K pop muzika i ples: Neodvojiva simbioza koja je osvojila svet

Više nije iznenađenje kada neki izvođači K pop muzike rasprodaju ceo stadion dva ili tri dana za redom, a da se sve to dešava u velikim centrima Evrope ili sveta. I dok se, mahom mladi, zabavljaju širom planete uz heroje K popa, naši tinejdžeri, ljubitelji K pop muzike, i oni koji su to bili pre desetak godina, ni u čemu ne zaostaju za njima. K pop je fuzija raznih plesova, a gošće Dnevne sobe Oradija bile su Angelina i Saška iz Novog Sada koje su instruktorke u plesnoj školi Cactsu Dance Crew.

Kako je fenomen K popa ušao u vaš život, ali i živote miliona ljudi širom sveta?

Mislim da je od 2019., pre korone, zapravo počeo da bude veliki fenomen i da se tokom korone mnogo proširilo i popularizovalo Gangam style je prvi poznati K pop izvođač i možda nam je to šarenilo i sve ostalo o čemu jako brinu u svojim muzičkim spotovima bilo jako zanimljivo. Gledati smo ih, a ne samo slušati. Tako da, i kad pesma nije ništa posebno, meni je interesantno da gledam te spotove koji na neki način poboljšavaju pesmu.

Kroz istoriju popularne muzike razni plesovi su pratili određene muzičke pravce. Kako je to kada je u pitanju K pop?

To nije stil plesa. K-pop je zapravo neka fuzija više stilova. K-pop je samo muzika, Korejski pop, Korejska pop muzika, a što se tiče plesa, rekla bih da najviše ima hip hopa sa jpš nekim street stilovima, sa break danceom,a ima malo i džeza. Takođe, koreografije se baš ekskluzivno prave za jednu pesmu, nije random korak.

Koliko vi, u okviru vaše plesne škole “skidate” originalne korake, a koliko tu ima i neke dodate kreacije?

Oba. Nekad smišljamo mi, na primer kada postoje pesme koje su jako dobre, jako kvalitetne, a nemaju svoju koreografiju. Mi tada smislimo nešto svoje, a pesme koje imaju svoje koreografije, to su pesme koje imaju i muzikčke spotove i malo su popularnije, onda samo skidamo korake, ali bavimo se i jednim i drugim. Deca koju treniramo zapravo više vole kada skidamo identične korake, dok starija grupa više voli da malo eksperimentišemo. Svaki igrač može da ubaci nešto svoje, jer iako postoje određeni koraci, neće svaki plesač isto odigrati. Nekad i ja promenim korak kad mi se nešto ne sviđa. Može se nešto improvizovati, pogotovo u delovima gde nije jasno definisan korak i toga ima dosta u K-popu.

Deluje da su koreografije dosta fizički zahtevne, koliko je K pop ples i bavljenje njime blisko nekom sportu i treniranju?

Po meni je dosta blisko. Mi se i spremamo se kao neki sportisti jer telo mora da bude pripremljeno, istegnuto i u formi. Ko god trenira ples verovatno zna da bi trebalo pored toga i ili ići u teretanu ili raditi neki kardio, trčati, istezati se redovno da bi zapravo ples bio dobar. Bez toga može, ali neće ispasti baš najbolje. Takođe, mislim da Kpop uopšte nije za početnike koji su tek krenuli da se bave plesom, jer su to već neki gotovi, oformljeni stilovi i gotove koreografije koje su veoma teške, jer to prave koreografi koji su među najboljim plesačima na svetu. Nama je to blisko pošto se od malena bavimo plesom i onda nam je to sve dosta lakše. Naravno, ljudi koji tek počinju mogu da se bave K-popom svakako, ali mi zato prilagođavamo malo lakše koreografije i ubacujemo i osnove plesa raznih stilova.

Kod bavljenja plesom ili sportom uvek se postavlja pitanje kada treba početi, šta je rano, a šta možda previše kasno?

Pa ja mislim da može svako da krene. Naravno, biće lakše ljudima koji su se bavili plesom i ranije, ali mislim da ples i nije samo sport nego i umetnost i mislim da je to dostupno svima i da svako može time da se bavi. Generalno, vremenom se uči i popravlja, kao i sluh tokom pevanja ili sviranja nekog instrumenta. Ali zato i mislim da je to malo drugačije od sporta zbog tog dela umetnosti i zato je mnogo pristupačnije, jer kako god neko nešto otpleše to je na neki način umetnost i ne možemo baš da ocenjujemo.

Ipak, postoje i neka specijalizovana takmičenje u K pop plesu. Šta je važno u takmičenju, kako se odlučuje ko je bolji ko je lošiji?

Takmičenja u K-popu su slična kao i sva plesna takmičenja, osim što ima neke posebne kategorije koje se ocenjuju. Na primer na nekim K-pop takmičenjima jako je važan “lip singing”, odnosno, mi plesači otvaramo usta kako ide tekst pesme, mi se pravimo da pevamo. Meni je to baš zanimljivo i specifično je kod K-pop takmičenja. Što se tiče ostalih kategorija isto je kao i za sve plesne stilove: sinhronizacija, energija, tačnost koraka.

Koliko je naša plesna K pop scena razvijena u odnosu na susedne države?

Što se tiče takmičenja u Srbiji, Novom Sadu i Beogradu, počela su većina plesnih takmičenja da uvode kategoriju K-pop. Što se tiče ostalih zemalja, mi smo išli u Makedoniju, Hrvatsku i Grčku. U Grčkoj je to najrazvijenije, jer oni stvarno tamo dovode koreografe koji prave koreografije i dosta ljudi je tamo zainteresovano. Ovde, u regionu mislim da je situacije veoma slična. Što se tiče iskustva na takmičenjima, svako takmičenje je drugačije i traže se različite stvari od plesača. Problem je što sudije nisu toliko upoznate sa Kpopom i onda to može biti problematično, ali mislim da sada, kako je prošlo neko vreme, otprilike znaš šta možeš da očekuješ. Sve se razvija zajedno.

