Društvo / Aktivizam
Od Naselja do Dunava Zelenim koridorom
Udruženje za zaštitu šuma objavilo je na svojoj facebook stranici da su krenuli u akciju zagovaranja da se uradi nešto što je već ucrtano u gradski Plan generalne regulacije. Naime, 27. juna 2022. godine u Plan generalne regulacije prostora u zapadnom delu Grada, na području Telepa u Novom Sadu ucrtan je Zeleni koridor - idejno rešenje da se Novo Naselje preko Telepa poveže sa Dunavom.
Foto: Oradio
Početak ove staze bio bi u blizini autobuske okretnice na kraju Bulevara Jovana Dučića. Dalje bi se kretala, otprilike, preko starog rasadnika, trebalo bi da pređe Futuški put i dalje nasipom preko Telepa, odnosno, da Šumskom ulicom izađe na Kamenjar otprilike kod Petlovog salaša.
"Odlučili smo se da krenemo u zagovaračku kampanju jer mislimo da je ovo u moru nekih loših planskih rešenja u našem gradu jedna izuzetno svetla tačka. Sa projektom Zelenog koridora gradski planeri nam prezentuju ideju povezivanja delova grada, pre svega Novog Naselja sa Dunavom. To će biti najkraća i najzdravija ruta do Dunava iz urbanog dela grada", kaže za Oradio Dragana Arsić, ekološka aktivisktinja iz Udruženja za zaštitu šuma.
Početna tačka Zelenog koridora bila bi livada na kraju Novog Naselja, na samom kraju Bulevara Jovana Dučića, gde se nalazi otvoreni kanal. U ovom kanalu još uvek postoji neki biodiverzitet, bez obzira na to što su gradilišta svuda oko njega. Tu se skupljaju patke i neke druge barske ptice. Mali je, ali svakako predstavlja oazu u toj urbanoj građevinskoj sredini. Dalje bi koridor išao preko starog rasadnika, prelazio Futoški put, a onda preko Telepa nasipom i završio bi se još jednom vodenom površinom.
Ilustracija: Google maps
"Naša ideja je da kroz zagovaranje realizacije ovog projekta, zapravo zagovaramo ideju da taj mali deo kanala ostane otvoren, da ga ne 'uceve' kako oni to kažu. Čitajući sam projekat videli smo da je planer sugerisao da ostane otvorena vodena površina i u delu Šumske ulice, koja se završava negde oko Petlovog salaša. Tu je jedna parcela površine oko 5.000 kvadratnih metara i to jeste vodena površina. Ideja je da i mi pojačamo ovuu sugestiju planera i da to ostanu vodene površine sa nekim parternim uređenjem”, objašnjava Arsićeva.
Dragana kaže da, kada su koncipirali plan zagovaranja i kada su se našli sa nadležnima u Gradskoj upravi za urbanizam i građevinske poslove, nisu naišli na zid, već naprotiv na pozitivnu reakciju. U toj Upravi su se zapravo obradovali što se našao neko ko želi da "progura", odnosno, zagovara taj projekat koji nije bio interesantan donosiocima odluka. Njima su uglavnom interesantnije investitorske gradnje i prekomerna urbanizacija, pa je tako ovaj planski dokument ostao "neprimećen".
Ona je sigurna da neće biti lako da projekat Zelenog koridora i sredstva za njegovu realizaciju uđu u plan gradskog budžeta za narednu godinu, ali će nastojati da uz pomoć svojih saveznika izvrše pritisak na donosioce odluka. A njihovi saveznicu su, pre svega, građani, a onda i sve ostale ekološke organizacije. Jedna od njih već je ponudila svoju pomoć, a to je Novosadska biciklistička inicijativa.
"Ono što biciklisti najviše vole je da su dobro povezani biciklističkim stazama po celom gradu. Svaka biciklistička staza je izuzetno važna za sve građane koji žele da se kreću biciklom i uvek je najbolje ići direktno, ukoliko je to moguće, a ne obilaziti različite delove grada jer ne postoji kraći, a bezbedan put. Osim toga, zeleni koridori su izuzetno važni i za cikloturizam. To nije nešto što će značiti samo građanima, već na tome može i da se zaradi, ukoliko se osmisle različiti programi u blizini staze ili najjednostavnije suvenirnice”, kaže za Oradio Jasna Tomasović iz Novosadske biciklističke inicijative.
Foto: Oradio
Jasna dodaje da ovaj zeleni koridor može biti i jedna detour ruta za Euro Velo 6 stazu koja spaja Atlanski okean sa Crnim morem, a u Srbiju ulazi kod Bačkog Brega i dalje prati tok Dunava. A sve Euro Velo staze sa sobom nose veliki broj turista, samim tim i prihod za gradove kroz koje prolaze.
Pošto novac u budžetu za Zeleni koridor još nije opredeljen, Novosadska biciklistička inicijativa će podržati Udruženje za zaštitu šuma u njihovom zagovaranju da se u budžetu za narednu godinu nađe i Zeleni koridor kroz Šumsku ulicu od Novog Naselja do Dunava. Oni takođe mogu da pomognu u realizaciji samog projekta, jer već imaju iskustva sa projektom Zelenog koridora koji trasom stare pruge ide od Petrovaradina do Beočina.
Nasip koji se nadovezuje na Šumsku ulicu građani su oduvek koristili za rekreaciju, uglavnom za šetnju i vožnju bicikla ka Dunavu. Kada je krenula intenzivna gradnja na Adicama, uz nasip su počele da se pojavljuju divlje deponije, pre svega sa građevinskim otpadom, a onda i svim ostalim vrstama otpada i ta ruta počela je da gubi svoj šarm. Nasip je još tokom devedesetih zapušten.
"Ni sada nije sjajna situacija na nasipu. Tokom vremena se sve urušavalo, kako odnos ljudi prema životnoj sredini, tako i odnos donosilaca odluka. Urbanistički projekat mora da donese rešenja za sve te stvari. Zato je ovaj Zeleni koridor zaista svetla tačka, jer su čak i planeri koji su okrenuti ka urbanizaciji osmislili da se revitalizuje ta Šumska ulica i da se ostavi zeleni džep. Time bi trebalo da se sredi taj prostor i da se oslobodi svega što je opterećujuće i negativno. I izlivi kanalizacije i šut i divlje deponije, zapravo, sve što je tokom godina zanemareno i od strane nadležnih i od strane građana", kaže Dragana Arsić.
Kada bi sve išlo glatko i kada bi se do kraja godine u budžetu našla sredstva za izradu urbanističkog projekta i njegovu realizaciju, Zeleni koridor bi mogao da bude relativno brzo gotov. Dragana kaže da to nisu zahtevni građevinski poslovi jer je trasa slobodna. Zahtevniji tehnički delovi projekta su jedino saobraćajni prelazi. Takođe, trebalo bi voditi računa da je to nasip i prilikom ozelenjavanja se moraju poštovati zakonske regulative. Na udaljenosti do deset metara od nožice nasipa ne sme da se sadi ništa osim trave, na udaljenosti do 30 metara može da bude žbunje i nisko rastinje sa mobilijarom, a na udaljenosti od 30 do 50 metara može da se sadi visoko rastinje i visoko drveće. Zahtevno nije, ali je potrebna dobra volja donosilaca odluka da bi projekat zaista bio realizovan.
Eko liniju u kojoj smo razgovarali o Zelenom koridoru možete preslušati na plejeru ispod ili na podkastu Oradija.
Alma Kovčić
