"Čovek patka": Početak novosadskog panka iz ugla glavnih aktera

Sinoć je u Kulturnom centru Novog Sada publici predstavljena knjiga "Čovek patka" koja treba da čitaocima da detaljniji uvid u stvaralaštvo legendarnog benda Pekinška patka.

Kada su se pojavili, na prelazu iz sedamdesetih u osamdesete, doneli su na domaću scenu nešto potpuno novo - sirov i energičan zvuk koji će obeležiti naredne godine. Knjiga, koju je priredila Mirjana Kovačević, sastoji se od sećanja najzačajnjih aktera jugoslovenske rok scene sa početka osamdesetih godina na karijeru legendarnog novosadskog benda.

"Knjiga je sabrala ljude koji su pomagali u razvoju Pekinške patke i njhova razmišljanja. Posle toliko godina, oni imaju čistiju situaciju da opišu ovaj fenomen i kako se održao. Tu su i počeci benda i njegov razvitak i kako su mediji doživeli sve to. Naša priča je takva kakva jeste i bolje bi bilo da neki bend sada izgura tako nešto nego da se stalno vraćamo u istoriju", objašnjava gitarista benda Sreten Kovačević.

OBRATI PAŽNJU

Muzika

Možda se svet nije promenio, ali "dram" sigurno jeste

Intervju

Lena Hrvojević: Gitara je tu kad mi nije dan

Iako ih je na prvoj zvaničnoj svirci slušalo samo četvoro ljudi, nisu odustali. To ni ne treba da čudi, jer je kako kaže Kovačević, cela priča nastala kao posledica tinjedžerskog bunta.

"Imali smo nekoliko imena na stolu i trebalo je da se odabere jedno jer smo, kao i svi mladi bendovi mislili da je ime jako bitna stvar. Pekinška patka je bila Čontina (Nebojša Čonkić) ideja, jer ima dva "P" i pravi je pank. Meni se to obrazloženje jako svidelo", kaže on.

Zbog svoje pojave na sceni nastupi su im često zabranjivani, ali su uspeli da uz pomoć tadašnjeg Radija Novi Sad pronađu put do šire publike, priseća se tadšanji muzički urednik Vitomir Simundić.

"Dokazano je da svi avangardni kulturni pravci, ukoliko ne budu prepoznati na vreme, nestaju neverovatnom brzinom. Patki i panku je trebala brzina prepoznavanja i neka vrsta odgovarajućeg delovanja. Radio Novi Sad je tada bio javni servis i nije sledio mejnstrim, jer ukoliko živite od pretplate vaša je obaveza da skrenete pažnju na ono što je u tom trenutku nekomercijalno i novo", kaže on.

Tih godina je u produkciji TV Novi Sad snimljen i čuveni nastup Patke u prolazu kod Norka, koji i danas služi kao vredno svedočanstvo o počecima pank muzke kod nas. Grupa je koncertno bila aktivna između 1978. i 1981. godine, ali diskografija koju su ostavili iza sebe i danas pleni svojom jednostavnošću.

"Pank je dokaz da je istorija popularne kulture put od alternativnog do mejnstrima. Kad vas veliki izdavači zgrabe, onda sve zvuči malo drugačije i ne radite baš sve onako kako bi hteli. Na svu sreću Pekinška patka nije imala to iskustvo. Svi jugoslovenski pank bendovi su imali tu sreću da imaju veliku ali tolerantnu izdavačku kuću iza sebe, što danas nije zamislivo", rekao je Simundić.

Odluka da na drugom albumu "Strah od monotonije" promene zvuk i približe se novom talasu, nije naišla na dobre rekacije kod tadašnje publike, oni su ipak želeli onaj tvrdi pankerski zvuk koji je obeležio album "Plitka poezija". Bend je tokom narednih decenija dobio kultni status. Nekoliko puta su se vraćali na scenu, u izmenjenim sastavima, i uvek nalazili put do nove publike.

M. L.