...
TRENUTNO16:00 - 22:00Music mix by Anja

Društvo / Obrazovanje

Samoubistvo je odraz nemoći da se prevaziđe velika bol

06.03.2024.

Tragična vest o gašenju dva dečija života i samoubistvu dve mlade osobe u Novom Sadu, na žalost, ponovo nas je podsetila na to koliko je još razgovora, akcija, empatije i podrške potrebno da bi se popravilo stanje u našem društvu. Ovaj događaj nas je podsetio i na to da se u javnosti, pogotovo u tabloidnim medijima i dalje stereotipno, neetično i neprofesionalno izveštava o samoubistvu.

.

Jedan od naslova koji se iznova ponavljao u tim medijima glasio je Držali se za ruke i skočili zajedno u smrt. Romantizacija ovakvih tragedija samo je jedna od loših i nepoželjnih narativa kada je samoubistvo u pitanju. Tu su obično i detalji iz porodičnog i privatnog života, osuđivanje, nasumično baratanje uzrocima i neprimerene fotografije. Zaboravlja se na najvažniju stvar - a to je da se iza samoubistva krije nemogućnost odbrane od bola i tuge.

Druga stvar je što se o prevenciji suicida retko govori. Tema je tabu, rezervisana za uske krugove, a oni koji imaju suicidalne misli stigmatizovani su i izolovani. 

Potrebno je napraviti razliku između suicidalnih misli i namera, kako kaže terapeutkinja Danijela Mladenović. Često se takve misli vezuju za anksiozne osobe. One imaju ogroman strah od njih. Osoba se plaši da uradi to što pomisli, ali anksiozna osoba to nikada ne bi uradila, objašnjava Danijela. Kada je u pitanju namera, situacija je sasvim drugačija - u tom činu takva osoba vidi olakšanje i uopšte je nije strah. Danijela objašnjava da je osobi koja ima suicidalne misli i namere najvažnije pokazati razumevanje, empatiju i saosećanje.

"Treba da joj kažemo da shvatamo da se oseća loše i da su nekada teška osećanja normalna, pogotovo u nekim situacijama kada osetimo potpuni teret života. Treba da im kažemo, pokažemo i dokažemo da smo tu, da ćemo ih saslušati i da smo spremni da ih podržimo bez osuđivanja. Jako je važno uputiti takvu osobu da potraži stručnu pomoć, da je podstaknemo da razgovara sa psihoterapeutom ili lekarom", objašnjava Danijela.

empathycanvacom

Postoje i stvari koje se nikako ne govore. Danijela podseća na neke.

"Nikada ne treba da govorimo ne brini se, biće sve u redu, nije to ništa, ne smemo da umanjujemo ili ignorišemo njihove osećaje. Takođe, ne možemo da dajemo savete kako se nositi sa tim problemima ako nismo stručno lice, jer lako možemo da napravimo još veći problem, odnosno, grešku. Ne osuđivati ih i ne kriviti ih zbog toga što se tako osećaju. Ne smemo da im dajemo lažnu nadu, ne smemo obećavati rešenja preko noći i da će se njihovi problemi odmah rešiti. Suicidalne misli jesu veliki problem i zahtevaju vreme za oporavak", kaže Danijela.

Psihološkinja i urednica "Glasa Mladih" Tanja Trifković smatra da se nikada više nije izveštavalo o mentalnom zdravlju. Međutim, sa tim je došla i negativna strana. 

"Nikada nije bilo više opasnog i površnog sadržaja. Opasnost je posebno primetna kada mediji pišu o samoubistvu. To su senzacionalistički naslovi, akcenat daju na privatan život, detalje iz privatnog života i opisu samog čina, do detalja. To možda, na žalost, prodaje novine i donosi klikove, ali sa stručne i ljudske strane izuzetno su opasni, pogotovo za mlade. Ako se iskreno malo zagledamo u sebe, videćemo da je svako od nas, bez obzira na to kojoj genraciji pripada, imao neke svoje trenutke kada je verovao i mislio da nema dalje, da je možda jedini izlaz da se ovaj život okonča", kaže Tanja.

Još jedno veliko NE je i predrasuda da su ljudi koji razmišljaju o samoubistvu ili koji su ga izvršili kukavice. Danijela tvrdi da to apsolutno nije tačno. Takve misli su vrlo često rezultat najdubljih emocionalnih i mentalnih problema, depresija, traumatičnih događaja...

"Ti problemi menjaju način na koji ljudi percipiraju stvarnost i funkcionišu u svakodnevnom životu. Nekada se borimo sa jako teškim životnim događajima, poput smrti voljene osobe, finansijskih problema, nasilja u porodici. Tada, možemo osećati ogroman emocionalni pritisak koji može voditi ka tome da pomislimo da bi ovo bilo olakšanje. Okolina jako teško to sve razume i otežava osobama koje se bore sa suicidalnim mislima. Taj osećaj stida, krivice i griže savsesti zbog takvih misli dodatno izlaže osobu stresu. Nikako ne bih rekla da su to kukavice, možda su to veoma jaki ljudi koji se trenutno nose sa ogromnim životnim izazovima. Pretpostavka da su neki ljudi kukavice zato što nisu trenutno spsoobni da se nose sa problemima koje imaju, u tom trenutku je u najmanju ruku nepravedna", kaže Danijela.

