Lifestyle / Putovanja
Fruška gora: Popravlja loše dane i puni baterije
Jedna od stvari koje ću sebi zamerati u starosti je to što nisam više vremena proveo na Fruškoj gori. Odem tamo kad god uhvatim vreme, a to je 3-4 puta godišnje, iako je "pred nosom" i svaki put se pitam zašto to ne radim češće?! Uvek je tu i dilema kuda poći, koji pravac odabrati...
Fruška gora je uglavnom nepoznata Novosađanima, kaže Ljubica Selaković-Bandić iz Planinarskog društva "Železničar", nekada balerina, sada uspešan planinarski vodič.
"Mnoge stvari otkrivate usput, puna je jezera, pećina i kamenoloma. Šetate šumom i samo naiđete ne nešto što niste imali pojma da postoji", ističe Ljubica.
Njena preprouka za šetnju Fruškom gorom u jesen jesu otvoreni prostori. Leti je prevruće, a zimi duva vetar, pa je jesen, po njenom mišljenju, idealna za neki vidikovac. Najpopularnije mesto za vikend šetnje i lagano planinarenje jeste Popovica, priča Ljubica za Oradio.
"Tamo je Popovičko jezero, imate pogled na Orlovo bojište, vidikovac. I staza je markirana i pristupačna, od Popovice do Kraljeve stolice. To je tura od 4-5 kilometara. Posle, od Kraljeve stolice, možete produžiti i dalje i vratiti se na početnu tačku. Popovica je zgodna zbog toga što do početne tačke za šetnju dolazite kolima ili autobusom, veoma je pristupačno", objašnjava ona.
Drugo mesto za jesenju šetnju, po preporuci Ljubice Selaković-Bandić jeste Bukovac, odnosno, potez od Bukovca do Stražilova, sa sjajnim planinarskim domom između. To je takodje tura od 5-6 kilometara, a Dom na Stražilovu, renoviran pre nekoliko godina, nudi i hranu i smeštaj. Tu su i igralište za decu, odbojku i mali fudbal. Na ovoj turi imate, pre svega, sjajne vidikovce, a tu je i skulptura "Drži me za ruku" nastala od sekundarnih sirovina sa Fruške gore.
"To je lagana, porodična tura, meni najlepša za ovo doba godine", kaže Ljubica.
Sa njom bi se složio i Đorđe Nikolić. Poslednje tri godine je licencirani planinarski vodič, ali se i dugo pre toga bavi planinarenjem, a sa prijateljima je osnovao i udruženje "Kamp ekipa". Nema planine u Srbiji na kojoj nije bio, a na kraju se i preselio u Sremske Karlovce, da bi živeo blizu Stražilova, Fruške gore i Dunava. Stražilovo mu je česta lokacija za šetnju.
"Od Brankovog spomenika postoji bar 4-5 pravaca kojima možete ići", priča Đorđe. "Najčešća su dva. Prvi - prema Brankovom grobu i onda dalje prema Grgetegu i Remeti, tj Grebenu. To je staza od 14-15 kilometara. Možete se vratiti alternativnm pravcem koji je obeležilo PD 'Stražilovo', naspram Brankovog groba. Druga tura je do planinarskog doma i posle dublje u Frušku goru, prema Bukovcu ili TV tornju. Postoje, zapravo, tri osnovne tačke za polazak na pešačenje na Fruškoj gori: Paragovo, Stražilovo i manastiri. Od Rakovca postoji lepa staza prema Majdanu, dolazi se do isposnice u šumi. Kada krenete od Paragova, pored restorana, na početku uspona ka Iriškom vencu penjete se uz potok. Ako želite bilo šta zavučenije, morate da siđete sa staze", objašnjava on.
Fruška gora, dodaje Đorđe, odlično je obeležena. To je planina sa, verovatno, najvećim brojem planinarskih društava koja obeležavaju staze, a tu su i markacije Fruškogorskog i Bukovačkog maratona, pa je snalaženje jednostavno. On preporučuje da pre svakog pešačenja proučite mapu kao i da koristite neku od tracking aplikacija, kao što je Wikileaks.
Davor Lazić, diplomirani filozof, vodi planinarske ture u PD "Naftaš". On najviše voli trase oko Rakovca, Beočina i Ledinaca.
"Tamo ima dosta lepih i zahtevnih staza. Tu je Dumbovački vodopad, ima vidikovaca, tu je i Kesten, oko kojeg se sada svašta dešava. Ali je jako lepo. Tu su i izletište Brankovac, Belegir i Belegirski bulevar. Kada kreneš iz Rakovca uz Dunav, na desnoj strani, postoji malo brdo koje se zove Belegir, ta staza koja ide preko njega i izlazi na Greben, tj. Partizanski put. Postoji staza Rubenov put, dobro je markirana, sedam kilometara u blizini Iriškog venca. Ide se na istočnu stranu, može i sa decom. Postoji i izvorište Kozma i Damjan, postoje klupe, u šumi je, skrovito i veoma lepo. Treba ići takozvanom Fruškogorskom transverzalom koja je najstarija transverzala u Srbiji, dugačka oko 160 kilometara. Obilazi se najčešće u sedam etapa i tako obiđete celu Frušku goru. Ja volim, takodje, Orlove stene, u blizini Crvenog čota. To je manje popularna destinacija, ali jako egzotična, jer tamo ima stena koje ne možeš naći nigde drugo. Tamo može da se vidi i kamen sipar, što je vrlo zanimljivo", priča Davor.
Ovo su najpopularnije trase. Možete da probate i tematske obilaske, po manastirima, ili Partizanskim putem duž čitavog grebena. Ove godine, TO Novi Sad je napravila mapu- vodič kroz partizansko nasleđe na Fruškoj gori, pa je to interesantna istorijska trasa, gde možete videti mnoge spomenike.
"Nažalost, većina je u lošem stanju", kaže Davor.
Za avanturiste, manje prometna i manje istražena je zapadna Fruška gora, koja je, kaže Ljubica Selaković-Bandić, lepša u proleće kada se tamo masovno odlazi u branje sremuša. Sve ture koje su vam preporučene su za potpune laike i neiskusne šetače. Tamo možete da se zaputite i sami, ne trebaju vam posebne pripreme. Ipak, savet svih naših sagovornika jeste da se u šetnju ide sa planinarskim društvima.
Fruška gora je niska i pitoma, nema opasnih zveri i zmija otrovnica. Upravo je to i najveća njena opasnost. Ljudi obično podcene ovu planinu, a precene svoje mogućnosti. Lako se dogodi da skrenete sa staze, ili loše procenite vreme. Dešavaju se i nesreće, ponekada sa tragičnim ishodom. Ako idete u svojoj režiji, preporuka je najmanje troje ljudi i uvek sa osnovnom opremom, a to su power bank da se dopuni telefon, voda, hrana i dobra obuća. Blato na Fruškoj gori je deo stalne postavke.
Što se tiče planinarskih društava, ne morate biti ni član društva da biste im se pridružili, ali naravno, lepo je biti učlanjen i platiti simboličnu članarinu od oko 1.000-1.500 dinara godišnje. Na sajtovima i Fejsbuk stranicama pratite raspored akcija. Obično se ide vikendom, ali ima organizovanih tura i sredom.
Inspiraciju za pešačenje po Fruškoj gori možete da nađete na sajtu Fruškać.net. Sjajna stranica koja objedinjuje informacije o svemu što Fruška gora nudi.
O Fruškoj gori smo pričali u novom izdanju emisije ŠpacirBećar, slušajte je ovde:
Marko Jakovljev
Izvor fotografija: https://fruskac.net/
