Seksualna orijentacija nije dijagnoza

Homoseksualnost i transseksualnost naše društvo i dalje, iako nisu retke pojave, ne prepoznaje kao odvojene pojmove, zbog nedostatka znanja u ovoj oblasti. 

Više o ovoj temi poslušajte u studentskoj emisiji Pokretač 

Transseksualnost se od prošle godine, u najnovijoj verziji Internacionalne statističke klasifikacije bolesti i povezanih problema sa zdravljem, ne kategorizuje kao mentalno stanje, već kao stanje povezano sa seksualnim zdravljem. Homoseksualnost je zvanično izbačena iz klasifikacije bolesti Svetske zdravstvene organizacije 17. maja 1990. godine. Psihološkinja i aktivistkinja grupe "Izađi" Vedrana Mirković je na prošlonedeljnom predavanju "Zašto homoseksualnost i transseksualnost (ni)su bolesti?" objasnila koje su razlike između ova dva fenomena.

"Seksualna orijentacija i rodni identitet su dva različita fenomena, što u smislu naučnog proučavanja, što u smislu nekih pretpostavki, razvojnih hipoteza kako nastaju. One ne moraju nužno da koreliraju. Mi na osnovu rodnog identiteta ne možemo zaista predvideti i seksualnu orijentaciju osobe", kaže Vedrana. 

Na globalnom nivou, psihijatri i psiholozi su ove pojave od početka posmatrali uz predrasude, zbog toga što nisu svakidašnje. Prema njenim rečima, najnovija istraživanja pokazuju da LGBT osobe imaju izvestan stepen smetnji u ličnom razvoju.

"Istraživanja decenijama unazad pokazuju da je povećan rizik za suicidom kod LGBT osoba, a posebno povećan rizik kod trans osoba. U toj grupi nalaze se depresija, socijalna fobija, poremećaj prilagođavanja, poremećaj ishrane. LGBT osobe su pod većim rizikom ugrožavanja mentalnog zdravlja", rekla je Vedrana Mirković.   

Većina naših mladih sagovornika sa kojima smo razgovarali o homoseksualnosti i transseksualnosti, slaže se da to nije bolest i da se ne može tako posmatrati. 

"Homoseksualnost ne može da se tretira kao bolest, to je jedna opasna generalizacija koja može dovesti do dalekosežnih posledica u društvu, posebno u konzervativnijim sredinama. Još jedna potvrda da homoseksualnost nije bolest je da su svetske organizacije osamdesetih i devedesetih godina objavile da nije bolest, da bi se uklonila svaka dilema, iako vidimo da su posledice i dalje tu", glasio je jedan od odgovora.

"Argumenti za 'da' su da to nije po prirodi, a argumenti za 'ne' su da svako ima pravo da bude ono što želi. Potrebno je da živimo u državi gde svi imamo prava. Kad su u pitanju ovakvi argumenti, onda naravno prednjače argumenti za opciju ne", rekla nam je jedna studentkinja. 

Status homoseksualaca koji je u Americi vladao pedesetih godina prošlog veka, nije mogao dugo da opstane, jer nije moglo da se dokaže da gej osobe imaju drugačiji koeficijent inteligencije, stepen uspešnosti u profesionalnom životu ili efikasnost u emotivnim i socijalnim odnosima, od mentalno zdravih strejt osoba. Kako kaže Vedrana, tek 2013. godine dolazi do promena u posmatranju gej populacije.

"Do 2013. godine postojale su dijagnoze po kojima su gej osobe mogle biti dijagnostifikovane. One su po definiciji, u knjizi, postojale. Ono što nije postojalo je praktična primena. Praktičari nisu koristili te dijagnoze da bi klasifikovali ljude. Tako da, tek 2013. godine mi u klasifikaciji američke psihijatrijske organizacije nemamo više nijednu dijagnozu koju možemo da postavimo samo zato što je osoba gej", rekla nam je Vedrana Mirković. 

Predavanje pod nazivom "Zašto homoseksualnost i transseksualnost (ni)su bolesti?" organizovano je u okviru prve Novosadske nedelje ponosa u prostorijama OPENS-a.

Svetlana Paramentić