Društvo
Kako je bes zavladao društvenim mrežama?
Rage bait je definitivno jedan od fenomena koji je obeležio godinu na izmaku. Ovaj izraz, koji u bukvalnom prevodu znači "mamac za bes" označava sve objave na društvenim mrežama čiji je cilj da namerno naljute ljude i izazovu njihovu reakciju, u najboljem slučaju - komentar.
Foto: Pexels
Algoritmi na društvenim mrežama to obožavaju, pa nije ni čudo što ovakvog sadržaja trenutno ima na pretek. U pitanju je precizna taktika koja koristi emocionalnu energiju publike da bi povećala domet, što je od influensera vrlo lako preuzela i marketing industrija. Odluka Oksfordskog rečnika zato nije ni malo iznenadila marketing konsultantkinju Milicu Obrenović.
"Dobijamo jako brzo veliku količinu pregleda, komentara i neku viralnost kojoj svi teže. Ali ono što je negativno je sve ono što je dugoročno, odnosno, što je posledica toga. To pokazuje da smo normalizovali manipulaciju besom na društvenim mrežama i ne primećujemo koliko utiče na svakodnevnu komunikaciju u realnom životu. To je alarm za sve nas kako se ponašamo i gde trošimo sate u toku dana“, priča ona.
OBRATI PAŽNJU
Nije bes zavladao društvenim mrežama preko noći, on je uvek bio tu, samo je sada postao dominantan. Svi se sećate starih Jutjub formi, gde su ljudi satima i satima pričali o nečemu što ih nervira, danas je to samo preraslo u drugu formu. Da se ova pojava raširila neverovatnom brzinom, potvrđuje i ekspertkinja za digitalne komunikacije Marija Jovanović.
"Možda je samo postalo malo jasnije da se rage bait koristi kao taktika, ali mislim da je prisutan apsolutno, već neko duže vreme. Kada odem na društvene mreže i vidim da neko pokušava da me izmanipuliše, apsolutno se neću udubljivati dalje u taj sadržaj“, poručuje naša sagovornica.
Foto: Pexels
Rage bait je vrlo često upakovan i u neki vid humora, što je možda i najčešći vid reklama koje viđamo na našim fidovima u poslednje vreme, naročito na TikToku i Instagramu. Postoje kreatori koji su na taj način postali prepoznatljivi i zaradili pravo malo bogatstvo. Bes, odnosno ljutnja, jeste jedna od osnovnih emocija kod ljudi, pa ni ne čudi što su je marketing eksperti vrlo lako okrenuli protiv nas, kaže Marija Jovanović.
"Možemo nešto da vidimo što nam je preslatko, recimo slatke mace ili neku slatku priču i eventualno ćemo lajkovati ili podeliti sa prijateljima. Kod besa, mi imamo potrebu da ga iskažemo, jer nekako kuva u nama i neophodno je da izađe napolje. Mislim da su to kreatori sadržaja na društvenim mrežama vrlo mudro iskoristili - ne kažem etički, ali mudro!“, zaključuje naša sagovornica.
Foto: Pixabay
Kao i za većinu onlajn trendova, ni za rage bait ne možemo sa sigurnošću reći gde je i kako započeo. Danas je tu, svugde oko nas i moramo naučiti kako da živimo sa njim. Možda je to i najbolji dokaz koliko je sve danas povezano. Takav sadržaj dominira na feedovima korisnika širom sveta, a u društvima poput našeg, nosi posebnu težinu, napominje Milica Obrenović.
"Društvene mreže su nam ventil i tu se najlakše zapali sve to. Jako se poveća ta amplituda i kad nešto lepo delimo i kad nešto loše delimo, uvek bude veće na mrežama nego što je uživo. Ljudi, pogotovo mladi, sve češće gase svoje profile na društvenim mrežama, ograničavaju vreme koje provode online, brišu aplikacije, jer u tih par sati skrolovanja toliko rage baita i namernog i nenamernog nije zdravo i jako je iscrpljujuće“, zaključuje ona.
To su prepoznali i u Australiji, gde je od 10. decembra osobama mlađim do 16 godina zabranjen pristup većini društvenih mreža. Glavni cilj tamošnje vlade je da, kako prenosi BBC, zaštiti mlade od štetnog sadržaja, sajber maltretiranja i "predatorskih algoritama". Na kraju, ostaje pitanje možemo li se izboriti sa tim mehanizmima i vratiti društvene mreže onome čemu bi trebalo da služe? Ako ništa drugo, prvi korak je da prepoznamo kada neko pokušava namerno da nas izbaci takta.
Novu epizodu emisije Pop up u kojoj smo razgovarali o rage baitu poslušajte ovde:
M. L.
