Kompozicija kao životna inspiracija

Moderne kompozicije klasične muzike istražuju note i ritmove u najrazličitijim pravcima, dok mladi, školovani kompozitori često nemaju priliku da svoje ideje predstave publici. Ipak, neka imena modernih kompozitora iz našeg grada proučavaju se i izvode širom sveta, ali za takvu vidljivost potrebno je izboriti se mukotrpnim i posvećenim radom. Alexander Galonja je mladi kompozitor koji je svoj muzički talenat oblikovao kroz solo pevanje, da bi ga kasnije privuklo komponovanje sopstvenih dela, koja će uskoro imati priliku da čuju i naši sugrađani.

"Da budem iskren, sve je počelo još u osnovnoj školi kada me je jedna profesorka čula kako pevam. Predložila je mojoj majci da me upiše u muzičku školu, a onda je sve krenulo kroz školu ‘Isidor Bajić’. Ipak, negde u sedmom razredu osnovne odlučio sam, nakon mnogo premišljanja, da se posvetim kompoziciji, što sam kasnije i masterirao," ispričao nam je Alex na početku razgovora u okviru emisije Dnevna soba.

Kako jedan pevač razmišlja o komponovanju?

To je zapravo jako interesantno. Tokom tog perioda još uvek sam gurao i solo pevanje i kompoziciju. Bilo je jako izazovno uskladiti oba interesa – pevati i pisati u isto vreme. Želeo sam da napišem nešto što bih sam mogao da pevam, u stilu koji mi je najdraži i koji mi se dopada. Uzor mi je bio Ralph Vaughan Williams, kompozitor muzike 20. veka. Jako mi se dopalo kako je koristio harmonije u muzici, pa sam inspiraciju preuzeo od njega.

Glas je sigurno jedan od najsavršenijih instrumenata. Šta je potrebno da bi neko postao dobar solo pevač?

Da bi neko postao dobar solo pevač, najpre mora da nauči da kontroliše svoj glas, ali istovremeno i celo telo, jer to značajno utiče na kvalitet pevanja. Sledeće je kontrola daha, stabilnost glasa i tehnika disanja. Osim tehničkog aspekta, važno je i da se pevač uživi u kompoziciju, da je razume i oseti. Ako pevamo bez emocija, zvučaćemo kao aparat, a ne kao ljudi puni života.

Opere su uglavnom pisane na italijanskom, nemačkom ili francuskom. Koliko ti je teško da razumeš tekst, shvatiš o čemu se radi i da ga naučiš?

Bitno mi je da razumem šta je pisac hteo da kaže, šta se dešava u priči, kako to doživljavamo i kako živimo kroz izvedbu. Nekada je bio problem ako ne govorite ili ne razumete određeni jezik, ali danas je to lako – postoji Google Translate, pa možete brzo prevesti i razumeti značenje.

Kako se vežba solo pevanje? Da li si omiljeni komšija?

(Smeh) Da, iznenađen sam što me komšije još nisu prijavile policiji. Kažu mi da uživaju dok me slušaju. Što se vežbanja tiče, trudim se da se setim svega sa časova solo pevanja. Priznajem da je zahtevno naučiti novu pesmu – treba uhvatiti tekst, dinamiku, tonove, a sve vreme kontrolisati glas. Kad god zapnem, vraćam se kod profesora da me dodatno usmeri.

Zanimljivo je da su solo pevači često glasni. Da li je to pravilo?

To zavisi od osobe do osobe. Neki su prirodno glasni, dok drugi to razvijaju kroz vežbu. Svi mogu da se bave pevanjem, naravno, uz talenat i puno rada.

Kako pamtiš sve te note? Ima li nekih trikova?

Zahtevno je, treba zapamtiti i tekst i note. Lakše je ako imate apsolutni sluh – tada odmah prepoznajete tonove. Oni koji nemaju taj dar moraju često da slušaju i ponavljaju dok im ne "uđe u glavu." Ključ svega je vežba.

Da li si počeo da komponuješ jer si želeo da promeniš postojeće kompozicije?

Prvo mora da se rodi ideja, a ona može nastati bilo gde. Pitanje je da li ta ideja odražava našu umetničku viziju i šta želimo da izrazimo. Ideje su samo početak – važno je pretočiti ih u praksu. U novim kompozicijama možda se čuju uticaji poznatih autora poput Baha ili Rahmanjinova, ali najvažnije je izraziti sopstvenu individualnost.

Koliko su tvoje kompozicije posvećene vokalu?

Mnogo toga se oslanja na vokal, jer se lakše izražavam kroz svoj teren. Nekad je fokus na jednom instrumentu, kao u mom delu La Preghiera, koje će uskoro biti izvedeno u Svilari. Akcenat je na glasu, dok klavir u pozadini dodaje dramatiku.

Kako gledaš na moderno stvaralaštvo u klasičnoj muzici?

To zavisi od autora. Ima onih koji pišu tonalno, kao u baroku, klasicizmu ili romantizmu, dok drugi stvaraju apstraktnije kompozicije, fokusirajući se na zvuk ili buku. Nemam ništa protiv eksperimentisanja, ali mislim da je često preterano. Smatram da umetnik treba da piše ono što ga zaista izražava, a ne da se forsira modernost zarad modernosti.

Šta je trenutno na tvojoj plejlisti?

Volim da slušam metal, ponekad rap zbog ritma i načina prenosa poruke, ali i stare narodne pesme sa lepim melodijama. Ipak, klasika mi je u srcu – ona je emocija, dok je sve ostalo informacija.

Alexovo gostovanje u emisiji Dnevna soba možete posluati na linku ispod:

Jovan Vanja Marjanović

foto: privatna kolekcija