Teške stvari neće biti teške kada se razumeju na pravi način

Univerzitet u Novom Sadu nagradio je radove šest studenata sa Prirodno matematičkog fakulteta. Jedan od njih je student Departmana za fiziku Slađan Jelić. On je takođe student prodekan ovog fakulteta i volonter Novosadskog humanitarnog centra.

Foto: privatna arhiva sagovornika

Šta je bio fokus tvog nagrađenog rada?

Rad predstavlja dobar spoj fizike i matematike. Nikad u nauci nemate jasne relacije. Neka oblast koja se izučava nije aktuelna sada i možda neće biti u narednih 50, možda 100 godina. Ne može da se predvidi da li će to biti danas ili sutra. Dakle, neke stvari dobiju svoju primenu kada se kockice poslože. Možda nije loše da pojasnim da su zapravo teorijska i eksperimentalna fizika dve neodvojive celine, ali da svaka sa svog aspekta mora da objasni pojavu. U tom slučaju, kada je u pitanju rad kojim sam se ja bavio, on je teorijski aspekt.

Kako skinuti stigmu sa prirodnih nauka u školama da su ove oblasti dosadne ili komplikovane?

To sad zavisi od aspekta. Prirodno je da je učenicima u školama najdostupnije viđenje fizike preko papira jer je to u početku neophodno da bi se neke stvari razumele. Prosto, moraju da se obrade na tom misaonom nivou, da bi nešto postalo jasno, učenici to moraju teorijski da prihvate. Nisam za to da deci treba predstavljati fiziku kroz nešto što je bilo aktuelno pre 500 godina i samo na osnovu toga reći e to je fizika. Fizika je primenjiva u mnogim naukama, u inženjerstvu je neophodna. Treba ljudima predstaviti to na način da bude savremeno. To nije baš lako, zato što je, da bi se razumele aktuelne stvari, potrebno razumeti i nešto što je rađeno dosta ranije. Takođe, nisam za to da se deci predstavljaju samo misaono lake stvari i tako privuče njihova pažnja. Ne. Zato što, zapravo, teške stvari neće biti teške onda kada se razumeju na pravi način.

Foto: PMF/Oradio

Kako je došlo do toga da postaneš student prodekan?

Kad sam upisao studije, nisam razmišljao o tome i smatram da možda nije loše da neko ko upisuje studije i ne razmišlja o tome. Treba da se fokusira na to da stekne stručne kompetencije. Tek kad sam došao do četvrte godine, tad sam bio svestan toga koliko sam dobar student i šta mi tačno odgovara, šta ne, da li imam dovoljno vremena i želje da se posvetim još nečemu. Bilo mi je drago da postanem neko ko će moći da pomogne drugim studentima, da imam dovoljno iskustva ali i želje, da mogu da budem dostupan nekome i da pokušam da rešim ukoliko postoji neki problem. Naravno, ono što je u mojoj mogućnosti.

Kakav odnos imaju studenti prema tebi, da li ti se obraćaju, da li se rešavaju njihovi problemi?

Obraćaju mi se, mogu reći, svakodnevno. Dosta sam dostupan za studente i to pokušavam da gradim. Da imaju što veće poverenje, ne u mene konkretno, nego u poziciju studenta prodekana. Ona treba da bude takva da studenti imaju najveće poverenje kada su u pitanju problemi. Nekad to nisu problemi, nekad su im potrebne samo informacije.

Intervju poslušajte ovde:

Kako je volontirati u Novosadskom humanitarnom centru?

Nisam se bavio volonterskim angažmanom pre toga. Slučajno sam saznao za to. Naravno, preko društvenih mreža, kao što to obično ide. Bilo je ponuđeno nekoliko opcija, između ostalog, rad sa decom, što jeste u okviru onoga za šta se zapravo kvalifikujem, pošto se bavim naukom. To je bio organizovan rad sa decom, kao dodatna aktivnost, ukoliko oni to žele. Ako im je potrebna pomoć u učenju, u izradi domaćih zadataka, razumevanju nečega. Predviđeno je najviše za decu koja su materijalno ugroženog statusa. Na taj način deca koja možda nemaju mogućnosti da to odrade kod kuće ili nemaju nekoga ko bi im pomogao u tom procesu učenja, na ovaj način imaju mesto i ljude sa kojima mogu da rade. Ali sada je to sve stopirano, zbog korone.

Čime bi voleo u budućnosti da se baviš?

Nikad me nije previše zanimalo da se isključivo bavim nečim što je strogo vezano za određenu oblast. Tako da, nisam tipičan fizičar, iako se apsolutno trudim da budem što bolji u oblasti kojom se bavim, naravno. Nisam upisao fiziku sa ciljem da isključivo gradim karijeru koja bi bila karijera fizičara, nego sam fiziku upisao sa željom da, zapravo, svoje razmišljanje usmerim na taj način na koji to može da uradi fizičar. Zato što je razmišljanje ključan i neophodan faktor da bi se bilo šta razumelo. Iz tog razloga sam upisao fiziku. E sad, šta posle toga, ne znam. Imam želje šta bih voleo da radim, ali šta tačno mogu, gde, to još ne znam.

S.P.