Miki Radonjić: Pozorje je Liga šampiona za ovaj deo Evrope

Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, skoro bez predaha, vodi računa o najznačajnijoj pozorišnoj manifestaciji u ovom delu Evrope, gotovo dve decenije. Kao i mnogi drugi, zabrinut je zbog izazova savremenog doba, ali i ohrabren potencijalom koji pokazuju nove generacije.

Foto: Sterijino pozorje

Ima li odmora za direktora Sterijinog pozorja? Šta sve moraš da uradiš, tokom godine, da bi festival bio uspešan?

Nisam na odmoru i ne mogu da budem, sve dok ne završim sve poslove koji se odnose na 69. Sterijino pozorje. Ostali smo dužni nagrade u finansijskom smislu i pozorištima za otkupe predstava i honorarnim saradnicima. To se desilo jer Ministarstvo kulture još uvek nije objavilo rezultate konkursa za ovu godinu. To nije dobro i prvi put se dešava za dvadeset godina koliko sam ja u Sterijinom pozorju. Nadam se da ćemo, bez obzira na sve, sačuvati i ugled i integritet Sterijinog pozorja, koji je stican tokom sedam decenija postojanja.

Već se spremate za naredno Pozorje?

Sama organizacija narednog festivala kreće onog trenutka kada se završi prethodni, a konkretno, selektor počinje da gleda predstave za naredni ciklus sredinom septembra. Sa selektorom idem i ja i mi gledamo u celom regionu predstave koje konkurišu za Sterijino pozorje. To je obično sedam osam meseci, koliko traje selekcioni ciklus, odgledamo osmamdesetak predstava, a onda se biraju najbolje. Paralelno sa tim ide priprema tehničke realizacije jer sva ta pozorišta imaju tehničke zahteve kako bi imali uslove slične uslovima koje imaju u matičnim pozorištima. Međutim, često se zaboravlja da Sterijino pozorje nije samo pozorišni festival. Sterijino pozorje je kompleksna institucija sa čitavim nizom delatnosti, koje su tu da promovišu i afirmišu, pre svega, savremenu domaću dramsku književnost, ali i pozorišnu umetnost uopšte. Imamo bogatu izdavačku delatnost, objavljujemo četiri do pet knjiga godišnje iz oblasti istorije i teorije pozorišta, redovno četiri broja časopisa “Scena” koji je najznačajniji pozorišni časopis na ovim prostorima i izlazi u kontinuitetu od 1965. godine. U naš dokumentaciono-istraživački centar slivaju se podaci iz svih naših pozorišta i pozorišnih institucija, organizujemo naučna istraživanja i još mnogo toga.

Pozorje deli i nagrade pozorišnim umetnicima. Ta nagrada predstavlja krunu na radu, ali i odskočnu dasku, ukoliko stigne u pravom trenutku. Stiče se utisak da je poslednjih godina veći broj mladih umetnika dobio ovo prestižno priznanje?

Srećom je takva situacija da mi imamo čitav niz mladih dramskih umetnika, počev od dramskih pisaca, čitave generacije koje su stasavale od devedesetih godina i neki od njih su nagrađivani na Sterijinom pozorju. Nagrađeni su i na našem konkursu za dramske tekstove, kojim ispunjavamo primarnu misiju Sterijinog pozorja, a to je afirmacija, razvoj promocija savremenog domaćeg dramskog teksta. Onda, na osnovu tih pobedničkih tekstova, ulazimo u koprodukciju sa pozorištima. Neke od tih predstava su pobeđivale na Sterijinom pozorju, recimo  “Uspavanka za Aleksiju Rajčić” koju smo radili sa Narodnim pozorištem u Beogradu, Đorđe Kosić je bio autor. Čitav niz dramskih pisaca, mladih reditelja, glumaca, scenografa, kostimografa je ušlo u prvu pozorišnu ligu preko Sterijinog pozorja. Sterijine nagrade su verifikacija nečijeg angažmana u pozorištu. Sterijino pozorje kao festival  je pozorišna liga šampiona za ovaj deo Evrope. 

Kako objašnjavaš da pored bombardovanja mladih novim oblicima subkulture, kod njih postoji rast interesovanja za pozorište?

Sve je na kraju stvar ponude. Živimo u svetu gde je došlo do urušavanja vrednosti. To je globalna pojava. Nema više školskih i obrazovnih sadržaja i onda se čudimo porastu nasilja u školama i svemu što se dešava. To se dešava u celom svetu. Mi smo deo tog sveta. Iskreno mislim da se civilizacija bliži svom kraju, jer sve ono što se dešava u svetu nam to sugeriše. Međutim, očigledno je da kada nudite vrhunske umetničke vrednosti, kada nudite nešto što oplemenjuje duše onih koji konzumiraju te sadržaje kao što je pozorišna predstava, neka sjajna izložba, knjiga koju čitamo, filmovi koji su vredni, onda vidimo da ljudi imaju potrebu za tim. Nije sve svedeno na laku zabavu, na ko je šta jeo i iz kakvog tanjira i s kim se ko oženio i udao i ne znam čime nas sve zasipaju sa medija. Očigledno je da postoji ogroman broj ljudi, a srećom su to i mladi ljudi kojima su potrebni kulturni sadržaji, jer bez elitne kulture, u najboljem smislu te reči, bez obrazovanja, bez jasne svesti o tome šta smo i ko smo, koji je naš identitet, jezik, baština, tradicija, savremeno stvaralaštvo, bez toga mi postajemo potpuno amorfna masa ničega. 

Šta već sada možeš da kažeš o narednom, sedamdesetom, jubilarnom Sterijinom pozorju?

To je veliki jubilej. Sedamdeset godina trajanja u sferi umetnosti i kulture je velika stvar. Selekcija će zavisiti od ponude. Sterijino pozorje nikada ne može da bude bolje, kao festival, od onoga što je ponuda u našim pozorištima. Sterijino pozorje, kao festival, nije tu da leči domaće pozorište, nego da dijagnostikuje na kom nivou je naša savremena dramska književnost, preispitivanje naše klasike, našeg pozorišta u celini, da ponudi neke pravce koji bi išli ka boljitku, ali nije Sterijino pozorje  tu da leči naše pozorište u celini. Za sedamdeseto pozorje planiramo, izmešu ostalog, da snimimo dokumentarni film o istorijatu Sterijinog pozorja, u kom će učesnici biti laureati, imaćemo arhivske snimke iz bogate istorije. Zatim zajedno sa kolegama iz Pozorišnog muzeja Vojvodine, Zoran Maksimović će biti autor izložbe, napravićemo mobilnu, multimedijalnu izložbu, koja će govoriti o istoriji Sterijinog pozorja i jedna manja varijanta te izložbe koja bi mogla da gostuje na festivalima i pozorištima sa kojima imamo saradnju. Sterijino pozorje je prisutno na prostorima bivše Jugoslavije, gde god postoji pozorište, gde god postoji festival, mi imamo partnerski odnos sa njima, ta saradnja je na zdravim odnosima i svi se trudimo da afirmišemo prave vrednosti. To je to za sledeće, jubilarno Sterijino pozorje.

 A. Bujić