Smisao za humor najpoželjnija osobina

Psihološkinja Sonja Ivković u Salonu u Radničkoj održala je predavanje o humoru. Govorila je o uticaju smisla za humor na subjektivni osećaj sreće, o stilovima humora, ali i koliko nam je koristan u životu.

Fotografije: Marijana Vasić

Humor u psihologiji nije mnogo istraživan, jer je "visoko socijalno obojena" kategorija, pa samim tim teško merljiva. Kroz istoriju je humor posmatran i kao loša i kao dobra pojava, a danas mu se često pripisuju i "isceliteljske" karakteristike. Kako kaže dr psihologije Sonja Ivković, takve moći humora nisu dokazane, ali je potvrđeno da smisao za humor kao osobina ličnosti, u vezi sa nekim drugim karakternim crtama i okolnostima u kojima se osoba nalazi, može biti od pomoći.

Duhovitost je često način da osvojimo simpatije u društvu. Većina ljudi navodi da je smisao za humor među prve tri osobine koje traže kod partnera. Naš organizam smeh percipira kao nagradu, jer kad god radimo nešto što nam prija, u našem mozgu se aktivira taj centar. Humor stvara vedru atmosferu, omogućava nam da budemo otvoreni i mislimo izvan ustaljenih okvira, a može nam poslužiti i kao alat u savladavanju negativnih situacija, objasnila je okupljenima Sonja Ivković.

Kako je istakla, smisao za humor, kao i svaka druga osobina ličnosti, zavisi od genetskog potencijala, kao i od sredine u kojoj odrastamo. Ukoliko se, na primer, u našoj sredini humor vrednuje i stimuliše, veća je verovatnoća da ćemo biti duhoviti. Smisao za humor ne može da se stvori, ali može da se podstiče.

Sonja je iznela interesantan podatak da su introvertne ličnosti često duhovitije od ekstrovertnih, imaju istančaniji smisao za humor, ali ga ne pokazuju svakome i svuda.

"Ono čemu se najčešće smejemo jeste ljudska nesavršenost i nesklad između očekivanog i realnog ishoda. Vicevi se, na primer, zasnivaju upravo na rušenju nekog očekivanja", rekla je Sonja.

Prema njenim rečima, u psihologiji se govori o četiri stila humora. Afilijativni stil podrazumeva benigne sadržaje koji služe isključivo šali radi šale, da nam lepše prođe vreme, bez neke druge namere. Sa druge strane, samopomažući stil može biti konstruktivan, jer nam pomaže da prevaziđemo sopstvene probleme ili nesavršenosti šaleći se na svoj račun. Agresivni stil uglavnom ima negativnu konotaciju, jer se radi o podsmevanju drugim ljudima, sa ciljem da budu povređeni. To je ono što doživljavamo kao podbadanje, a može nastati i iz bezazlene šale koja se "otela kontroli".

Crni humor, kaže Sonja Ivković, takođe spada u agresivni stil, ali on kod ljudi koji se bave veoma stresnim poslovima, poput rada u hitnoj pomoći ili vatrogasnoj službi, često služi kao odbrambeni mehanizam od teških stanja i situacija kojima su izloženi. U tom slučaju, agresivni stil ne mora biti loš, jer nam omogućava da se trenutno distanciramo od takvih okolnosti, iako na duže staze nije od pomoći po pitanju odbrane od stresa. 

Stil koji ni u kom slučaju ne može biti dobar jeste samoporažavajući stil, koji podrazumeva preteranu šalu na sopstveni račun, sa namerom da zabavimo druge i da im se dopadnemo, kako bismo bili prihvaćeni u grupi. Kada "zbijamo" takve šale, loše se osećamo, za razliku od samopomažućeg stila. Granice između stilova su tanke i zavise od konteksta ili date situacije. 

Sonja je istraživala uticaj smisla za humor na ostvarivanje subjektivnog blagostanja ili osećaja sreće.

"Ranija istraživanja pokazala su da veza između smisla za humor i osećaja sreće nije jednostrana, te da postoji više faktora koji utiču na tu vezu, poput osobina ličnosti, stila humora i broja negativnih životnih okolnosti koji nam se dešavaju", rekla je Sonja.

Ciljna grupa u istraživanju bili su joj maturanti Gimnazije i Srednje medicinske škole. Istraživanje je obuhvatilo više od 500 učenika iz Novog Sada i Zrenjanina, a odabrala je tu populaciju pod pretpostavkom da se učenici do tada već dovoljno dobro poznaju među sobom, da provode dosta vremena zajedno i da samim tim umeju da procene sopstveni humor i humor svojih vršnjaka.

Ona kaže da su adolescentima obično smešne stvari koje u odraslom dobu nisu interesantne, ali da su stilovi humora isti za sve generacije. Rezultati istraživanja pokazali su da smisao za humor sam po sebi ne pomaže subjektivnom blagostanju, ali da u kontekstu većeg broja negativnih životnih događaja srednjoškolci koji poseduju samopomažući stil humora kao najizraženiji, ostvaruju najviše skorove na skalama koje se tiču procene subjektivnog osećaja sreće. Drugim rečima, adolescenti koji umeju da sagledaju životne situacije na humorističan način, osećaju se srećnije.

Analizom sadržaja koje su maturanti smatrali zabavnim, došla je do zaključka da je među njima najdominantniji afilijativni stil humora, odnosno da se najčešće smeju video klipovima, padovima, šaljivim porukama i lapsusima na času.

"Jedna od hipoteza bila je da će samoporažavajući stil biti dosta zastupljen zbog potrebe srednjoškolaca da se dopadnu drugima i da budu prihvaćeni, ali ta teza nije potvrđena", rekla je Sonja.

 Jovana Golubović