Društvo
Gradski autobus pređe sedam metara na koru banane
Biootpad čini pedeset odsto otpada iz domaćinstva. Kod nas se skladišti na deponije, a mogao bi da bude resurs. Prilikom njegove razgradnje dolazi do stvaranja metana, koji predstavlja gorivo ako se lepo pokupi. Sa druge strane, predstavlja najveći deo deponijskog gasa i lako izaziva požare.
Biootpad se u razvijenijim zemljama koristi za proizvodnju metana na koji se uglavnom pokreće gradski prevoz, ali i druga vozila. Tokom tog procesa izdvaja se i đubrivo za zemljište. Time se postižu znatne uštede u fosilnom gorivu, ostaje više mesta na deponijama i ne dolazi do nekontrolisanih požara koji zagađuju vazduh, a smanjuje se i potreba za proizvodnjom veštačkih đubriva.
“U zavisnosti od zemlje do zemlje i koliko im je razvijen sistem primarne separacije, postoje različite prakse u razvijenim zemljama. Najdalje se otišlo u Norveškoj, posebno regija oko Osla, koja kompletan svoj biootpad prikuplja i šalje ga na preradu. Oni su izračunali da na jednu koru banane koja kroz taj proces prođe, oni svoj gradski autobus prevezu sedam metara. Njima svi gradski autobusi idu na metan koji se pravi od biootpada, a to su uspeli da urade jer imaju sistem i jer su građani to podržali”, objašnjava Igor Jezdimirović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine.
Igor dodaje da mi kao društvo još uvek nismo shvatili koliki je to resurs i koje bi probleme sa njim mogli da rešimo, a sa druge strane, moramo da shvatimo da taj resurs ne može samo da padne sa neba, već da moramo da investiramo i svoje vreme i infrastrukturu da bi mogli da ga iskoristimo.
“Dokle god kao građani ne shvatimo da sami moramo da tražimo da donosioci odluka nešto urade mi ćemo tapkati u mestu. Onoga trenutka kad kao građani budemo želeli da imamo čist vazduh, čistu vodu i budemo spremni da se za to borimo, tada ćemo to i imati. Dokle god čekamo da neko drugi reši naše probleme živećemo ovako kako živimo”, kaže Igor.
Kada su u pitanju industrija i poljoprivreda, tu stvari ipak ne stoje tako loše kao kada pričamo o komunalnom otpadu koji dolazi iz domaćinstva. Privrednike i poljoprivrednike obavezuju zakonske regulative, pa je lakše prikupiti biootpad od njih. Osim toga, kada se prikuplja samo jedna vrsta biootpada, ona onda može da se koristi i za ishranu stoke i za neke druge namene, sve u zavisnosti od njegovog sastava. Komunalni otpad koji se prikuplja od građana je mnogo raznovrsniji i zbog toga fokus upravo mora biti na njemu.
“Mi imamo sigurno bar polovinu lokalnih samouprava koje nisu u stanju ni da pošalju izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine koliko otpada su prikupile, a kamoli da organizuju ozbiljan sistem upravljanja otpadom u skladu sa evropskim standardima na svojoj teritoriji. Fokus građana mora biti na tome da nateramo donosioce odluka da se pozabavimo sistemom upravljanja otpadom, da shvatimo da, ako to ne uradimo, to narušava naše zdravlje i da su troškovi koji se mogu povećati normalna stavka ukoliko se tim sistemom upravlja”, objašnjava Igor.
OBRATI PAŽNJU
“Od svih nas zavisi kad ćemo uvesti sistem upravljanja otpadom. Što ga pre uvedemo manje ćemo imati požara i zagađenja koja trpimo. Moramo shvatiti - otpad oko nas završava u nama i pravi nam problem. Cilj zaštite životne sredine nije da spase planetu, planeta je postojala i pre čoveka i postojaće i posle čoveka, cilj zaštite životne sredine jeste da smanji negativan uticaj čoveka na samoga sebe i na svoje okruženje”, zaključuje Igor za O radio.
Emisiju Eko linija u kojoj smo razgovarali o biootpadu poslušajte u plejeru ispod.
Alma Kovčić
Foto: Pixabay
