Društvo / Intervju
Tijana Miljković: Svoju poeziju ne treba da objašnjavam
Sajt Poenta jedan je od retkih koji se bavi mladim piscima i pesnicima iz regiona objavljujući njihove, često i prve radove u životu i time im pruža šansu da svoju pisanu reč predstave široj publici. Tako je bilo i u slučaju mlade, veoma talntovane spisateljice Tijane Miljković čija je pesma "Negacija iz pet delova" skrenula pažnju temom, iskrenošću, dubinom, ali i zanimljivim stilom pisanja.
"'Negacija iz pet delova' je u suštini sklopljena iz više nasumičnih delova čiji je proces stvaranja trajao relativno dugo, odnosno, nije napisana odjednom. Ima ih i više, ali sam se odlučila za ovih pet, poslala uredniku Poente, njemu se to dopalo i tako je pesma objavljena. Tačnije, poslala sam dve, ali kako su stilski i tematski različite, prvo je obajvljena 'Negacija', a uskoro će i ova sledeća. Pesma je većim delom autobiografska, a ostali delovi za sada stoje, pa možda u budućnosti i njih objavim i napravim neku novu negaciju" ispričala nam je Tijana na početku razgovora u okviru emisije "Dnevna soba" Oradija.
Kažu da se najbolje pesme pišu kada su ljubavi tužne ili kada vas nešto posebno tišti. Šta tebe pokreće da napišeš pesmu?
Moje pesme u suštini nisu ljubavne, možda sam do sada napisala samo jednu ili dve. Inspiracija je u životu, a svako nađe neku svoju sliku i razume na svoj način. Jedna drugarica mi je rekla, čitajući "Negaciju", da nju to podseća na detinjstvo. Možda su moje pesme malo pesimistične, mračnije su, nisu vedre i vesele, takođe, nemaju ni rimu. Konkretnu inspiraciju nemam, dešava se da mesecima ništa ne napišem, a dosta je i teško naći neku temu za pesmu koja nije već opisana. Smatram da imamo jako dobre klasične pisce i pesnike i u njima crpim neku vrstu inspiracije.
Kako pesmi dati naslov?
Pa to je možda i najteže. Sklopim pesmu, menjaju se stihovi, pesma se dorađuje i na kraju, ispadne da je najteže dati joj naslov. Možda to i nije toliko važno, bitniji je sam tekst, mada sa druge strane, ljudi danas čitaju uglavnom naslove pa ih možda baš to privuče da pročitaju pesmu.
Koliko je teško stići do čitalaca?
Moram da priznam da se nisam previše ni trudila da svoj rad predstavim čitaocima. Čak ni moj otac ne zna da ja pišem (smeh), pošto nema socijalne mreže pa ne prati moj rad. Uglavnom podelim na Fejsbuku kada mi neko objavi pesmu, pa onda ona i stigne do mojih pratilaca. Postoji dosta književnih stranica, portala koji u online obliku promovišu mlade ljude, autore iz Srbije i regiona, ali je i pored toga dosta teško stići do momenta da vam neko objavi rad. Često mi se dešavalo da odgovor na mail i ne dobijem, da znam da li je to što sam poslala kvalitetno ili nije. Verujem da je i mojim kolegama, a i meni dosta važna ta povratna informacija. Ja sam po pravilu nezadovoljna time što napišem, pa mi treba neka vrsta smernice kojim putem treba da se krećem.
OBRATI PAŽNJU
Koliko uspevaš da stvoriš saradnju sa ljudima iz regiona?
Za sada nisam ostvarila neke značajne kontakte sa ljudima iz regiona, čitala sam neke mlade spisateljice i pisce koji su iz regiona i oduševila sam se, ali ih ne poznajem lično. Saradnju sam ostvarila sa Željkom Belinićem iz Hrvatske koji ima sajt, časopis, pod nazivom "Čovjek" i koji objavljuje dela mladih autora kratke proze i poezije. Postoje konkursi na kojima mladi pisci mogu da učestvuju, a koji uglavnom završavaju zajedničkom zbirkom odabranih tekstova i to je momenat kada bih mogla da se sretnem sa kolegama iz regiona.
