...
TRENUTNO00:00 - 06:00Music mix by Anja

Društvo / Obrazovanje

Mora se prekinuti tišina o nasilju nad ženama

04.11.2020.

Prema polugodišnjem izveštaju mreže organizacija "Žene protiv nasilja", od januara do juna ove godine u našoj zemlji ubijena je 21 žena. U istom izveštajnom periodu zabeležno je i 11 napada na žene u porodično-partnerskim odnosima. U to se ubrajaju pokušaji ubistva, nanošenja teških telesnih povreda i slično. Ovi podaci dolaze iz medija, koji u sprečavanju nasilja nad ženama imaju veliku ulogu.

.

Psihološkinja i rukovoditeljka Sigurne kuće u Novom Sadu Nada Padejski Šekerović kaže da je reč o ozbiljnom probelmu koji nije privatna stvar i da je važno podržati ženu da prijavi nasilje. Prema njenim rečima, ženama treba pružiti podršku u procesu izlaska iz nasilja.

"Put je kompleksan, ali je moguć. Važno je da se prekine tišina o nasilju u porodici, da se prekine tišina o nasilju nad ženama i da se tom problemu pogleda u oči. Nasilje prema ženama ima više uzroka, ali suština su moć i kontrola koju počinilac nasilja želi da sprovede nad ženom i njenim životom. Primenjuju se različite taktike, zastrašivanja, manipulacije, ucene. Pored toga, tu su i oblici psihološkog nasilja, kao što su vređanje, ponižavanje i pretnje. Onda i fizičko nasilje, udaranje, paljenje, gaženje i drugo. Pa seksualno, ekonomsko i nasilje proganjanja. U osnovi svih ovih oblika je želja počinioca da kontroliše ženin život, da ona misli, ponaša se i radi onako kako on misli da treba. Te vrednosti (za počionica) u svom korenu imaju rodnu diskriminaciju. I dalje postoje uverenja da žena treba da ćuti i trpi", ističe naša sagovornica.

nasiljenadzenama2 png

Ona ističe i da lampica treba da se upali kada se pređe iz ljubomore u kontrolu i da postoji razlika između prirodne zainteresovanosti i želje za kontrolom.

"Prirodna zainteresovanost i briga za nekoga nije ljubomora i nije kontorola. Kada partner počne da traži šifre za pristup društvenim mrežama i telefonu, kada počne da je odvaja od društva i izoluje, kada kaže da ga njena mama ne voli i slično, to je kontrola. Pokušava devojku da izoluje od porodice i prijatelja, da nema resurse socijalne podrške koji bi joj skrenuli pažnju. Često devojke ne vide to na vreme, ali postoji mogućnost da pozovu Sigurnu kuću i provere da li je u pitanju kontrola ili prirodna zainteresovanost. Prirodno je da one to ne vide. Nije nasilje samo fizičko. Ne mora partner nikada da udari ženu, da bi ona bila žrtva ozbiljnog pshiološkog nasilja", naglašava Nada.

Razgovarali smo i sa studentima o temama rodne ravnopravnosti, nasilju nad ženama i stanju u medijima. Slažu se da bi situacija u medijima i javnosti morala biti mnogo bolja.

"Mislim da mediji ne izveštvaju dobro o tome. Imaju veliki uticaj u društvu i zato treba da podižu svest o važnosti sprečavanja nasilja nad ženama. Mislim da ljudi nisu svesni koliko je to često u Srbiji. Treba mnogo više i bolje da izveštavaju o tome. Verovatno bi se onda i žrtva manje plašile da prijave nasilje i priča o tome."

"Što se tiče rodne ravnopravnosti i slično, osim nekih nezavisnih i objektivnih medija, mislim da medijska scena nije nikada bila gora. O tim temama najviše pričaju tabloidi i mediji koji u to uklapaju senzacionalističku priču. Tabu tema je da se priča o nasilju nad ženama. Imamo i stereotipe o muškarcima, da mora da bude mačo i ne sme da zaplače."

"Mediji su moćno oružje i treba da budu korišteni u prave svrhe. Tu je i promocija antinasilja nad ženama. Treba nalaziti dobre primere, kako bi i ostali videli kako treba raditi. U raznim sferama su žene diskriminisane. Najviše po pitanju zaposlenja, ali i svakodnevnog života. Velika je razlika između muškaraca i žena."

nasiljenadzenama1 png

Nedavno je održana medijska radionica pod nazivom “Novinarke protiv nasilja prema ženama u medijima". Sa Oliverom Miloš Todorović iz organizacije Shock Art koja je organizovala ovu radionicu, razgovarali smo, pored ostalog i o važnosti edukacije mladih.

