Mars je možda nekada imao okeane i atmosferu

Nasin istraživački rover Curiosity pronašao je dokaze koji sugerišu da je Mars nekada mogao da podrži život. Istražujući krater Gejl, nekadašnje jezero na Marsu, rover je otkrio prisustvo karbonatnih minerala, posebno siderita, koji nastaju kada ugljen-dioksid, voda i stena međusobno reaguju. Ovi nalazi ukazuju na to da je Mars nekada imao tečnu vodu i gustu atmosferu – ključne uslove za nastanjivost.

Karbonatne stene na Marsu, prema rečima naučnika Bena Tutoloa sa Univerziteta u Kalgariju, mogle su da nastanu dok je planeta još bila vlažna i topla. Međutim, kada je ugljen-dioksid počeo da se vezuje za stene u obliku siderita, Mars je postajao sve hladniji i suvlji. To bi moglo da objasni prelazak planete iz pogodnog okruženja za život u trenutno negostoljubivo stanje.

U istim uzorcima pronađeni su i gvožđe-oksihidroksidi, minerali koji na Zemlji nastaju u prisustvu vode i vezuju ugljenik. Njihovo prisustvo na Marsu ukazuje na postojanje nekadašnjeg ciklusa ugljenika, sličnog onom na Zemlji, koji je omogućavao razmenu ugljenika između tla i atmosfere.

Procene pokazuju da su marsovske stene možda izvukle iz atmosfere između 2,6 i 36 milibara ugljen-dioksida, što bi moglo da objasni gubitak atmosfere i vode.

Zaključak istraživača je da je Mars nekada bio nastanjiv, a sadašnja otkrića potvrđuju modele koji tu mogućnost ozbiljno razmatraju.

izvor: extremetech.com