Društvo
Opravdavanje nasilja kao odgovor na nepravde u društvu
Više od polovine mladih u Srbiji (52%) smatra da nasilje može biti opravdano. Ovo je jedan od podataka iz najnovijeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS). Ovogodišnje istraživanje zabeležilo je rast od 10% kada je reč o opravdanosti nasilja među mladima u odnosu na prošlu godinu, što dodatno zabrinjava.
Foto: Canva.com
Generalna sekretarka KOMS-a Miljana Pejić navodi da postoje tri potencijalne situacije za koje su ispitanici i ispitanice rekli da nasilje u njima može biti opravdano.
“Opravdanost nasilja ove godine je najviša za one situacije kada je ono usmereno ka počiniocima najtežih krivičnih dela - 55% mladih smatra da u tim situacijama nasilje može biti opravdano. Takođe, 39% ispitanika i ispitanica smatra da ono može biti opravdano kada država, odnosno policija ‘ne rade svoj posao’. Treća najčešća situacija u kojoj mladi opravdavaju nasilje (25%) jeste onda kada neko ozbiljno ugrožava njihov identitet, gde možemo svrstati i situacije samoodbrane”, objašnjava Pejić.
Miljana Pejić, foto: mc.rs
Ovi podaci nam govore o tome da je uzrok problema opravdavanja nasilja među mladima sistemski i ne može se odrediti kao posledica pojedinačnih događaja, kaže politikolog Filip Balunović. Ključno pitanje je kako se mi kao društvo odnosimo prema nasilju i koliko je ono prisutno i normalizovano u medijima, sadržajima popularne kulture i našem svakodnevnom životu.
“Mislim da sve polazi od toga da je nasilje normalizovano kao legitiman i normalan odgovor na neki izazov sa kojim se suočiš u datoj situaciji. Prosto je atmosfera takva. Vi kod nas u društvu imate često osećaj da ništa ne funkcioniše - ni u domu zdravlja, ni na kružnom toku, ni na univerzitetu, ni u institucijama sistema… I onda kada vidite nepravdu na svakom ćošku, vi pomišljate da je jedini način da uzmete nešto što vam pripada tako što ćete biti nasilni. Kada kažem nasilni, ne mislim samo na fizičko, nego i na verbalno nasilje - na to što ćete viknuti, što ćete biti grubi, što ćete biti neprijatni…”, objašnjava Balunović.
Filip Balunović, foto: Albin Melez
I Miljana Pejić smatra da je nasilje u javnom prostoru u Srbiji iz godine u godinu sve prisutnije, kao i da se ne sankcioniše na adekvatan način.
“Svakodnevno svedočimo različitim tipovima nasilja, od digitalnog, preko institucionalnog, nasilja u porodici, porasta femicida... Tu je i problem osvetničke pornografije, za koju smo videli tokom ove godine koliko je problematična za mlade žene, čak i za maloletnice. Dakle, gotovo svaki aspekt nasilja je na neki način pogoršan u protekle dve godine. Mislim da je ono što dodatno doprinosi tome da mladi smatraju da nasilje može da se opravda i to što se nasilje često ne sankcioniše ili se selektivno sankcioniše”, kaže Pejić.
Miljana je navela i da je jedna od najčešćih situacija u kojima mladi opravdavaju nasilje onda kada država ili policija ne rade svoj posao. Politikolog Filip Balunović ističe da je važno razumeti da se svako poverenje ili nepoverenje u institucije gradi na osnovu iskustva.
“Ako vas neko maltretira i vi zovete policiju, a ona dođe i ništa ne uradi ili čak ni ne dođe, onda to nije stvar poverenja ili nepoverenja. Vi ste uvereni u to da nema ko da vas štiti i onda uzimate rešavanje nekih situacija u svoje ruke. I u našem društvu i u društvima u okruženju ima mnogo ljudi koji imaju svo pravo da budu besni i ima dosta ljudi kojima je potrebna pomoć, bila ona materijalna, psihološka ili neka druga. U takvoj situaciji vi nemate ono bazično poverenje, a to je poverenje prema čoveku do sebe. I onda možda nekada i preventivno reagujete, pogotovo ako pored sebe imate nekoga koga treba da zaštitite. Tako nastaje jedan začarani krug iz kog ne postoji način da se izađe”, objašnjava Balunović.
OBRATI PAŽNJU
Miljana Pejić objašnjava da na osećaj nesigurnosti u svakodnevnom životu mladih utiču i političke i ekonomske okolnosti. Više od polovine ispitanika i ispitanica smatra da politički sistem uopšte ne omogućava mladima da utiču na političke procese i na odluke. Takođe, 70% mladih smatra da njihov aktivizam ne može da prođe bez pritiska na njih.
“Još jedan zabrinjavajuć podatak na konto socio-ekonomskog položaja mladih jeste da 17% mladih radi bez ugovora, tj. na crno, što ih dovodi u situaciju da njihova osnovna prava i slobode nisu zadovoljene, uključujući pristup zdravstvenoj zaštiti”, upozorava Pejić.
Ceo prilog poslušajte u plejeru:
Irena Čučković
