O radio vodič za Najlon

Hipsteri nisu osvojili najlon. Bar mi nismo videli ni jednog. Petkom prepodne nema ni finih domaćica iz predgrađa, a tezge su već u 8 bile spremne za kupce. Najlon je sigurno raj za ljubitelje vintidž modnog nameštaja, pokućstva i posuđa, ali za one sa dubljim džepom. No, nekolicina je ipak iskamčila vrlo povoljnu odeću teškim trudom, jer se za najbolje komade mora vrlo stručno kopati po gomilama odeće. 

Jelena kao duša od žene nema baš srca za to cenjkanje, zna ona da onda Najlon gubi poentu, ali eto kad ne može. A i moguće da je u stavu "Idem da nađem tamo to i to"uspela zaista da nađe ono što traži. 

-Koliko vam je haljina?

-500 dinara.

-Može hvalaaaaaa!

            Jelino haljinče

Drugima pak nije problem da se cenkaju. Alma je kupila jaknicu za 200 dinara. Bila je na gomili među stvarima koje koštaju od 300 do 700 i imala je etiketu (čitaj nova jakna). Ali zašto biste na najlonu išta plaćali onoliko koliko prodavci traže. I oni su spremni na malo cenkanja, iako su u startu neumoljivi.

-Koliko košta jakna?

-300

-Može 200?

-Ne može. To su nove stvari, vidiš da imaju etiketu.

Alma se hvata za novčanik, otvara ga, gleda u novac, demonstrativno zatvara novčanik i vraća ga u torbu. Vraća jaknu nazad na gomilu i odlazi.
-Čekaj! Uzmi jaknu i daj mi 200 dinara.

Pobeda.

Ali izgleda da je to bila samo sreća među prvim prekopanim tezgama. Iako je potraga za blagom na najlonu trajala još sigurno sat vremena, u Alminoj torbi se više ništa nije našlo. Šetala je sa Majom i videla mnogo zanimljivih stvari: bodljikave cipele na platformu do zvezda, opanke i martine - na istoj tezgi i super zanimljivog prodavca hladnih pića.  

Nataša je sa Leom krenula u potragu za sitnicama za stan. Kolektivna potraga za interesantnim đinđuvama, policama, korpicama i lavaboom, završila je stolnjacima u Natašinoj torbi. Dva mala po 50 dinara, jedan nadstolnjak od 100 dinara i jedan klasičan fini damski za domaćicu u najavi od 200 dinara. Nisu se dale pokolebati i kupiti ostatke posuđa nekadašnje socijalističke mode. Ipak, mogle su se naći pletene korpice za veš od po 300 dinara, zavese za 150 dinara i lampe za i više nego skupih 1500 dinara. 

Gužve petkom nema, ali nema ni naročitog izbora. Ukoliko ste u potrazi za konkretnim stvarima koje možete iskoristiti u lokalima i kućama, nedelja je idealan dan jer se tada pijaca puni i novim stvarima. Cene nisu mnogo jeftinije u odnosu na regularne u prodavnicama, ali je izbor i dogovor dakako moguć. Alma je dokazala.

U drugoj turi "najlonaca" bio je Igor, kome je dan izgledao ovako:

Odlazak na Najlon obično počinjem old-skul-soc-rutinom zvanom autobus. Putnici u "kecu", njihova lica, priča i odredište ispisuju gradsku priču koju nećete pronaći ni u jednom turističkom vodiču ili demografskoj statistici. Svetski putnici dobro znaju pravilo da ako želiš upoznati kulturu grada u koji si došao, poseti mesta gde cvetaju život i smrt – pijacu i groblje. Najlon nije izuzetak.

