Slam poets society

Kafanska zabava, takmičenje ili prava umetnost? Slem je recitovanje koje liči na glumu, pa sve zajedno predstavlja neku vrstu performansa. To je poezija koja govori, koja viče. Slem se obično izvodi na sceni i ima takmičarski karakter. Smatra se da je najmlađi pesnički žanr, nastao 1985. godine u Čikagu, zahvaljujući Marku Šmitu. Originalni slem događaji imali su takmičarski duh, dok je žiri bila prvenstveno publika. Prvi regionalni slem festival poezije u Beogradu, Yougoslamia, održan je 2011. godine. Na festivalu su nastupali slem pesnici iz regiona, a gošća festivala bila je američka slemerka Kerolin Harvej.

Nikola Oravec je jedno od najznačajnijih imena slem poezije u Srbiji. Šampion i naš predstavnik na evropskom takmičenju koje je održano u Malmeu 2013. godine. Nema boljeg sagovornika od njega, koji bi nam približio slem. Šta je slem poezija?

"Slem poezija je nastala osamdesetih u Americi. Bila su to neformalna druženja u kafeu. Često se nastupalo uz pratnju orkestra. Glavna ideja je bila da se poezija izvodi uživo, u publici i da se ističe socijalni značaj poezije. Kasnije je to postalo takmičenje", kaže Nikola za Oradio.

Pošto je u pitanju takmičenje, uputi nas u pravila.

Nastup je do pet minuta, bez rekvizita i nema čitanja sa papira. Postoji žiri koji određuje pobednika, često uz pomoć publike.

Da li se pomoć publike ogleda u aplauzima i ovacijama?

Da. Sam naziv slem, znači udariti. Morate prodrmati publiku. Morate pogoditi emociju i saživeti se sa ljudima da bi ta poezija imala smisao.

Rekviziti su zabranjeni, a da li je dozvoljena gluma i korišćenje svakog vida šarma da bi se pobedilo?

Naravno. Uvek postoje metode. Neko se obraća publici, neko podstiče publiku na aplaudiranje, neko podstiče publiku da govori delove pesme ili se obraća nekome. Potreban je širok dijapazon performerskih sposobnosti. 

Da li pesme, koje se izvode pred publikom, moraju biti dela onih koji nastupaju ili to nije uslov?

Ako je za takmičenje, onda to mora biti autorska poezija, a ako je u pitanju neko neformalno druženje, onda to nije uslov.

Šta više utiče na žiri i publiku, nastup ili sadržaj?

Važno je i jedno i drugo. Neko može da ima jako dobru pesmu, ali ne zna da je izvede i onda tu dobru pesmu niko ne čuje. Na drugoj strani, možete da čitate telefonski imenik, ali ako znate kako da ga pročitate, to može da ispadne jako dobro. Važno je i jedno i drugo.

Kako izgleda tvoja dosadašnja karijera?

To je hobi. Zanimacija. Nekada davno, 2013. godine, bio sam šampion slema Srbije. Onda sam otišao u Malme, na Evropsko prvenstvo u slemu 2014. Tamo nisam ništa uspeo. Donekle liči na Evroviziju. Neko recituje na svom jeziku, uz titl koji ga prati, a neko sve prevede na engleski i tako recituje.

Kako izgleda tok takmičenja, od početka, do proglašenja pobednika?

Ide prvi krug, žiri da ocene na osnovu kojih se ide u, recimo, polufinale i na kraju finale, u kojem se izabere pobednik. To ćemo i mi uraditi ove godine, izabraćemo pobednika, koji će ići na evropski šampionat u slemu, koji će ove godine biti održan u Berlinu, u oktobru.

Da li u svakom od krugova takmičenja recituješ novu ili istu pesmu?

Uvek je nova pesma. Obično postoje tri kruga, vrlo retko četiri i u svakom krugu ide nova pesma.

Koja mesta u Srbiji, a pre svega u Novom Sadu, možemo nazvati okupljalištem poklonika slem poezije?

Slem je poezija sa performansom. To je poezija kao i svaka druga, ali je forma prezentovanja drugačija. Ima mnogo mesta. Poezin i Spoken vord u Beogradu, Poetarijum u Novom Sadu, tu ja priređujem večeri poezije, bila je nekada u Vranju "Stihija", ali sada ne postoji.

Kakvo takmičenje pripremate 24. maja?

Slem u Rusinskom kulturnom centru Matka, u Jovana Subotića. Konkurs je otvoren do 4. maja. Potrebno je poslati dve pesme, biografiju i jedan kraći video snimak.

Razgovor s Nikolom poslušajte ovde: 

A. B.

fotografije: privatna arhiva