Jedna od opcija da se neko bavi ovim plesom i da dođe u plasenu školu u kojoj vi radite. Ko i kako može da se oproba u ovom zanimljivom plesu?

Može apsolutno bilo ko, ko god želi. Mislim da i treba svako da proba kome je ta muzika zanimljiva i kome je uopšte ples zanimljiv. Super je i da se samo proba. Mi primamo sve uzraste samo nam je donja granica osam ili devet godina. Imamo tri starosne grupe. Seniore, juniore jedan i juniore dva. Tako da ukoliko je neko početnik i na primer senior je, jer ima više od 18 godina, on će malo biti bačen u vatru na primer na seniorskim treninzima koji su malo teži. Ali mislim da je zapravo odlično da se izađe iz  zone komfora. Ali s druge strane nije toliko teško. Mi se uvek vraćamo osnovama plesa. Uvek to ponavljamo. Tako da ništa nije problematično. Škola nam je u Novom Sadu. Držimo treninge u Petra Drapšina 35, to je za juniore, a seniore držimo u Vuka Karadžica 5. Sve to piše kod nas na Instagramu.

Garderoba je svakako važna za sve vrste plesova, kako je kad vas?

Uvek svima kažem kada me pitaju šta da obuku, odgovor je apsolutno šta žele i u čemu im je prijatno da plešu. Jedino što je potrebno za našu salu su čiste patike. To je jedino. Na nastupu mi ili kupujemo ili radimo kostime. To je stvar međusobnog dogovora.  Ali ono što mi volimo to je šira odeća. Sve da visi sa nas uz gomilu nekih aksesoara. Sve to zavisi i od koreografije. Ima čak na nekim takmičenjima kategorija koliko si pogodio kostime te K pop grupe. Uvek se trudimo da bude približno njima. Kada radimo na primer neke muške grupe malo to izmenimo. Ali generalno, pošto je ples povezan i sa izgledom i sa načinom na koji gledaš sebe, volim da svi koji se takmiče izađu na scenu u odeći u kojoj se osećaju lepo.

Sama kultura te daleke zemlje nama je dosta strana. Ipak, gotovo ceo svet je prihvatio. U čemu se ogledaju razlike u odnosu na naše društvo?

Moj prvi kontakt sa K pop muzikom je bio kada je na jednom treningu naš trener koristio samo audio jedne pesme, meni se svidela i pitala sam ga koja je muzika i tako sam zapravo naišla na K-pop. Krenula sam da slušam i tada, kad sam čula tu pesmu, otišla sam i videla da ti pevači i plešu i pevaju i dobro izgledaju i nekako mi je bilo neverovatno pošto kod nas generalno toga nema. Volim da sedim i gledam raznorazne tutorijale, jer stalno izbacuju dance practise i obožavam to da gledam. Oni se generalno jako trude oko svojih karijera i moraju da predstavljaju dobar primer čoveka. Nekad je to i problematično pošto su strogi prema njima, ali lepo je videti da se neko brine šta deca gledaju. Njih, na primer, ne nazivamo poznatim ličnostima nego idolima.

Pretpostavljam da je ta scena orgomna, koliko toga ima?

Ta industrija je ogromna. Negde sam videla da od celog budžeta koje Koreja zarađuje u toku godine nekih 5% stiže od K pop muzike. To je ogromno. A od tih 5% samo jedan bend zarađuje 1%. To je BTS. Mislim da ih svi znaju. Oni su ogromni. Ja sam čak bila na koncertu, oni popune stadion od 50.000 ljudi dva dana za redom, nekad i tri dana za redom u jednom mestu. Dok je Black Pink najveća ženska grupa.

Zanimljivi su i K pop marketi koji se redovno organizuju u većom gradovima naše zemlje?

Jeste. Meni je jako drago da se toliko proširilo.  Sećam se kad sam ja bila tinejdžer, sa nekih 14 ili 15 godina, to uopšte nije bilo poznato kod nas i stvarno nije da sam imala s kim nešto da pričam, da slušam tu muziku. Većinom sam to sama radila  dok nisam upoznala Angelinu. Jako mi je drago da sada imaju velikiu zajednicu sa kojom mogu i da se druže i da pričaju i da razmenjuju kartice sa tim idolima. Sve mi je to preslatko. Oni se čak i za to jako trude i imaju albume iako sada niko više ne sluša CD-ove. Ne znam ni zašto ljudi to kupuju, ali u tim albumima se dobijaju i foto kartice koje se skupljaju, menjaj i prodaju. Mnogo stvari se unutra dobije i kada voliš neki bend želiš to nešto njihovo. I dalje su  skupi, ali razumem da ima ljudi koji vole kolekcionarstvoi i moraju od tog benda da imaju sve albume. Tako da se većinom albumi prodaju. Nekad i foto kartice, nekad njihovi privesci, plišane igračke i tako.

Kada planirate da idete u Koreju?

Mi se nadamo svake godine da ćemo ići. Najviše se nadamo da ćemo preko Kejfesta, jer to je takmičenje koje može da te povede u Koreju ako prođeš. Ako si prvi u državi imaš opciju da odeš u Koreju. Nadamo se tome, a ako ne, onda samo turistički, nadam se uskoro.

Jovan Vanja Marjanović

foto: Urusai con i Ambasada Republike Koreje u Srbiji

Gostovanje Angeline i Saške u emisiji Dnevna soba možete poslušati na linku ispod: