Društvo
Ako je papagaj invazivan, onda je i puž
Ovih dana mnogi pričaju o džinovskim afričkim albino puževima. Priča je pokrenuta pre nekoliko nedelja kada je od Subotičanke koja je držala lavića i pustila ga na slobodu posle čega je lavić uginuo, oduzeto 18 velikih puževa koji su završili u Zoo vrtu na Paliću.
U Srbiji je zabranjeno držanje ovih puževa, ali bez obzira na zabranu ljudi ih kupuju kao kućne ljubimce, a popularni su i u kozmetičkim salonima. Najpopularnija platforma za oglase izbaci nekolicinu oglasa čim u pretragu ukucaš afrički puž. Ekipa Oradija pokušala je da dobije nekoliko oglašivača, a posle fame koja se podigla u medijima na oglase se ili niko nije javljao ili su nam rekli da puževa više nema.
"Stvarnog razloga za zabranu nema, pretpostavljam da se carina pridržava nekih međunarodnih normi. Jedna od dve džinovske afričke vrste za koju ja znam jeste invazivna i raširila se po tropima i suptropima i pravi ogromnu štetu, kako u prirodnim staništima tako i u poljoprivredi. Druga vrsta koja je i gajena, a to je achatina achatina ona je zapadnoafrička vrsta koja je strogo tropska i ona teško da može da se prilagodi nekom drugom prostoru. Pitanje je šta je to zaplenjeno, da li je to achatina achatina, ili achatina fulica koja je istočnoafrička i koja zaista pravii probleme ali ne u našem klimatu, već u suptropima i tropima", komentariše za Oradio profesor dr Ivo Karaman, stručnjak za beskičmenjake na odseku za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta.
Našu zimu ovi puževi ne mogu da prežive napolju. Ipak, u toplijim krajevima mogu predstavljati opasnost, jer se lako i brzo razmnožavaju. Puževi su hermafroditi, lako se množe ako im uslovi odgovaraju, a brzo i rastu. Kada im klima odgovara, oni potiskuju domaće vrste puževa, jedu sve moguće biljke i zaista mogu biti pošast.
Na oglasima se ovi puževi uglavnom prodaju kao kućni ljubimci. Profesor Karaman kaže da su ovi puževi lepi zbog velikih ljuštura i lako se održavaju. Ispričao nam je da je vrsta achatina achatina bila popularna i među njegovim studentima koji su ih delili jedni drugima. I on u tome ne vidi nikakav problem. Kaže i da su bili gajeni za ishranu, ali to kod nas nike zaživelo.
Još pre desetak godina kod nas su počele da kruže priče po raznim ženskim časopisima o salonima lepote u azijskim zemljama u kojima se puževi koriste prilikom tretmana. Navodno, ova stvorenja peglaju bore i pomažu pri uklanjanju ožiljaka. Ovakvi saloni u kojima vam puževi gmižu po licu i drugim delovima tela naročito su bili popularni u Rusiji, Koreji i u Japanu.
U međuvremenu mnoge kozmetičke kompanije počele su da sakupljaju sluz ovih puževa kako bi ih pretvorile u razne kreme i serume protiv bora. Puževa sluz je, kako tvrde japanski dermatolozi, idealna za prirodan piling kože. Efikasno skida mrtve ćelije i vraća koži potrebnu vlagu i vitalnost.
Pisalo se i da ovi puževi prilikom korišćenja u kozmetičkim salonima mogu da vam prenesu parazita koji može da izazove meningitis.
"Svaka vrsta ima neke svoje parazite. I naši preci su bili puni parazita dok nismo saznali kako da to izbegnemo. Tako smo počeli termički da obrađujemo meso. Svaka grupa životinja ima svoje parazite, pa tako i puževi. Ukoliko bi se konzumirali sveži, verovatno bi mogli nešto da prenesu, ali sa ovim gajenim puževima ne verujem da smo u opasnosti. Tamo gde prirodno žive, gde se hrane pri zemlji mogu da pokupe jaja raznih parazitskih vrsta i mogu i da ih prenesu i na druge životinje. To je moguće, ali meni nije poznato da su ove životinje prenosnici nekih vrsta bolesti”, kaže profesor Karaman.
OBRATI PAŽNJU
U čitavoj priči o džinovskim afričkim puževima koja se već nedeljama vrti po medijima kod nas ima više senzacije nego stvarne opasnosti i to je ono što stručnjake nervira. Ovi puževi kod nas ne mogu da prežive, nisu opasni po ekosistem i ne predstavljaju nikakvu opasnost po ljude. Dr Ivo Karaman našu priču zaključuje konstatacijom da su ovi puževi kućni ljubimci.
"Kao i papagaji. Da li možete da zamislite invazivnog papagaja? Oni ne mogu da prežive kod nas u prirodi. Oni su samo naši ljubimci i ništa više", smatra profesor Kraman.
Sve u svemu, još jednom se pokazalo da je senzacija kod nas bitnija od informacije. Emisiju Eko linija u kojoj smo pričali o džinovskim afričkim puževima poslušajte u plejeru ispod.
.
Alma Kovčić
Foto: Pixabay