Šta radiš kada neko uopšte ne razume ono što si htela da kroz pesmu da kažeš?
Ništa ne radim (smeh). I dok sam bila mlađa, kroz školovanje u gimnaziji, bila sam društveno-jezičko odeljenje, pa i na fakultetu, završila sam filologiju u Beogradu, imali smo dosta književnosti i ja sam nekako uvek više volela prozna dela. Bila mi je lakša za tumačenje, dok je poezija bila preteška. Nikad se nisam javljala da prokomentarišem neku pesmu, bilo mi je to dosta nezgodno, tako da sada, kad moje pesme neko ne razume, ja ga pustim. Desilo mi se da sam poslala jednu pesmu koja se zove "Veče", koja je dosta čudne i zanimljive konstrukcije, urednici jednog portala su me zvali i rekli da ne razumeju neku reč, da li to tu treba da stoji ili je to greška. Nije bila greška, nisam htela dalje da obajšnjavam i na kraju pesma nije bila objavljena kod njih, ali drugom mestu jeste. Smatram da svoje pesme ne treba da objašanjavam, kao ni reči koje koristim.
OBRATI PAŽNJU
Šta je ono što te privlači u narednim radovima?
Što se pisanja tiče nemam neke posebne planove. Jednostavno čitam, radim i ako nešto napišem, ja sam zadovoljna. Redovno pratim konkurse, šaljem radove i čekam rezultate. To nije neki plan, više je svakodnevica.
Tijana Miljković - Negacija iz pet delova
I
više ne slušam komplimente
svejedno, zahvalim se
uvek lepo vaspitana tatina ćera jedinica
kao takva, rušim predrasude
kao takvoj, sve mi je pruženo
klica produžetka loze bolno mi pritiska karlicu
slova mrtvog prezimena, ućebane grudvice, nosim na odeći
sama sebi i brat i sestra
ponovo se rodim kada me neko sa lažnom ljubavlju
pogleda pravo u oči
II
više ne umem ni da se zabavljam
prvo najstarije dete, žensko
ona koja lepo piše sastave i kune se u gramatike
da nije toga, moglo bi se i bez mene
kada me neki rođak ne prepozna
i njega pustim da plovi mojom krvlju
nije važno
zrelo zauzmem svoje mesto na porodičnoj grani
i pravim se da sam voljena
III
više nigde ne putujem
samo prošetam dvorištem
kada mi je hladno, spavam u babinoj i dedinoj kući
nisu stigli da je dovrše za života
neki ljudi su posle hteli da dođu i žive u njoj
nisam dala
moji koreni su tvrdoglavi toliko
da ni njih dvoje držeći se jedno za drugo
nisu uspeli da ih iščupaju
IV
više ništa ne govorim
ja koja pod milim bogom ne znam da ućutim
ni to što me zovu sine mi ne smeta
da sam on
možda bih rasklapala i čistila mitraljez
nasledila porodični biznis koji nemamo
jela spanać i naučila da igram šah
ovako muški ugušim svoju osetljivu stranu
i ne dam joj da cmizdri za svaku sitnicu
V
više ništa ne očekujem
kada neko stane u red ispred mene
pravim se da sam nevidljiva
moj se organizam hrani tuđim greškama
nemoj misliti da ćeš me oboriti s nogu
ovo je ionako vreme za bajke i priče
u koje sam odavno prestala da verujem
nečije odrasle šake su ih iščupale iz mog detinjstva
zajedno sa rasklimanim mlečnim zubima
Tijanino gostovanje u emisiji Dnevna soba možete poslušati ovde:
Jovan Vanja Marjanović
foto: privatna kolekcija
