Društvo / Zdravlje
Antidepresivi smeju da se koriste isključivo ako ih stručnjak prepiše
Poslednjih godina se sve češće govori o mentalnom zdravlju. Tome se dosta doprinele društvene mreže, mladi influenseri koji dele svoja iskustva i podstiču mlade da brinu o sebi. Sa druge strane, sve češće se mogu čuti i priče o upotrebi antidepresiva i lekova za smirenje. U celoj toj priči veoma je važno znati razliku između psihologa i psihijatra i toga ko može da prepiše lekove.
Psiholog vam ne može prepisati lek, to isključivo rade psihijatri, koji su po obrazovanju lekari. Psiholog vas može uputiti psihijatru ukoliko postoji potrebe za tim. Psihoterapijom se mogu baviti i psiholozi i psihijatri, a sve u zavisnosti od potrebe klijenta. Takođe, svaka upotreba lekova, koji nisu prepisani od strane stručnjaka, smatra se zloupotrebom.
Istraživacica - pripravnica na na odseku za psihologiji na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Selka Sadiković kaže da je uvek postojala stigma kada je u pitanju upotreba antidepresiva.
"To ide zajedno sa stigmom vezanom za psihološku pomoć. Postoji i ta stigma vezana za psihijatrijske usluge o ljudima koji su bili korisnici psihijatriskih usluga. Na neki način su trajno stigmatizovani u društvu i zna se u zajednici da je to neki pojedinac koji je bio kod psihijatra, da je možda 'opasan' po sebe ili druge. Doživljava jedan vid društvene izolacije. Te stvari se polako menjaju, ali sporo, postoji stigma koja onemogućava ljudima kojima je najviše ta pomoć potrebna, da se za tu pomoć jave", ističe Selka.
OBRATI PAŽNJU
Problem je i samoinicijativno korišćenje antidepresiva. Selka naglašava da to nikako nije dobra odluka.
"Kada su u pitanju antidepresivi, pojedinci nikako ne smeju na svoju ruku da uzimaju antidepresive. Nije svaki lek za svakoga. Samo lekar specijalista može da odabere određnu dozu leka ili tip leka u odnosu na problematiku sa kojom se suočava. Iz psihološkog ugla je važno da lek sam po sebi nije način da neko reši svoj problem, trajno ili dugoročno. Iako imamo pojedince i klijente koji koriste antidepresive jako je važno da ti pojedinci razvijaju nove strategije za suočavanje sa problemima koje će im pomoći u budućnosti, kako ne bi opet dolazilo do poteškoća", kaže Selka za Oradio.
Mladi sa kojima smo razgovarali imaju različito mišljenje o upotrebi antidepresiva i lekova za smirenje:
"Ja jesam par puta u životu uzela sedative, kada je to definitivno bila bolja ideja nego da samu sebe maltretiram nekim anksioznostima, depresivnim mislima, tako da mislim da je to sjajana stvar, mnogo bolja od droge u svakom slučaju. Naravno kada je pažljivo propisano od strane stručnog lica."
"Lično nisam koristio, ali poznajem ljude koji jesu, ne vidim ništa loše u tome, mislim da je čak i poželjno u borbi sa depresijom da se koriste lekovi. Jednostavno depresija je problem i nije šala, nije nešto čega ljudi treba da se stide, iako se to u društvu izvrće i nemamo razumevanja."
"Nisam koristio antidepresive, ali lekove za smirenje jesam, kada je to bilo potrebno, kada sam se osećao loše, uznemireno i anksiozno."
Selka ističe i da je upotreba lekova za smirenje "globalna pandemija".
"Ljudi nisu svesni posledica koje konzumiranje lekova za smirenje na svoju ruku može da ima i za fizičko i za mentalno zdravlje. Da ne pominjemo deo koji se odnosi na to da neadekvatna upotreba lekova za smirenje može da dovede do i određnog vida zavisnosti jer se složena biohemija mozga brzo navikne na neke supstance. One i postoje u mozgu zato se i doziraju lekovima. Vrlo je važno da to rade stručna lica i da se nikako ne daju samodijagnoze", ističe Selka.
Stručnjaci napominju da su društvene mreže pomogle pokretanju tema mentalnog zdravlja, ali i da je internet omogućio prostor za samodijagnoze i samolečenje. To nikako ne sme da se radi. Psihološki i psihički problemi se rešavaju uz pomoć stručnjaka, koji jedini treba i mogu da prepišu adekvatne terapije i upotrebu lekova.
J. Božić
