Društvo
Kućni ljubimci - uljezi u prirodi
Unošenje stranih vrsta u ekosistem često ima negativan uticaj na biodiverzitet, stanište, samim tim i na čoveka, posebno ako se unese vrsta koja je invazivna. Te vrste onemogućavaju normalan život autohtonih vrsta. Napušteni kućni ljubimci koji su pušteni u prirodu mogu da budu ti koji će ugrozite već postavljen ekosistem.
"Za kućne ljubimce nije dobro da ih pustite u prirodu zato što su to živa bića, imaju osećanja, šta god ljudi mislili. Oni su navikli da neko brine o njima, a vi ih prepuštate surovosti uslova u kojima su se našli. S druge strane, naročito kada se radi o egzotičnim ljubimcima, ukoliko ih pustite u prirodu oni mogu da nanesu velike štete domaćim vrstama”, kaže za O radio profesorka Olivera Bjelić - Čabrilo sa Departmana za biologiju Prirodno matematičkog fakuleta Univerziteta u Novom Sadu.
Profesorka dodaje da moramo imati na umu da nikako ne bi smeli da ostavljamo svoje kućne ljubimce, ali napominje da nije svaka vrsta koja dospe u prirodu invazivna i da ne nanosi štetu ekosistemu, već je ona sama ugrožena.
"Invazivna postaje ona vrsta koja se jako dobro snašla u novom staništu, dobro se razmnožava, ima velik potencijal razmnožavanja a negativno utiče na domaće vrste. Najbolji primer je kalifornijska crvenouha kornjača koju su masovno kupovali za kućne ljubimce. Ona dugo živi i može da poraste, pa ljudima dosadi i onda je puste u prirodu. Ta kornjača je iz Kalifornije i navikla je da živi sa drugim vrstama kornjača, vrlo je kompetitivna, naučila je da se bori za mesto za sunčanje, za hranu, za mesto gde će poleći jaja, dok, sa druge strane, naša barska kornjača, koja je inače strogo zaštićena vrsta, nije navikla na konkurenciju jer oduvek živi sama i ova crvenouha kornjača je potiskuje. I naravno da dovodi do poremećaja u ekosistemu”, objašnjava Bjelić-Čabrilo.
Nije samo kalifornijska crvenouha kornjača problem i ne dešava se puštanje ljubimaca u prirodu samo kod nas. Mnogo je takvih primera i kod nas i u svetu. Na Floridi su pitoni koji su ljudi držali kao kućne ljubimce napravili katastrofu u krhkom ekosistemu. Pitoni su potamanili sitne sisare, a samim tim ugrozio je i opstanak pume koja se njima hranila. S druge strane, mačke koje pustimo postaju opasnost za ptice pevačice.
"Generalno ja sam protiv toga da se uzme kućni ljubimac do onog trenutka dok niste sigurni da ste sposobni da se brinete o njemu. Pre svega, treba čovek da se informiše o životinji koju želi da primi, da proveri koje su njene potrebe, da jako dobro upozna životinju i vrstu koju želi da gaji. Trebalo bi da spozna i svoje mogućnosti, i finansijske i prostorne, i proveri da li može da prihvati brigu o takvoj životinji i da shvati da ne može detetu da kupi kućnog ljubimca kao igračku. To nisu igračke, to su živa bića o kojima treba brinuti”, kaže profesorka.
Kao jedino prihvatljivo rešenje za ljubimca kog iz nekog razloga ne možete da zadržite, profesorka navodi pronalaženje novog vlasnika. Puštanje u prirodu može biti štetno i za ljubimca i za prirodu, azili su na žalost uglavnom pretrpani, pa uz sav trud onih koji vode azile, životinje ipak nemaju dobre uslove za život.
OBRATI PAŽNJU
“Ide nam uskrs u susret i dobila sam informaciju da mnogi ljudi kupuju deci za uskrs zečića, pače, pile, a onda posle ne znaju šta će sa njima. Čak sam čula da ih ubacuju preko zida u zološki vrt i tako opet prave problem, jer zološki vrtovi nisu primereni za brigu o domaćim životinjama i nemaju finansijske mogućnosti za to. Opet dovode životinju u problem koja će ili uginuti ili postati plen. Često te životinje mogu i bolesti da prenose nisu ni krive ni dužne. Odgovoran je isključivo i samo čovek", zaključuje Olivera Bjelić-Čabilo.
Poslušajte emisiju "Eko linija" u kojoj smo se bavili ovom temom:
Alma Kovčić
Foto: Pixabay
