Društvo / Zdravlje
Anksioznost je i kada nemamo volje za životom
Nadavno je obležen Svetski dan zdravlja. Nekako nas datumi uvek opomenu na to da postoje stvari, događaji i ljudi koji su bitni i važni. Tako, se sedmog aprila podsećamo na najvažniju stvar u životu, a to je briga o sebi i drugima. U poslednje vreme se sve ćešće priča o mentalnom zdravlju. I to je dobro. Takođe se i dalje, na žalost, neka stanja i problemi ignorišu ili se smatraju nevažnim. Slično je i sa anksioznošću. Nekima je to nebitno, često onima koji se nisu susreli sa njom, a nekima ona ozbiljno ometa svakodnevni život.
Anksioznost je mnogo više od straha od javnog nastupa ili odlaska na nepoznata mesta. To nije samo osećaj nervoze. I nekada, zaista, ne prolazi tek tako. Sanja kaže da je anksioznost i nespavanje buđenje više puta u toku noći i još mnogo šta drugo, o čemu se ne priča toliko.
"Anksioznost je kada smrdim na znoj, kada mi je lice osuto, kada ne mogu da se foksiram ni na šta osim na te misli. Anksioznsot je kada ne mogu da osećam emocije, već osećam samo anksioznost, anksioznost je kada nemam volje za životom, kada se osećam paralizovano zato što me ona stavlja u taj mentalni kavez. Ona je i kada nemam apetita i gadi mi se hrana. Jednostavno, ne mogu da jedem zato što me anksioznost izjeda iznutra", ispričala nam je Sanja.
Dodatno, tu je i sve ono što nam odmaže, a nekada smo to mi sami.
"To je onda kada se ne vodim mojim copy mehanizmima, kada svoju anksioznost ne pokušavam da rešim na zdrav način. Kada samo sedim i postojim, ništa ne radim i čekam da prođe", kaže Sanja.
Kako bi mogli što bolje pomoći sebi, ali i drugima, vrlo je važno da razumemo to što nam se događa. Postoje jasne razlike između anksioznog i paničnog napada, kao i anksioznog poremećaja.
"Anksiozni napad ima okidač i on se nekako gradi. Nije se odjednom pojavio, kao što je to slučaj kod paničnog napada. Ima svoj red, nema jak pik, ali zato može da traje satima. Panični napad se događa apsolutno neočekivano, bez ikakve najave. Možemo u jednom trenutku da se smejemo sa prijateljima u restoranu, a u narednom trenutku da osetimo da umiremo ili ludimo. Karakterišu ga snažni psihotelesni simptomi i uvek je jakog intenziteta. Anksiozni napad može biti od blagog do težeg intenziteta, ali nikada do nivoa panike", objašnjava psihoterapeutkinja Danijela Mladenović.
Ona dodaje da tokom anksioznog napada drugima možemo izgledati mirno, dok je panični napad gotovo nemoguće kontrolisati.
Foto: printscreen: anksioznioptimista.com
Danijela objašnjava da panični napad traje kratko, od deset minuta do pola sata, dok anksiozni napad može trajati dugo.
"Posle oba napada se osećamo izuzetno iscrpljeno i potreban nam je odmor."
Razlika između anksioznosti i anksioznog poremećaja je ta što je anksioznost normalna emocija, koja se često oseća, dodaje Danijela.
"Anksiozni poremećaj je onda kada naša anksioznost izmakne kontroli. Da bi govorili o njemu, anksioznost mora svakodnevno da ans ometa, mora da bude prisutna kontinuirano, nekih šest meseci. Moramo da imamo neke radnje koje zbog nje ne možemo da radimo ili neke situacije koje izbegavamo. Najbitnije je da osoba zna da je, ako je to duži vremenski period ometa u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, vreme da se obrati lekaru", ističe Danijela.
Takođe sve one rečenice to je u tvojoj glavi, to si ti usmilio/la, nije to ništa, apsolutno ne pomažu. Prema Danijelinim rečima, potrebno je što pre osvestiti šta je to anskioznost, jer ona vrlo lako može da pređe u naviku, tj poremećaj.
"Kada anksioznost postane ono što ometa teško će se rešiti sama od sebe. Ona je neki alarm. Alarm je uključen i mi imamo požar negde u nama. Mi pokušavamo da razbijemo taj alarm, a ne da gasimo požar. Moramo da ugasimo požar, pa se alarm neće oglašavati. To je dobar alarm, s tim što mnogo osoba koje doživljavaju to ne mogu da vide ništa dobro u tome. Radom na sebi možemo da shvatimo zašto se uopšte javila anksioznost, da razumemo i prihvatimo da je to u tom trenutku možda bilo dobro rešenje", ispričala je Danijela za Oradio.
Irena kaže da je anksioznost uticala na njen svakodnevni život, ali i da se o ovoj temi ne govori dovoljno.
"Pogotovo kada je reč o produktivnosti, obavljanju nekih svakodnevnih zadataka, bilo da je reč o poslu ili privatnom životu. Ono što mi pomaže je da se bavim nekim stvarima koje volim, u kojima uživam i koje me opuštaju. Često izađem napolje i prošetam. Pomaže mi i da razgovaram o tome sa nekim od bliskih ljudi, pre svega sa prijateljima koji su tu i da me umire i da mi pruže podršku. Anksioznost je mnogo zastupljenija nego što se to vidi. Na primer, ne priča se o anksioznim ljudima koji su vrlo uspešni, ali se to ne vidi", kaže Irena.
Mihajlo nam je ispričao svoje iskustvo sa višegodišnjom anksioznošću koja zna da ometa svakodnevne stvari, ali i da remeti krupne odluke i ponašanja.
"Anksioznost je počela da utiče na sve. Da li razgovor sa osobom za nekim šalterom ili kupovina u prodavnici, podizanje ruke na času, držanje prezentacije - sve je bilo nemoguće. Ispoljavalo se telesno, znojenje, gubitak daha, ubrazan rad srca i naravno, totalni neuspeh u najosnovnijim situacijama kao što je kupovina nečega, gde se zbunim. Uđem u neki smotani mod kada ne znam ni novac da izbrojim, kako da priđem, pa sve do nekih ekstremnijh slučajeva, kao što su kako se ponašati kod doktora, kako pitati za neki lek i kako se izboriti za sebe i nekako stati čvrsto za nešto u šta verujete", kaže Mihajlo.
On je pronašao ljude koji mu pružaju sigurni prostor i uz koje može korak, po korak da izlazi iz zone komfora.
"Meni pomažu ljudi koji mi daju prostora da polako izlazim iz zone komfora, ali ujedno mi i stvaraju sigurni prostor. To su neki moji najbolji priajtelji, ljudi koje smtaram svojim mentorima, neki divni profesori. Naravno, nekada to umeju da budu i prolaznici i stranci koji naprosto imaju takvu energiju i pružaju tu sigurnost."
OBRATI PAŽNJU
Danijela objašnjava da anksioznost sve više ima poveznicu sa razvojem našeg uma, ali i novih tehnoloških dostignuća, kao i razvojem društvenih mreža i senzacionalsitičkih medija. Kako ona kaže, stalno tražimo rešenja i brinemo o stvarima.
"Imate one senzacionalističke naslove poput: imao je samo jedan simptom i umro je. Naš um se razvijao u skladu sa tim i definitivno je naš um s godinama postajao sve veštiji u predviđanju i izbegavanju potencijalnih neprijatnosti. Nekako smo naučili da posmatramo i očekujemo probleme. Sve više stvari je opasno po nas. Pitamo se da li je nešto dobro ili loše. Da li nam odmaže ili pomaže. Ranije nas je um upozoravao na možda neku opasnu životinju, a danas nas upozorava na potencijalne bolesti, odbacivanje u društvu, potencijalnih gubitak posla, nemogućnost plaćanja računa. Mi sve više vremena provodimo brinući o stvarima koje se mnogo češće ne dogode nego što se dogode. Stalno tražimo rešenje, tako da smo upali u neku zamku i iz nje teško izlazimo jer nam sve što se oko nas dešava dodatno pomaže da postanemo i ostanemo anksiozni", zaključuje Danijela.
Ona je neko ko se godinama borio sa anksioznošću. Sa te polazne tačke je rešila da pomogne sebi, a onda kroz edukaciju i obrazovanje da pomogne i drugima. Njen put i dalje traje, a kako ona kaže mi smo svi na stalnom putovanju koje je predivno.
"Na tom putovanju sam naučila da prestanem da izbegavam neprijatne misli i emocije i da napravim za njih mesta u svom životu. Prestala sam sebi da govorim da sam slaba zbog anksioznosti i da ona nikada neće proći. Povezala sam se sa sadašnjim trenutkom, a onda sam se povezala i sa svojim željama. Da, želim da živim slobodno, da se krećem i onda sam preduzela akciju", kaže Danijela.
Što se tiče toga kako možemo pomoći nekome ko je anksiozan, Danijelin odgovor je jasan - ljubav.
"Pružiti ljubav i razumevanje sigurno znači da osoba može krenutu napred i to je nikako neće nazadovati. Kada imate nekoga ko se sa tim bori i ne može samostalno da ode u prodavnicu, možete na neki način biti podrška i pomoć, ali ne valja ni previše zaštiti tu osobu. Mora da ide u situacije kojih se plaši, a ljubav je sigurno pravi odgovor", tvrdi Danijela.
Nikada nije kasno da odlučimo da uzimamo stvar u svoje ruke, da smo sami sebi važni i da smo hrabri jer smo zatražili pomoć. Danijelu možete naći na stranici @anksioznioptimista, a ovo su takođe neki od kontakta na koje se možete obratiti:
Novosadski humanitarni centar: 021423021 ili mejlom na nshc@eunet.rs
Centar Srce - 0216623393 ili preko mejla vanja@Ecentarsrce.org
Online savetovaliste Pricajmo k(od) kuće, pricajmokodkuce@gmail.com
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
