Društvo / Superheroj
Superheroj: Ginisovac Goofy
Novosađanin Miroslav Balog Goofy ušao je u Ginisovu knjigu rekorda tako što je u roku od jednog minuta uspeo da izvede 47 puta brejkerski trik Halo. Goofy je ekskluzivno za O radio dao prvi intervju u Srbiji, nakon što se vratio iz Nemačke sa Dana Ginisovih rekorda.
Nama se zavrtelo u glavi dok smo gledali snimak, kako si ti izdržao?
- I meni se zavrtelo, zato što sam imao tri pokušaja, a nisam iz prvog uspeo da postavim rekord. Ovaj trik je head-spin (izvodi se na glavi), telo stoji ukoso i mogu da se koriste ruke i glava, a noge treba da budu u vazduhu i ne smeju da pipnu pod. Prvi put kad sam pokušao da postavim rekord u 33. Krugu sam slučajno dodirnuo pod nogom i svi su mi vikali da prestanem da se vrtim, ali ja to, naravno, nisam čuo.
Hoćeš li pokušati ponovo da oboriš rekord ili da ga postaviš u nekom drugom triku?
- Tek treba da dobijem diplomu koja je zvanična, a krajem sledeće godine ću ponovo da pokušam da oborim neki rekord.
Brejkdens jedna vrsta ekstremnog sporta, koliko često ti se dešavaju povrede?
- Bolje bi bilo reći da je brejkdens ekstreman ples, i iako to izgleda kao da je opasno, ja uglavnom nisam imao nikakvih ozbiljnih povreda, ni preloma. Povredio sam mali prst na nozi, istegao neke mišiće, ali to je sve. U početku nisam imao instruktora, nego sam vežbao sam, ali koliko dugo će nekome trebati vremena da nauči neki trik zavisi i od instruktora, ali i od građe tela.
Da li tvoj nadimak Goofy ima veze sa Šiljom ili sa nestašlucima, odakle taj nadimak?
- Goofy jeste crtani lik Šilja, ali je meni to moj brat smislio, kad sam bio mali, a to je prilično bilo nedavno, pre desetak godina (smeh). Stariji brat mi je dao taj nadimak, jer sam bio nespretan, a evo sada sad postavio Ginisov rekord.
Kako si uopšte počeo da treniraš?
- Sad kad sam već spomenuo svog brata – on je mnogo uticao na mene. Kad je on počeo da trenira, ja sam ga u svemu imitirao. Počeli smo da treniramo u Nemačkoj, jer smo tamo živeli i meni je moj stariji brat bio uzor. Kad je on počeo da stoji na rukama, tada sam i ja i to su moji počeci sa brejkdensom.
Kažeš da si imao problema sa prostorom i podom u Nemačkoj. Koliko je teško naći adekvatan prostor i ekipu za treniranje ovde u Srbiji?
- Kod nas sam imao nekoliko ekipa koje sam menjao... Nije teško naći dobre ljude, ali ako putuješ po Srbiji i po Balkanu. Moja ekipa se zove Yugoslavian BBoys i ona je zaista jugoslovenska ekipa – ima nas petorica, iz Srbije, BiH i Slovenije. U Novom Sadu brejkdens može da se trenira u Plesnom udruženju Groove, u Fruškogorskoj 30.
J.Ž.