Društvo
Sram mora da promeni stranu: Ovo su događaji koji su obeležili rodne teme u 2024.
Prvu epizodu Rodnopravnosti u novoj godini posvetili smo retrospektivi 2024. godine kada je reč o događajima i temama koje su je obeležile u kontekstu rodne ravnopravnosti.
Foto: Pexels
Arhitektica Sonja Dragović kaže da će 2024. godinu pre svega pamtiti kao ratnu godinu, a sve ono što je došlo kao posledica toga uticalo je i i dalje utiče na prava žena u svetu.
“Strašno je razmišljati o tome koliki je broj žena patio tokom prethodne godine zbog ratnih sukoba i razaranja na više frontova širom sveta. Frontovi nisu samo u Palestini i Ukrajini, ali želim pre svega da kažem da je neizbežno za okvir razmišljanja o rodnoj ravnopravnosti izreći to kakvu smo groznu ratnu godinu ostavili za sobom i koliko je žena na svirepe načine patilo i nastaviće da pati u ovoj godini”, kaže Sonja.
Kada je reč o događajima koji su obeležili rodne teme u Evropi i svetu, 2024. godinu je definitivno obeležio i slučaj Žizel Peliko u Francuskoj. Podsetimo, u septembru je otkriveno da je njen muž Dominik Peliko tokom poslednje decenije drogirao i silovao svoju suprugu i istovremeno pozivao i druge muškarce da to čine. On je mnoga silovanja snimio, što je istražiteljima omogućilo da pronađu pedeset počinilaca.
Žizel Peliko se odrekla prava na anonimnost kao žrtva seksualnog nasilja i zatražila da sudski proces protiv njenog muža i muškaraca koji su je silovali bude otvoren za javnost. Peliko je tako postala simbol borbe protiv stigmatizacije žrtava seksualnog nasilja, ističući u svojim izjavama da je vreme da “sram promeni stranu”, odnosno da je vreme da odgovornost bude prebačena sa žrtve na silovatelja. Nakon suđenja koje je trajalo tri meseca, 47 muškaraca je proglašeno krivim za silovanje, dvojica za pokušaj silovanja i dvojica za seksualno napastovanje.
Sonja Dragović kaže da joj je ovaj slučaj jedan od najupečatljivijih događaja koji su obeležili 2024. godinu kada govorimo o rodnim temama.
Sonja Dragović, lična arhiva
“Mislim da nam je svima taj slučaj bio značajan, kako zbog hrabrosti Žizel Peliko da sve to iznese u javnost, tako i zbog te rečenice da strah mora da promeni stranu, jer se žene često okrivljuju za silovanje koje su doživele. Mislim da je važno da o tome pričamo što je moguće više, kako bi i oni koji često ne učestvuju u razgovorima o nasilju nad ženama počeli da razmišljaju o tome. Ovaj slučaj nam je takođe bio još jedna ilustracija toga šta se sve može desiti čak i u progresivnim i nominalno bezbednim društvima”, ističe naša sagovornica.
I profesorica na Odseku za medijske studije Smiljana Milinkov, kao i lingvistkinja Nastasja Deretić, saglasne su da je slučaj Žizel Peliko obeležio prethodnu godinu kada je reč o rodnim temama.
“Taj slučaj je veoma važan za sve generacije žena. Bila je potrebna neverovatna hrabrost da se sa tim izađe u javnost toliko otvoreno, ali i svest da se tu ne radi samo o jednoj osobi, nego i o svim drugim ženama. Međutim, moramo sagledati i kontekst sredine u kojoj se sve to desilo. Plašim se, da se u našoj državi to dogodilo, da bi reakcije bile drugačije. Podsetiću na to da suđenje u slučaju Milene Radulović i žena koje su zajedno sa njom prijavile seksualno nasilje i dalje traje, kao i na to kakav linč pojedinih medija one prolaze”, kaže Smiljana Milinkov.
“Verujem da će se većina ljudi složiti da je jedna od ličnosti prošle godine bila Žizel Peliko. Strašno je što živimo u društvu gde se sramota prebacuje sa zločinca na žrtvu. Njega treba da bude sramota i njega treba da se gadimo”, ističe Nastasja Deretić.
Nastasja Deretić, foto: lična arhiva
Kada je reč o važnosti podizanja svesti o temi seksualnog uznemiravanja i nasilja, Sonja Dragović ističe i jedan prošlogodišnji događaj iz Crne Gore.
“Početkom decembra novinarka Đurđa Radulović je za podgoričke Vijesti napisala tekst koji je problematizovao slučaj iz jedne podgoričke srednje škole. Radilo se o prijavi o tome na koji je način se jedan profesor te srednje škole odnosio prema svojoj učenici nekoliko meseci nakon što je ona maturirala. Ta učenica je, nakon što je od njega dobila poruke neprihvatljive sadržine, tražila da uprava škole preduzme nešto povodom toga. Ovaj članak je pokrenuo niz reakcija u crnogorskom javnom prostoru. Ono što je za mene u tom slučaju bilo vrlo značajno je to koliko nadležni nisu razumeli da je ovo problem koji ugrožava mlade”, priča Dragović.
Kada je reč o reproduktivnim pravima žena, na evropskom nivou je pokrenuta inicijativa My Voice, My Choice, sa ciljem prikupljanja potpisa uz koje bi se pred Evropsku komisiju izneo predlog da se obezbedi podrška u pristupu bezbednom i legalnom abortusu ženama iz zemalja članica EU. U Hrvatskoj je, kao i prethodnih nekoliko godina, tema prava na pobačaj bila nešto o čemu se vrlo često govorilo u javnosti. Feminističke organizacije kontinuirano su upozoravale, kako na problem takozvanog priziva savesti, tako i na rastuću popularnost pokreta koji zagovaraju ograničavanje ili ukidanje prava na abortus.
“Imam osećaj da, što više napredujemo kao društvo, to više u nekom smislu i nazadujemo. Koliko god da imamo više resursa danas nego pre 30 ili 50 godina, više smo postali kruti u određenim situacijama i u određenim temama, tako da se bojim da bismo u nekom kontekstu mogli imati negativan ishod po pitanju prava na abortus”, kaže aktivistkinja Jelena Mirić.
Jelena Mirić, foto: Jovica Drobnjak
U Srbiji je proteklu godinu obeležio veliki broj femicida, kao i protesta aktivistkinja protiv femicida i akušerskog nasilja. Profesorica Smiljana Milinkov kaže da su 2024. godinu u svetu, ali i kod nas obeležili i antirodni pokreti i narativi. U Srbiji smo u junu imali i suspendovanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti i njegovo stavljanje na ocenu ustavnosti.
“Mislim da mi kao javnost nismo dovoljno glasno odreagovali i stavili do znanja koliko je to u stvari strašna povreda ravnopravnosti. Ono što je u svemu tome posebno zabrinjavajuće jeste to što je jedan od zahteva za ocenu ustavnosti ovog zakona potekao iz kancelarije Zaštitnika prava građana Srbije - institucije koja je učestvovala u donošenju tog zakona. Tu vidimo jedan paradoks na osnovu kojeg možemo da čitamo trendove koji nisu nimalo optimistični. Deluje da su antirodni pokreti nikad jači na ovim našim teritorijama”, kaže Milinkov.
Tema Zakona o rodnoj ravnopravnosti u protekloj, ali i prethodnih godina, najčešće je dospevala u širu javnost kada se pokrene pitanje rodno osetljivog jezika. Tako se na ovaj zakon često i referisalo kao na “zakon o rodno osetljivom jeziku”.
“To su vrlo populističke izjave, zato što se kroz jezik može najlakše doći do najšire javnosti. To nije poseban zakon, to je Zakon o rodnoj ravnopravnosti u okviru kojeg su članovi koji se odnose na rodno osetljiv jezik minimalni. Rodno osetljiv jezik je vrlo važan, ali nije suština ovog zakona”, podseća Smiljana Milinkov.
Smiljana Milinkov, foto: Vukašin Živaljević
I lingvistkinja Nastasja Deretić kaže da je rodno osetljiv jezik ostao goruća tema i nakon stavljanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti na ocenu ustavnosti.
“Tu je bilo apsurdnih izjava, poput onih da je rodno osetljiv jezik u suprotnosti sa standardnim jezikom i da taj zakon propisuje upotrebu rodno osetljivog jezika umesto standardnog srpskog jezika, što apsolutno nema smisla. Rodno osetljiv jezik je samo jedna modifikacija srpskog standardnog jezika koja se dešava prirodno, a ovaj zakon samo to ozvaničava”, objašnjava Deretić.
Naša sagovornica ističe da je u kontekstu javne debate o rodno osetljivom jeziku ipak bilo i pozitivnih primera događaja koji su doprineli uspostavljanju dijaloga o ovoj temi. Kao jedan takav događaj, ona ističe ciklus predavanja “Žensko proleće” na Filozofskom fakultetu.
“To su predavanja koja su održana u maju 2024. godine, od kojih bih ja posebno izdvojila predavanje 'Talasi emancipacije' koje je održala dr Adrijana Zaharijević. To predavanje je bilo nešto kao istorija feminizma za početnike i bilo mi je zanimljivo da čujem kako je izgledala emancipacija žena. Drugi događaj koji bih istakla je bila tribina 'Šta je osetljivo u rodno osetljivom jeziku?', jer smatram da je to konačno bio skup na kom su se zapravo čule obe strane”, smatra Nastasja.
OBRATI PAŽNJU
I Jelena Mirić ističe neke pozitivne inicijative koje su se prošle godine dogodile u našem regionu, a za koje smatra da doprinose borbi za rodnu ravnopravnost.
“Jedan veliki pomak je napravila ‘Nada’, kao magazin koji već tri godine izlazi u Hrvatskoj, gde i uredništvo i same teme čine žene. Svaki intervju i reportažu piše žena, a takođe govori o ženama i o njihovom položaju. Imam osećaj da nas prečesto čine nevidljivim, ali mi umemo jako dobro da vidimo i budemo vidljive”, kaže Jelena.
Pored toga, ona nam je kao za nju značajne događaje u kontekstu rodne ravnopravnosti izdvojila i žensku akademiju KATA koja je održana u Hrvatskoj, kao i rad Ženske inicijative u Novom Sadu.
“Ono što je važno istaknuti je da su polaznice akademije žene koje dolaze iz ruralnih krajeva. One su sada već došle do toga da su se toliko umrežile i osnažile, da su počele da rade neke svoje projekte. Takođe, istakla bih i Žensku inicijativu koja je radila na uvođenju higijenskih uložaka na fakultetima i vidim pomak u tome da su i dekani i dekanice određenih fakulteta, ali i neki studentski predstavnici bili raspoloženi za ovu temu. Takođe, kada smo već kod studenata, vidimo i kod blokada i protesta koliko je važno da studenti i studentkinje budu ujedinjeni i solidarni, jer samo tako možemo postići neki dalji rezultat”, smatra Jelena Mirić.
I Smiljana Milinkov i Sonja Dragović ističu kao važne prošlogodišnje događaje studentske proteste i blokade u Srbiji. Iako se oni ne bave direktno temom rodne ravnopravnosti, naše sagovornice su saglasne da je važno to što na ovim protestima imamo priliku da vidimo solidarnost, ali i potencijal za progresivne promene koje se svakako mogu ticati i pomaka kada je reč o uspostavljanju rodne ravnopravnosti.
“Mislim da je ta vrsta manifestacije solidarnosti mnogo važna za sve nas jer takvi prostori - prostori koji žele da stvarno praktikuju jednakost, solidarnost i zajedništvo - jesu prostori iz kojih u budućnosti možemo očekivati da će nići neki novi, progresivni odnosi u kojima će i rodna ravnopravnost biti nešto što ćemo, nadam se, mnogo lakše postići”, smatra Sonja Dragović.
Celu epizodu Rodnopravnosti možeš poslušati u plejeru:
Irena Čučković
