, jer se tiče bezbednosti na internetu, ali i etičnosti izveštavanja medija.
"Možda smo došli i zajedno do jedne mere, a to je da bi trebalo da se osnuje neko telo za praćenje medijskih izveštavanja o mladima. Jedna od potreba je i da mi mladi zajedno donosimo odluke sa ključnim političkim akterima", kaže Milica.
Foto: sednica Saveta za mlade Vlade RS održana 17.maja 2023.,mto.gov.rs
Srednjoškolac Uglješa Surdučki objašnjava da ne zna kako se tačno trenutno oseća, ali da zna da nešto mora da se menja u Srbiji.
"Prisutan je strah, u smislu osećaja nebezbednsoti. Želim da istaknem i da policijski službenici u školama ne utiču na to da se ja osetim bezbednije. Prisutan je i bes, zbog neumesnih šala, iznošenja lažnih informacija, neetičkog izveštavanja medija, spinovanja... Ono što definitvno treeba da se menja je sistem, od bezbednosti do obrazovanja. Potrebno je raditi na kolektivnoj svesti ljudi o nasilju i mentalnom zdravlju generalno", kaže Uglješa.
Student Mihajlo Matković kaže da se u poslednje vreme sve manje oseća prijatno u Srbiji. Ostao bi, kako on kaže, kada bi imao poverenje u zdravstveni ssitem, kada bi obrazovanje bilo kvalitetnije, kada bi bilo manje nasilja i kada bi mentalno zdravlje bilo prepoznato kao važna tema. Ono što mu takođe smeta je korupcija.
"Ne vidim više sebe tu, jer sve manje imam nade da sve to može da se popravi, da će moja generacija u nečemu uživati i imati dostojanstven život. Mladi se ne osećaju sigurno, ispunjeno. Ljudi nikada nisu bili ovoliko izlovani jedni od drugih, usamljeni i nesrećni. Najskorija dešavanja pokazuju da naše okruženje aspolutno nije bezbedno i da to okuženje ne želi mlade, talentovane ljude, već jeftinu radnu snagu i maltene robove, što vlasti što njihovih institucija", tvrdi Mihajlo.
OBRATI PAŽNJU
Gejm dizajner Milan Vikov navodi da ga posebno brine to što vlast ne preduzima konkretne korake kako bi se situacija, koja je za mlade teška, poboljšala.
"Nakon onih masakara pre mesec dana, prva dva dana su izlazili, svaki put je bilo neko vanredno javljanje, svakih sat vremena, gde nisu ništa konkretno rekli što bi ljude utešilo i pružilo neku sigurnost. Već treći, četvrti dan su krenuli priču koja ide na njihovu vodenicu, osiguravali svoj položaj, a ne položaj svojih građana. Želeo bih da se promeni to da možeš da se osećaš sigurno, da niko neće da te napadne i povredi i ubije na ulici. Drugo, da možeš normalno da plaćaš račune i da imaš za svoj život, da ti nije ugrožena egzistencija", kaže Milan.
Nekada je distanciranje dobra stvar. Mladoj novinarki Ireni Čučković je upravo to pomoglo da sredi misli i osećanja.
"Mislim da je cela situacija pokazala da su nam potrebne sistemske promene, pre svega kada je reč o obrazovnom ssitemu i odnosu prema vršnjačkom nasilju na svim nivoima. To je nešto što je potrebno kako bi ovo bila zemlja u kojoj želim da ostanem. To je sistem koji pruža podršku pojedincima. Sada su isplivale ne površinu mnoge stvari i nemoguće ih je ignorisati i to se primeti po reakciji svih građana i građanki", zaključuje Irena.
Foto: Irena Čučković, privatna arhiva
Omladinska aktivistkinja i producentkinja u kulturi Jovana Jankov kaže da je trenutno najviše brine da se nećemo opametiti, kako ona kaže, nakon ovakvih događaja.
"Verovatno polovina mojih vršnjaka želi da ode iz zemlje. Ja lično ne želim, iako se u meni konstantno bore želja i realnost. Sve što se ovde dešava pokreće me na akciju i rešavanje postojećih problema. Mnogo toga treba da se promeni, ali je najvažnije da radimo na osećaju bezbednosti koji trenutno ne postoji", kaže Jovana.
Lazar Simić dodaje i da je ipak sjajno biti mlad danas, jer imaš priliku za promenu. Kako on kaže, tokom protesta je video mnogo divnih mladih ljudi koji su pristojni i koji ne žele nasilje.
"I koji imaju lice koje ne može često da se vidi na ulicama, ulivaju nadu i solidarnost. Biti mlad danas znači imati šansu da nešto promeniš, jer mladi ljudi nisu izgubili veru i nadu da su promene u ovoj državi moguće", zaključuje Lazar.
Naši sagovornici dele iste strahove, a rešenje vide u sistemskoj zaštiti i brizi. Ono što mladima, prema njihovom mišljenju treba, trenutno se ne nalazi u materijalnom. Zemlja u kojoj žele da žive je zemlja u kojoj se brinemo jedni o drugima, imamo kvalitetan zdravstveni i obrazovani sistem, a slobodno vreme se provodi bez straha. Prevencija nasilja i briga o mentalnom zdravlju su prioriteti.
Ukoliko imate bilo kakav problem, uvek možete da se obratite na neki od sledećih telefona:
Centar Srce 0800 300 303
Novosadski Humanitarni Centar 021 423 021
Udruženje građana Patrija 063 146 67 91
SOS Ženski Centar 069 19 36 899
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