Tanja dodaje i da se uvek moramo vraćati na to da ono što jednu osobu izuje iz cipela, drugu neće. I obratno.

"Ono što je stvarno važno kod ovakvih stvari je i da, kada vidimo nekoga ko stvarno pati, kada vidimo nekoga ko nam je drag, a nekako se pretvorio u neku tužnu osobu kakva nije bila, jeste da je ne osuđujemo. Ne treba da ih teramo na više pokreta nego što su one spremne, već samo da pokažemo da smo u svakom trenutku tu, na raspolaganju. Ponekada iskren razgovor, iskreno priajteljstvo i to ljudsko saosećanje onoga ko te sluša može da napravi značajan korak napred", kaže Tanja. 

nisisamcanvacom

Terapeutkinja Danijela Mladenović upozorava da postoje simptomi na koje bi trebalo da obratimo pažnju, pre svega, na promene u ponašanju. 

"Neka osoba može pokazivati promene, kao što je povlačenje s posla, iz društva, gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima su nekada uživali. Potom, promene u ishrani - ili se prejeda ili uopšte nema apetit. Promene u spavanju, vidno povećanje konzumiranja alkohola ili droga, neko rizično ponašanje. Takođe, može pokazivati i iznenadne promene raspoloženja i biti emocionalno nestabilna. Može imati iznenadne napade besa, plača ili anksioznosti. Ili da pokazuje znake duboke tuge, beznadežnosti, bespomoćnosti, očaja, ne vidi izlaz iz situacije. I treba da obratimo pažnju na to da li su te osobe nedavno doživele neke stresne ili traumatične događaje", objašnajva Danijela.

Tanja Trifković podseća na to kako treba govoriti i zveštavati o samoubistvu. Na prvom mestu su empatija i ljudskost.

"Postoje ljudi čija je bol bila toliko velika da jednostavno više nisu mogli dalje, samo su želeli da se to okonča i da osete olakšanje. I to je to. Dalje ne treba ići. Ne treba im kopati po životima, ne treba iznositi pikantne detalje, ne treba stavljati takve naslove. Umesto toga, treba se baviti time da samoubistvo uvek može da se spreči, uvek se može potražiti pomoć stručnjaka. Samo na taj način možemo i našim čitaocima i našim pratiocima poslati pravu poruku da ipak brinemo o njima, a ne da nam je u interesu da samo prenesemo neku vest koja će doneti klikove i ne služi ničemu dobrom", navodi Tanja. 

Tuga, bol i neprijatnost su sastavni deo života. Sa time je teško izboriti se, a situaciju dodatno otežavaju stavovi koji nisu zdravi, a koje društvo promoviše. 

"Problem je to što naša kultura insistira na tome da svi treba da budemo srećni. Mi moramo da osvestimo da ljudi nisu dizajnirani da budu srećni sve vreme. Nas uče da treba da se rešimo negativnih emocija i da ćemo tako stvoriti idealni život. Sve što mi jesmo, radimo i imamo u životu, donosi gomilu osećanja, kako prijatnih, tako i neprijatnih. Razumevanje da su nam emocije bitne i da ih možemo iskoristiti za naše blagostanje, čak i kada su negativne, jedna je od ključnih stvari. Emocija ljutnje nas motiviše na borbu, kada imamo strah, to nas motiviše da se zaštitimo. Normalno je osećati tugu, bol, neprijatnost, ali je važno da naučimo kako da se nosimo sa njima na zdrav način", zaključuje Danijela.

Neki od kontakta za prevenciju suicida su Centar Srce 0800 300 303, Nacionalan SOS linija 011 7777 000, Centar za mentalno zdravlje 011 3612 467. 

Ukoliko trenutno prolaziš kroz težak period znaj da je okej da nisi okej, a ukoliko znaš nekoga čije je mentalno zdravlje ugroženo - saslušaj ga, ne osuđuj ga i pruži mu podršku.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:


J. Božić
Foto: Canva.com

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Klik kampanjom protiv senzacionalizma o suicidu

Pandemija koronavirusa i posledice koje već sada ostavlja donose nam neizvesnost u svakom polju. Ide li se u školu ili…

.

Ne smeš nikada da odustaneš od sebe

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), samoubistvo je uzrok smrti više od 800.000 ljudi godišnje širom sveta. Suicid je jedan…

.

Aplikacije pomažu u borbi s depresijom

Desetog oktobra obeležen je Dan mentalnog zdravlja. Tog dana podsetili smo se podatka da u Srbiji godišnje oko 1.500 osoba…

.

Samoubistvo ne dolazi kao grom iz vedra neba

U životu se često osećamo usamljeno i neshvaćeno, što može da dovede i do stanja depresije. Ova bolest je česta…

.

Postanite volonter Centra "Srce"

Volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške i prevencijom samoubistva Centar "Srce" organizuje jesenju obuku za nove…

.

Praznična euforija ili dodatni pritisak?

Praznični period je počeo i bez obzira na to što bi trebalo da bude vreme slavlja i dobrog raspoloženja, ovi…

  • 14:00 Dnevna soba
  • 15:00 Superoperater
  • 16:00 Music mix by Anja
  • 22:00 Floating Sounds

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo