Društvo / Zdravlje
Razvijeno ili nerazvijeno društvo, stigma o mentalnom zdravlju postoji
Postoji izreka koja kaže rođen/a je pod srećnom zvezdom. Da li ta srećna zvezda može biti određena država, neko društvo koje je uređeno i koje nam kao takvo pruža sigurnost, bezbednost i neophodne uslove za rast i razvoj? Svetska zdravstvena organizacija je mentalno zdravlje definisala kao stanje blagostanja u kom je pojedinac svestan svojih sposobnosti, može da se nosi sa uobičajenim stresovima života, može da radi i bude produktivan i sposoban je da doprinese zajednici u kojoj živi. Kako onda različite zajednice doprinose i utiču na očuvanje mentalnog zdravlja?
Pre svega, treba reći da je mentalno zdravlje povezano sa fizičkim zdravljem, sa kontekstom u kome živimo, sa ekonomijom, politikom, obrazovanjem, medijima, odnosima i vezama koje imamo. Nema prostora generalizaciji, ali je moguće napraviti i uočiti neke obrasce kada govorimo o razvijenim i nerazvijenim društvima, o onima koja su tradicionalna i onima koja su liberalna.
Klinički psiholog Radomir Belopavlović objašnjava da, iako je intuitivno da pomislimo da društva gde je niži socio-ekonomski status imaju više problema u vezi sa mentalnim zdravljem, podaci pokazuju malo drugačiju sliku.
"Istraživanja to ne sugerišu na neki apsolutni način. Postoje emocionalni poremaćaji: anksioznost, depresivnost i slično gde su stope više u razvijenijim društvima. Naravno, tu Skandinavija prednjači, ali i Severna Amerika i Zapadna Evropa. Moguće je da je mentalno zdravstvena zaštita bolja, da se više govori o tome. Samim tim više ljudi dolazi da zatraže pomoć i time dobijaju neki opis da imaju neki problem u obliku dijagnoze, koja ulazi u te statistike", kaže Radomir.
Sa druge strane, čini se da su društva gde je niži socio-ekonomski status otpornija, objašnjava Radomir.
"Postoje razlozi zbog kojih su ljudi otporniji na neke tegobe, s obzirom na to da su ih preživeli mnogo. Čini se da zaista kod određenih poremećaja, zapadni pristup životu jeste po malo depresogena.Treba reći da je mentalnih tegoba mnogo i one se razlikuju i po svojim faktorima, opisima i kliničkoj slici. Za neke mentalne poremećaje, zaista na osnovu studija stoji da su više stope u zapadnim društvima, dok su za neke poremećaje više stope tamo gde postoji veća trauma, veće siromaštvo i veća percepcija socijalne nepravde", zaključuje Radomir.
To praktično znači da, kada gledamo u indekse sreće zemalja u Evropi i vidimo da su skandinavske zemlje uvek visoko rangirane, to ne znači nužno da tamo svi imaju savršeno mentalno zdravlje. U Finskoj je veoma visoka stopa samoubistava. Najniže stope samoubistava prema podacima iz 2019. godine su u Avganistanu, Siriji i Iraku.
Uopšte nije optimističan podatak da se u zemljama koje su u krizi, u kojima postoji visok stepen siromaštva ili socijalne nepravde dešava manje problema u vezi sa mentalnim zdravljem. On nam, na žalost pokazuje nešto drugo. Klinički psiholog Radomir Belopavlović objašnjava ovaj fenomen.
"Kada smo gladni, kada smo nebezbedni, prvo razmišljamo o krovu nad glavom, a posle o tome kako će izgledati naša budućnost. Kod mentalnog zdravlja problem je u tome što mi tu govorimo o bliskoj, ali mnogo češće malo daljoj budućnosti. Slaba je tendencija da razmišljamo o prevenciji u budućnosti. Poptupuno je razumljivo i ljudski da razmišljamo o problemu kada se on desi i upravo je zato prevencija mnogo nezgodna oblast. Izuzetno važna, ali nezgodna", ističe Radomir.
Studentima sa kojima smo mi razgovarali briga o zdravlju i razvoj empatije su najbitnije stvari u društvu trenutno.
Ako može da se izdvoji jedna stvar koju je pandemija donela, to je mnogo više razgovora o mentalnom zdravlju i empatiji, ali prema Radomirovim rečima, stigma još uvek postoji u svim društvima. U zavisnosti od toga kakvo je to društvo, menja se i stigma.
"Neki rezultati sugerišu da stigma u razvijenijim društvima potiče od ideje da neko biološki nije dobro, dok u manje razvijenim društvima postoji stigma da neko duhovno nije dobro. Ono što je definitivno razlika je da u razvijenijim društvima, postoji pozitvniji stav prema pomagačkim profesijma. U manje razvijenim društvima, a tu bih morao da uglavim i naše postoji jedan otklon od ideje da je neko tu da pruži podršku na profesionalni način", kaže Radomir.
Novinar Nikola Krstić iako nije siguran da bi se osećao bolje u nekoj državi koja nije Srbija, veruje da bi se u nekom drugom društvu osećao drugačije, lakše.
"Zato što ta konstantana napetost, tenzija i neizvesnost, koju ova zemlja i društvo nameću, uglavnom ima za posledicu katastofalno mentalno zdravlje koje trpi i ne ume da se izbori sa stvarnošću", kaže Nikola.
Uprkos svoj priči o mentalnom zdravlju, Nikola smatra da naše društvo i dalje ne priznaje mentalno zdravlje kao važno i nužno.
"Mi i dalje živimo u nekoj vrsti mikrouniverzuma gde ljudi kao navodno odlaze na psihoterapije ili pričaju o svom mentalnom zdravlju, a ljudi i dalje ne poznaju svoja osećanja, osim onih najbinarnijih. Ljudi ne poznaju da u njima postoji čitava lepeza emocija. Onda tako oni i tretiraju svoje okruženje. Ovde se depresija i dalje doživljava kao lenjost, a tvoje okruženje ti se podsmeva ukoliko spomeneš da psihički nešto nije u redu sa tobom, da ne možeš da radiš u tom trenutku ili da ne možeš da uradiš nešto", zaključuje Nikola.
OBRATI PAŽNJU
Aktivistkinja i jedna od članica neformalne grupe Mladi protiv nasilja Katarina Stanojević kaže da problematika oko brige o mentalnom zdravlju leži i u finansijskoj situaciji u kojoj su mladi.
"Znam da dosta mladih ima želju da se bavi svojim mentalnim zdravljem na nekom višem nivou, ali čekaju kada će biti finansijki stabilni kako bi krenuli u proces psihoterapije ili savetovanja. U današnje vreme se susrećemo sa pravom podrškom. Konstanto nam se plasiraju pogubni trendovi, omalovažavanje svega i svakoga, targetiranje ljudi koji slobodno izražavaju svoje mišljene. U takvom okruženju moramo da se pobrinemo da sačuvamo ljudskost, empatiju i da damo sve od sebe da se prema drugim ponašamo kao prema bićima kakvi smo i mi sami", kaže Katarina.
Svetska zdravstvena organizacija kaže da se posledice neuspeha u rešavanju stanja mentalnog zdravlja adolescenata proširuju i na odraslo doba, narušavajući i fizičko i mentalno zdravlje i ograničavajući mogućnosti da se kao odrasla osoba vodi ispunjen život.
Ako je situacija u celom svetu, bez obzira na to da li su društva razvijena ili ne, alarmantana kada je u pitanju mentalno zdravlje mladih, šta onda možemo da uradimo u svojim zajednicama, šta možemo da uradimo kao pojedinici? Radomir podseća na prevenciju, na osvešćivanje važnosti gledanja nekoliko koraka u budućnost, na podsećanje na to koliko nam je mentalno zdravlje važno, čak i kada se ne čini tako. Takođe, on ima još jedan savet.
"Ako postoji jedan princip koji može važiti maltene za sve ja bih bio vrlo kratak: okrenimo se drugim ljudima."
Pomoć i podrška postoje, a ovo su neki od besplatnih servisa:
Centar Srce - 0800/ 300 303
Novosadski humanitarni centar - savetovaliste.nshc@gmail.com
Udruženje građana Patrija - 060 055 5496.
I zapamti, gde god da se nalaziš - OK je da nisi OK.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
J. Božić
Foto: Canva.com
