Društvo / Aktivizam
Društvene nejednakosti - put ka nasilju i sukobima
Majda Hrženjak je doktorka sociologije, radi kao istraživačica i voditeljka projekata u Mirovnom institutu – Institutu za savremene društvene i političke studije u Sloveniji. Njene istraživačke teme su rodne studije i socijalna politika, s fokusom na koncept brige u odnosu na intersekcijske nejednakosti, građanstvo, migracije i feminističku etiku brige. Takođe je članica mnogih međunarodnih istraživačkih i aktivističkih projekata u oblasti mladih, nasilja, tržišta rada i politike jednakosti.
Foto: privatna arhiva
Na čemu trenutno radite, koje su to dominantna istraživačka i aktivistička polja?
Jedan projekat je posvećen starijim generacijama, posebno ženama koje su u penziji. Njihova loša ekonomska pozicija je veliki problem u Sloveniji. Druga slična tema je područje brige o starijim ljudima. Slovenija se suočava sa manjkom radne snage zbog slabih uslova rada u domovima za starije ljude. Proučavamo kako država regrutuje migrantske radnike i radnice iz bivših jugoslovenskih država, kako teče ta regrutacija i kakvi su onda radni uslovi za te ljude koji dođu u Sloveniju da rade. Imamo i projekat sa mladim ljudima. Razvijamo programe i oruđa za rad sa mladim dečacima na temu prevencije rodno zasnovanog nasilja. Ako pogledamo statistike, 95 odsto nasilja u partnerskim vezama ili u familiji uzrokovano potiče od muškaraca.
OBRATI PAŽNJU
Dosta radite sa marginalizovanim grupama. Koliko je važno da oni koji nisu marginalizovani, budu uključeni u poboljšanje ljudskih prava manjina?
Mislim da je to u vezi sa tim kako se ponašamo u našem svakodnevnom životu. Na praktičnom nivou, kada se sretnemo sa ljudima - kako se ophodimo prema njima. Isto tako mislim da je to stvar političkog aktivizma. Nije dovoljno da smo mi samo u našim nekim individualnim krugovima fer, ravnopravni i da govorimo i propagiramo vrednosti. Treba da se borimo za te vrednosti koje nam puno znače i politički. Ne vidim drugi put nego put političkog angažmana.
Mislite li da su građani i građanke koji su privilegovani, svesni privilegije koju imaju u odnosu na marginalizovane grupe?
To zavisi od osobe. Neki se više samoreflektuju, neki manje. Generalno mislim i da je to problem političke levice. Puno je ljudi koji su na pozicijama, oni su privilegovani i nemaju mnogo samorefleksije u toj privilegovanosti. Sa druge strane, možda ih to sprečava da razmišljaju sa više mašte, kreativnosti i nekakve hrabrosti o tome kako izaći iz tih rastućih nejednakosti. U Evropi generalno ima veoma bogatih država, a nejednakosti rastu. Oni koji su na dnu, oni su u lošijoj poziciji nego što su bili pre 50 godina.
Pomenuli ste nejednakost. Koliko ulogu te nejednakosti igraju i koliko su važne kada pokušavamo da izgradmo mir?
Mislim da je to veoma značajna tačka. Nejednakosti u krajnjoj fazi dovode do nasilja. Mi i danas imamo ratove i to je strašno, ali imamo i nasilje koje je fundamentalno i to je nasilje nad planetom. To je nešto sa čime potkopavamo svoj temelj. O tome govori i feministička teorija. Jednakost je uslov i za drugačiji odnos čoveka prema prirodi i planeti, ali i prema čoveku. To je smer u kojem moramo ići.
J. Božić
