Zašto ti za posao (ne)treba diploma?

Koliko već slušaš o reviziji diploma u javnom sektoru, o akademskim kvalifikacijama političara, programera i Elona Maska. I baš svi imaju stav po tom pitanju, bez da se iko zapita od kada se to za slobodu i pravo na mišljenje smatra sve izgovoreno, ma koliko glupo, neprimereno ili neetično bilo. Na diplome se gleda potcenjivački, a oni koji studiraju na državnim fakultetima smatraju se budalama. Za to, delom, postoje i opravdani razlozi. Poslednjih decenija niču privatni fakulteti, osmišljeni kao biznis projekti iza kojih više stoje profitersko-politički interesi, nego humanistički ideali sticanja znanja. I kako onda se pripadnik na primer generacije Z ne zapita: treba li mi uopšte diploma za posao?

Ovo definitivno nije samo problem Srbije. Živimo u vremenu koje najviše ceni praktično, specijalističko i instant znanje, koje se lako i brzo može unovčiti. Možda deo odgovora leži u ekspanziji IT sektora. Internet je dom milijardi kurseva koji pomažu da svako postane deo tog sveta. Sveta u kome su bogovi Stiv Džobs, Bil Gejts i Mark Zakerberg, ljudi su koji nisu završili fakultete, ali su i pored toga postali milijarderi. Međutim, tu se zanemaruje jedna bitna stvar, a to je da su Džobs, Gejts, pa i Zakerberg, bili pioniri u oblastima kojima zvanični fakulteti još nisu bili dorasli. Osim toga, cilj fakultetskog obrazovanja nije diploma sama po sebi, nego sve ono što joj je prethodilo.

Ili je to tako makar trebalo da bude.

SREDNJOŠKOLCI SE ZAŽELELI REDOVNE NASTAVE

NEOPHODNO JE OBRAZOVANJE O ZAŠTITI ŽIVOTNE SREDINE

"S obzirom na to da radim na fakultetu, pretpostavljam da se od mene očekuje neka vrsta pristrasnog odgovora na temu da li su nam fakulteti neophodni. Međutim, ako ostanem samo u domenu svoje profesije, a to je novinarstvo, bilo bi nefer da ne primetim da veliki broj uspešnih novinara ne samo da nije završio studije žurnalistike, već ni bilo kakav drugi fakultet i to pravilo važi gotovo za sve profesije, izuzev, recimo, medicine ili prava. Ukoliko je neko vredan, talentovan i spreman da se usavršava, sigurno postoje profesije u kojima se i bez fakulteta mogu postići izuzetni uspesi", priča asistent na Filozofskom fakultetu i od nedavno doktor nauka, Stefan Janjić.

"Neko bi nakon završetka srednje škole mogao da kaže ne želim da trošim četiri ili pet godina na bespotrebno učenje, niti da rasipam novac, hajde da odmah počnem da radim i takav stav je sasvim u redu ako je reč o nekome sa dobrom preduzetničkom idejom i početnim ulaganjem. Međutim, ukoliko niste sami svoj gazda i konkurišete za neku poziciju, posebno ako je ona plaćenija, prednost će gotovo uvek imati kandidati sa završenim fakultetom", ipak dodaje Stefan.

To donekle potvrđuju konkretna iskustva. Marko Jukić je televizijski reditelj koji se školovao za sasvim drugu profesiju.

"Pri dolasku na televiziju imao sam tu sreću da su me obučavala dva reditelja sa potpuno drugih krajeva karijera, različitih škola i pogleda na rediteljski poziv. Takođe sam sticao i iskustva i od mojih drugih kolega, novinara, urednika i montažera i svi su oni doprineli da proširim svoja znanja iz ove oblasti, a na neka pitanja sam odgovore morao da potražim i u akademskoj literaturi", objašnjava Marko, inače diplomirani inženjer.

VICOSTEIN: CILJ MI JE DA BUDEM PRVI, DA POKRENEM TREND

ŽIVOT U SRBIJI KOŠTA MNOGO VIŠE OD ONOGA ŠTO MLADI MOGU DA ZARADE 

S druge strane i suprotno ovom primeru, nakon godina u poslu, sa iskustvima u radu na serijama, koncertima u televizijskim studijima i na terenu, njegov kolega Aleksandar Erbes odlučio je da upiše Akademiju umetnosti u Novom Sadu.

"Jedan od razloga zbog kojih sam upisao Akademiju jeste da sam svestan da ne znam sve o tom poslu i to je mesto na kome ću uspeti da završim ono što nisam do sada. Drugi razlog je to što u ovom poslu, kada se upoznaš sa nekim sa kime bi trebalo da sarađuješ, prvo pitanje je gde si i kod koga si završio i tako dalje. Tako da to je bio jedan od razloga zašto sam se odlučio da sada studiram", priča Aleksandar.

Čuvenu izreku "stavi papir u džep, makar čistio ulice", počela je da potiskuje zla slutnja da "tim papirom možeš samo obrisati dupe". A i diplome se danas izdaju na debljem, čvrstom papiru, pa brisanje pozadine možda i nije dobra ideja. Ipak, makar su ispisane krasnopisom.

Usotalom ako ti nedostaje ideja, internet je pun poslova na kojima se brzo možeš obogatiti bez škole. Pitanje je samo kakvo nam društvo ostavljaju takve generacije.

Ako i ti imaš dilemu da li su nam fakultetske diplome i dalje potrebne, celu emisiju poslušaj u podkastu.

I. Miloradov

Fotografije: pixabay.com