"Pripadnici mlađih generacija su rođeni i odrasli u ovom društvu i nametnuti su im rodni stereotipi i određeni stepeni seksizma u sistem vrednosti – bilo kroz porodicu ili obrazovni sistem. Potrebno je da razviju sposobnost za promenu usvojenih porodičnih normi, prihvatanje progresivnijeg pristupa. U Srbiji svake godine 30 do 40 žena bude ubijeno u incidentima rodno zasnovanog nasilja", kaže Olivera i dodaje da su najučestalije predrasude povezane sa očekivanjima da žena treba da bude majka i domaćica.

"Ne mislim da se žene isključlivo ostvaruju kroz ulogu majke, nego prvenstveno treba da rade na sebi, na svojim stavovima, i zanimanjima", ističe Olivera Miloš Todorović.

Profesorka na odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov kaže da se žene suočavaju sa tim da se njihov uspeh drugačije vrednuje. Prema njenim rečima, one su "pod većom lupom".

"Žena, ako je doterana i zgodna, onda se preispituju njeni umni kapaciteti, njeno znanje i postignuće. Ako nije u skladu sa onim što se očekuje od fizičkog izgleda, dovodi se u pitanje njena ženstvenost. Kako god, potrebno je mnogo više energije, truda i želje da ostvari određeni uspeh. To su neke osnovne prepreke na koje devojčice, devojke, žene, nailaze", kaže Smiljana i ističe da većina medija izgleda ne razume problem nasilja nad ženama.

"Čini mi se da su preči materijalni interes i komercijalni razlozi od onoga šta suštinski znači poruka koju oni šalju. Način na koj izveštavaju, da li su im u interesu društvene promene? Nije im to u fokusu. Retki su oni koji promišljalju i svesni su toga koliki značaj mediji imaju u oblikovanju naše društvene realnosti i uopšte konteksta u kom živimo", ističe Smiljana Milinkov.

U već pomenutom Izveštaju o nasilju nad ženama naglašava se da u periodima izolacije i uvođenja policijskog časa i karantina treba imati uvek u vidu da je dom za mnoge žene koje preživljavaju nasilje sinonim za zatvor, prostor mučenja u kome su neprekidno izložene nasilnicima i da vrlo lako može postati mesto zločina prema ženama.

"Najšira definicija nasilja kaže - nasilje je sve ono što me u nekom kontaktu ili kontekstu tera da radim ono što neću i što mi ne da da radim ono što hoću", objašnjava doktorka Nada Padejski Šekerović.

Samo zajedničkim delovanjem pojedinaca, organizacija, institucija i medija može se doprineti suzbijanju nasilja nad ženama. U slučaju potrebe, uvek se može kontaktirati i novosadski Centar za socijalni rad, na telefon 021/210-14-00.

Celu emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" možete poslušati u plejeru:

J. Božić

Foto: Pexels.com

Možda te još zanima:

.

Opravdavanje nasilja kao odgovor na nepravde u društvu

Više od polovine mladih u Srbiji (52%) smatra da nasilje može biti opravdano. Ovo je jedan od podataka iz najnovijeg…

.

Poziv za osnovni trening iz izgradnje mira

Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd pozvao je zainteresovane da se prijave za Osnovni trening iz izgradnje mira, koji će biti…

.

Ginekološko nasilje - i medicinski i društveni problem

Odlazak kod ginekologa važan je deo ženske svakodnevice i brige o reproduktivnom zdravlju. Tokom ginekološkog pregleda žene se nalaze u…

.

Tri dana u porodilištu, moguće posledice za čitav život

Proživljeno akušersko nasilje ostavlja trajne posledice po ženu, utiče na njenu odluku da ponovo postane majka, na odnos sa partnerom,…

.

Odgovornost se ne sme prebacivati na žrtvu

Iako je svako objavljivanje fotografija ličnog karaktera bez pristanka lica koje je prikazano na fotografiji već zabranjeno Krivičnim zakonikom, Krivični…

.

Izveštavanje o seksualnom nasilju: od edukativne uloge do senzacionalizma

Način medijskog izveštavanja o slučajevima seksualnog nasilja i njihovim žrtvama može uticati na spremnost mladih žena da prijave seksualno nasilje…

  • 00:00 Music mix by Anja
  • 06:00 Music Mix by Bea
  • 11:00 Radio Gruvanje

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo