Društvo
Naredne dve do tri godine su ključne - za spas planete
Opšte je pravilo da ako od malih mogu deci nešto govorite, oni će te informacije lako usvojiti i stečeno znanje kasnije i primenjivati. Ni sa ekološkim preporukama situacija nije drugačija. Često ćete ih čuti da opominju roditelje: zavrni slavinu, ne treba ti voda dok pereš zube; to je staklo nemoj da baciš u kantu; hajde da recikliramo. Iako ni sami baš ne znaju zašto to govore i šta zapravo to znači, četvorogodišnjacima su ove rečenice potpuno normalne, a to što pričaju ne ostaje samo na rečima već prelazi u delo.
“Deca i mladi su ti koji najlakše usvajaju edukativne sadržaje i učenjem o svetu uče i o zaštiti životne sredine. Međutim, u Srbiji imamo situaciju da vi njima pričate jednu priču, a druge stvari se dešavaju u praksi. Mi učimo decu u školama da bi trebalo da razdvajaju otpad u dve ili više kanti i onda dođe kamion čistoće i pokupi sve zajedno. Kada ste deci ispričali nešto i oni su to usvojili kao nešto što bi trebalo da se radi i što je pametno i onda su videli da to u praksi ne funkcioniše, onda ste napravili još veći problem. Ako radimo edukaciju u mlađim grupama koja najlakše usvaja te poruke i treba najduže da bude na ovoj planeti i da je koristi onda moramo da imamo i prateću infrastrukturu koja tu poruku može da sprovede i u realnosti. U suprotnom, imamo kontraefekat", smatra Igor Jezdimirović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.
Deca možda prednjače sa usvajajnjem znanja, ali su mladi ti koji u praksi najlakše primenjuju nove norme ponašanja
"Mladi ljudi mnogo lakše razumeju i percipiraju različite probleme koji su vezani za životnu sredinu. Oni tu priču ne doživljavaju samo u svetlu da bi mi trebalo da uradimo sve kako bismo doprineli očuvanju životne sredine, već je razumeju i sa tehničkih aspekata. Njima je jasno da li su neke stvari moguće ili ne, da li je dovoljno da svako od nas uradi nešto malo ili je potreban napor koji zahteva uključivanje većeg broja ljudi ili sistemska rešenja. Oni mnogo realnije sagledavaju probleme koji se tiču životne sredine i čini mi se da to oslikava viši stepen osvešćenosti mlađe generacije u odnosu na starije. Starije generaciju su na zaštitu životne sredine gledale pomalo naivno: da ćemo u nekom trenutku shvatiti da radimo loše stvari i da će se u svim ljudima tada pojaviti volja da nešto promene i da će talas promena krenuti sam od sebe i da ćemo tako izgraditi bolji odnos prema životnoj sredini. Kod mlađih generacija je situacija mnogo bolja jer oni razumeju da to nije tako i da bi trebalo sistemski menjati neke stvari da bismo došli do rešenja, posebno u oblasti klimatskih promena koliko vidim kroz razgovor sa njima”, smatra profesor dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
On dodaje da je sistem obrazovanja ključan faktor kada je u pitanju različit generacijski odnos prema klimatskim promenama i da se to najbolje vidi na generacijama koje tokom formalnog obrazovanja nisu imale šansu da čuju mnogo o njima. Ne razumeju ih i ne vide ni problem ni rešenje i previđaju neke stvari. Ukoliko te informacije dobijete kad ste mlađi, kasnije je lako nadograditi to znanje.
Upravo zbog toga najmlađima moramo da pričamo o ekologiji, o klimatskim promenama, pa i o klimatskoj krizi, kako bi ekološko osvešteno ponašanje usvojili kao normalno ponašanje. Pa i da ih pripremimo za neki drugačiji svet koji ih neminovno čeka.
"Možemo da primetimo da su mlađe generacije zainteresovanije da doprinesu ublažavanju izazova koje smo kroz decenije priređivali našoj planeti s obzirom na to da se dosta čitaju neki naši vodiči, na primer kako da kompostiraju ili smanje unos mesa. To je slično i na globalnom nivou što pokazuju i mnoga istraživanja. Ona pokazuju da su za planetu najzabrinutiji pripadnici generacije Z. Ključ je svakako rastuća informisanost o tome koliko smo narušili stanje svoje životne sredine", priča za Oradio Jelena Kozbašić, novinarka portala Klima 101.
Jelena smatra da već sada možemo da vidimo kolika je uloga mladih u misiji očuvanja planete jer su oni spremniji da izdvoje više novca za zelene proizvode i na taj način šalju signal kompanijama da preusmere svoje poslovanje. Među njima raste i kultura kupovine polovnih stvari na buvljacima, kao i prelazak na vegetarijansku ili vegansku ishranu zbog zabrinutosti za dobrobit životinja ili kako bi smanjili emisiju štetnih gasova koja nastaje u mesnoj industriji.
Deca najlakše usvajaju ekološka saznanja, a mladii, srednjoškolci i studenti, ih najsavesnije primenjuju. Ukoliko se oslonimo na mlade, ostaje pitanje, da li smo zakasnili da spasimo planetu.
Igor smatra da nismo, ali da ne smemo da čekamo skrštenih ruku, već moramo da se uključimo u zaštitu planete
"Edukacija služi da buduće generacije shvate kakav je pravilan tok. Oni moraju da se pripreme za jedan drugačiji svet koji će biti opterećen klimatskim promenama, mnogo većim zagađenjem i verovatno ozbiljnijim problemima sa snabdevanjem vodom i hranom. Njih edukujemo kako da se pripreme za taj novi svet. Ako očekujemo da njih samo edukujemo, a mi da posmatramo i ne preduzimamo ništa onda je promašen smisao svega. Svaka generacija mora da reaguje i da svoj doprinos. Zaštita životne sredine ima smisao i njen cilj je da zaštiti čoveka od čovekovog ponašanja. Unošenjem zagađenja u životnu sredinuunosimo zagađenje u nas same", objašnjava Jezdimirović.
Profesor Đurđević smatra da je narednih nekoliko godina ključno kada pričamo o zauzdavanju klimatske krize i da nemamo vremena da čekamo osveštene mlade da nešto preduzmu
"Ako se oslanjamo samo na mlade, onda je verovatno kasno za spas planete. Pričajući o klimatskim promenama, a posebno o klimatskoj krizi mi ne pričamo o dugom vremenskom periodu u kom neke stvari mogu da se urade. Ukoliko želimo uspešno da implementiramo Pariski sporazum ispred nas imamo tridesetak godina. Da bi tih 30 godina bilo uspešno vrlo su važne naredne dve do tri godine. Procesi koji nas očekuju, napuštanje fosilnih goriva, uglja, nafte i gasa, su dugoročni procesi. Ako želimo da ugasimo sve termoelektrane, ako želimo da elektrifikujemo saobraćaj i da više ne koristimo prirodni gas kao izvor energije, moramo u narednih nekoliko godina da postignemo da to bude trend. Ako se trend ne postigne uskoro, posle će biti jako teško postići da ljudi ne emituju ugljendioksid sredinom ovog veka. To je pitanje fizičkih granica, ili bolje rečeno, fizičko-vremenski-tehničkih kapaciteta nas kao globalnog društva. Kada propustite neke šanse, ma koliko da se trudite posle toga, neke ciljeve je nemoguće ostvariti”, kaže Đurđević.
Profesor dodaje da mladi formalno ne učustvuju u društveno’političkom životu i ne donose važne odluke na nivou država. Generacije koje trenutno vode društvo su te koje moraju da zazmu pravac, a mladi mogu da budu ti koji će proces da završe. U tom smislu, profesor mlađe generacije ne vidi kao rešenje, jer rešenje ne može da čeka, mora se delovati odmah kako ne bi smo izgubili šansu da zauzdamo klimatsku krizu.
Emisiju Eko linija u kojoj smo razgovarali o različitim generacijama i o tome kako one prihvataju ekološke preporuke možete poslušati na plejeru ispod ili na podkastu Oradija
Alma Kovčić