Na pakleno vruć petak dobrodošlicu su mi poželeli "ilegalci" koji robu prodaju van samog Najlona, kraj trotoara. Neretko se tamo kriju pravi biseri ali ne i danas. Kupci znaju da je najbolji pazar kod prodavca koji ne zna šta ima, takozvanih "lešinara", njih je unutar betonske ograde sve manje. I spolja i unutra, uglavnom, ljudi se žale da prodaja posustaje ali cene ne spuštaju. Možda je to samo talična mantra trgovaca. Jedan od njih priča sam sa sobom dok slaže podmetače za čaše, miri unutrašnje anđele i demone ne gledajući mušterije.

Na ulasku, pored dela s nameštajem, istorijski duborezi manastira, Karađorđa, Svetog Save i Ratka Mladića objašnjavaju srpsku tržišnu istoriju. Pored prolazi čovek sa štakama, pasionirani kupac ne haje za relativnu gužvu i vrućinu. A cenkanja, možda se varamo, sve manje, ili je poštenije reći da se cenka tamo gde se najmanje traži. Čim je majica 200 ili 300 dinara popusta nema, pa nek se pazari i tri komada. Ako je na zemlji, tri za 100, onda može i četvrta za 110.

Malo dalje, očigledni obletač dobija poslednju ponudu za plazma TV. "130 evra i to je to. Kupuj, nećeš zažaliti", kaže prodavac u hladovini. "Nećeš zažaliti" je srpski moto na državom nivou, ogoljen i iskreno prihvaćen samo na Najlonu jer nas tamo ne lažu da je život tombola. Drugu poslovicu smo čuli od dva sredovečna čoveka sa burgijama i propratnim alatom u rukama.

"Ako dovoljno tražiš, pronaćićeš i boga". Nemam šta dodati, osim da je bog danas sakrio pantalone koje sam tražio.

Što je manje posla, to je divan lakši. Prva gospođa kao da se pravda što jede čvarke, velim da su zdraviji od većeg dela slavske trpeze, a druga me posle kraćeg merkanja hvali zato što sam u emisiji RTV-a "Dokument" opleo po novosadskoj novogradnji i zgradi boje indiga u Ulici Papa Pavla. Vidi ti to, prepoznala me! Tu puče prodaja; priča se preselila s košulja na politiku, a teško je tražiti novinarski popust kada je tema depresivna.

Prođe vreme, pita me žena ko je prodavac kraj gomile robe na zemlji. Znam da je izvesni stariji Rom, pa psujem u sebi političku korektnost jer ne umem da objasnim ko je gazda a da ne pomenem etničku pripadnost.

"Čovek srednje visine, srednje dobi, tamnije kose..." pričam kao nesrećni Amerikanci koji objašnjavaju kako im izgleda kolega crnac bez pominjanja boje kože. Našla ga je na kraju, ne zahvaljujući meni.

"Dajte vina hoću lom / dajte Romsku nacionalnu manjinu za sto..." pevušim u sebi.

Loše sam sreće ovog petka, osim čarapa i jedne impulsivne, bagatelne kupovine bespotrebnih gluposti – ništa. Kao za inat, bilo je kvalitetnih ploča loše muzike i obrnuto, 200 kinti komad. Biciklovi nisu jeftini koliko sam se nadao, lepi preko 200 evra, a da li su "vrući" – ne bih proveravao.

Najiskusniji je bio sredovečni gospodin koji je pazario odeću sa, pretpostavljamo, suprugom. Možda bi ga neko nazvao papučarom zbog manjka stava prilikom odabira garderobe ali ne zavaravajmo se. Dama zna i šta mu treba, i šta mu stoji i šta da kupi. Srećni su jer sistem očigledno radi, stoji mu kao salivena.

Košulja.

Osveženje pa lagano kući. U lokalima se ispijaju voda, koka-kola, dnevna politika i retko ko pivo, ko bi baš da ga iznoji. Roštilji polupopaljeni, mahom deca zobaju u trku. Zvezda upržila, što su trgovci stariji to se i prnje brže kupe. Do sledećeg puta, bolje ponude i vampirskog dolaska na Najlon pre Sunca. 

O redakcija