Nauka važna za razvoj zemlje

Malkolm Votson, Škotlanđanin iz Njukasla, već godinama živi u Novom Sadu gde na Prirodno matematičkom fakultetu predaje u oblasti hemije i zaštite životne sredine. Njegov doktorat govori o jednom od najvećih problema Vojvodine – arsenom zatrovanoj vodi, što je problem koji bi voleo trajno da reši. Sada je izabran za jednog od najcool naučnika Novosadskog univerziteta, što mu, kako kaže, imponuje.

"Moje kolege su me nominovale na početku. Mislili su da će svima biti interesantno jer sam ja jedini stranac na našem fakultetu. Bilo mi je lepo što su to uradili i što su moji mnogobrojni prijatelji glasali da uđem u prvih 10. Na kraju smo uspeli i to mi mnogo znači", kaže Votson.

Nauka nije najpopularnija oblast života u Srbiji, ali je u globalnim okvirima okićena epotetom cool. Na tom talasu pokrenuta je i akcija Noći istraživača "Najcool naučnik". Malkolm kaže da je to dobra promotivna akcija.

"Nadamo se da će ta akcija dati rezultate. Mi uvek tražimo više studenata koji bi mogli da upišu Prirodno matematički fakultet. Nauka je veoma bitna za razvoj jedne zemlje i pokušavamo da podignemo Srbiju na malo viši nivo. Nadamo se da će naši najcool naučnici zainteresovati mlade malo više za nauku", objašnjava Votson.

Kao hemičar, naš sagovornik je na PMF-u i doktorirao, a za tezu je odabrao izdvajanje arsena iz pijaće vode, što je jedan od najvećih ekološkoh problema Vojvodine. On kaže da je cilj i bio pronalaženje najefikasnijih načina da se arsen eliminiše iz pijaće vode.

"Radim na katedri za zaštitu životne sredine. Izdvajanje arsena iz vode je veoma aktuelan problem u Vojvodini, ali i celoj Panoniji. Naše podzemne vode pune su arsena i imali smo priliku da ispitamo brojna nalazišta. Imao sam dosta posla, mnogo različitih vrsta tehnologija ispitivao sam tokom rada na tezi. Postoji mnogo tehnologija za izdvajanje arsena, ali je poenta bila pronaći način koji je i efikasan i jeftin i najjednostavniji jer nemamo finansijaska sredstva u Srbiji za komplikovana rešenja. Mi smo, naravno pronašli nekoliko efikasnih načina", kaže Votson.

Naš sagovornik je heminju studirao na Univerzitetu u Edinburgu, kao i u Nemačkoj. On kaže da se radi o potpuno drugačijim edukativnim sistemima, koje je teško porediti.

"Što duže radim ovde na fakultetu u Novom Sadu shvatam da mi dobijamo zrele ljude koje možemo samo da usmeravamo na pravu stranu i pokažemo im kako da svaldaju veštine koje su im potrebne za poziv koji su izabrali. Školski sistem u velikoj Brtitaniji je, na drugoj strani, sasvim drugačiji. Deca tamo mnogo rade u laboratorijama već sa 14 godina i u srednjoj školi, što ovde nije slučaj. Studenti u Srbiji dolaze bez ozbiljnog laboratorijskog iskustva, ali sa ozbiljnim teorijskim znanjem. O ovome često pričam prijateljima jer su nam sistemi toliko različiti da su neuporedivi", objašnjava Malkolm.

Pored nauke, Malkolm je veliki zaljubljenik u muziku. Svira bas gitaru, afrički bubanj i uči klavir. Član je benda Izomeri koji je nastao na PMF-u. On kaže da je oduvek bio sklon muzici.

"Poslednjih nekoliko meseci slabo sam išta svirao jer smo dobili još jednu ćerkicu koja zahteva većinu mog slobodnog vremena. Ali, još od desete godine svirao sam klasičnu gitaru, kasnije električnu i bas gitar. Svirao sam u Big bendu jedno vreme, a onda sam se priključio bendu koji radi tribute Džimiju Hendriksu, što mi je jedno od omiljenih iskustava. Jedno vreme sam svirao i u škotskom bendu, tradicionalnu muziku. Sa Izomerima sam se prešaltao na pank-rok, ali teško se sastajemo jer svi imamo previše obaveza", kaže Votson.

Kada su filmovi u pitanju, naš sagovornik svima preporučuje Trejnspoting kao dobar škotski film iako ga svi, po pravilu, pitaju za Hrabro srce. To mu, kako kaže, malo ide na živce. Davno se izveštio u žongliranju i dogurao do pet predmeta koje istovremeno baca. Ova ga aktivnost, kako kaže, opušta i tera da se koncentriše. Votson svoju budućnost i dalje vidi u nauci, a voleo bi da doprinese zaštiti životne sredine u Srbiji kojoj je to itekako potrebno.

P. Klaić