Društvo
Gde se ulje prospe tu trava ne raste
Svima nam se desilo da se nađemo u nedoumici šta da radimo sa uljem koje smo iskoristili za prženje pomfrita, pohovanje ili već nešto drugo. Neki ga odlože u plastične flaše, tegle, iskorištene tetrapakove i zatim to završi na deponiji, a ima i onih koji ga jednostavno istresu u slivnik. Ulje jeste neopasan otpad, ali ono ostavlja nepovoljan trag na životnu sredinu. Zakon je uredio odlaganje jestivog ulja za ugostiteljske objekte kojima je potreban Dokument o kretanju otpada, ali za građanstvo za sada nema uređenog rešenja.
Foto: Pixabay
"Kada otpad nastane, logistička mreža naše kompanije reaguje i po dinamici koja je propisana za svaki objekat, sakuplja ulje koje se potom dovozi u naše postrojenje za tretman otpadnog jestivog ulja. Ono se prerađuje na način tako da se obori kiselost, drenira vlaga i filtriraju nečistoće. Ono se faktički pročisti od svih elemenata koje nisu masti i ulja i potom takvo prerađeno ulje kompanija Eso tron izvozi širom Evropske unije, fabrikama za biodizel koje koriste naše otpadno jestivo ulje da naprave biodizel. Potom fabrike taj biodizel prodaju naftnim kompanijama, jer je u evropskoj uniji na snazi zakon o umešavanju goriva. Već deset godina je na snazi zakon da se u fosilno dizel gorivo mora umešati i biokomponenta, tačnije biodizel do devet odsto", kaže za O radio Bojan Gligić, direktor kompanije Eso tron koja se bavi prikupljanjem neopasnog otpada.
Iako se ulje smatra neopasnim otpadom ono negativno utiče na životnu sredinu ako se nađe u njoj.
"Ulje je masnoća koja, kada se prospe na travu ili kada dođe u kontakt sa bilo kojom biopodlogom ili vodom u kojoj takođe postoji bioflora, ono vezuje kiseonik za sebe i samim tim urušava dalji razvoj biljaka, a proces razgradnje ulja na otvorenom je izuzetno spor. Samim tim, ono narušava svaku površinu na kojoj se nađe. Da prosto objasnim, gde god se ulje prospe, tu trava više neće rasti. Voda u koju bi ga prosuli ugroziće neki procenat živog sveta, bilo da su to biljke ili ribe. Trebalo bi da svi mi u svojim kućama izbegavamo da se otpadna jestiva ulja i masnoće sipaju u kanalizaciju, jer to opet dospeva do prirode”, objašnjava Gligić.
Oradio je sproveo malu anketu među Novosađanima i oni su nam uglavnom rekli da ulje prosipaju u sudopere ili wc šolje. Retki su oni koji staro ulje sakupljaju u teglicama i kasnije ga bace u kontejner.
Komunalna preduzeća redovno obaveštavaju građane o tome da ulje i drugi otpad kome je mesto u kontejnerima ne bacaju u slivnike, ali na žalost, ove kampanje nemaju mnogo efekta.
"Kanalizacija služi isključivo za sanitarne potrebe i treba da budemo svesni da nesavesno ponašanje može da prouzrokuje i zagušenje i izlivanja i generalno ogromnu štetu kako na kanalizacionom sistemu, tako i na kućnim odvodima. Pominjemo još jednom da kuhinjski otpad, ostaci od hrane i naročito jestiva ulja ne bi smeli da se nađu u kanalizacionom sistemu. Sve ove nesavesne radnje mogu ozbiljno da ugroze komunalne sisteme našeg grada. Dvadeset prvi vek je, a mi i dalje pričamo o tome da kanalizacija nije mesto za otpatke”, apeluje na građane Borislava Latinović iz JKP Vodovod i kanalizacija
Foto: Pixabay
Zakon je uredio odlaganje otpadnog jestivog ulja za ugostiteljske objekte, ali za obične građane još uvek nema obavezujuće rešenje, pa se građani uglavnom snalaze pod parolom ovako mi je najlakše. Bilo je nekoliko pokušaja da se otpadno ulje prikuplja u ulazima, ali se nisu pokazali previše uspešni pre svega zbog uslova u kojima je potrebno prikupljati otpadno jestivo ulje. Ali možda se i to uskoro promeni.
“Mi radimo sada na nekoliko projekata, pretežno u Beogradu, gde omogućavamo pre svega stambenim zajednicama da imaju prostoriju u kojoj će da sakupljaju otpadno jestivo ulje i da ga potom preuzme ovlašćeni operater i naknadu za sakupljeno jestivo ulje uplati na račun stambene zajednice. Na taj način stambene zajednice ostvaruju određeni prihod. Sa stambenim zajednicama je ovo jedan pilot projekat koji smo pokrenuli. Još smo u fazi istraživanja, jer nisu sve stambene zajednice podobne da se organizuje sakupljanje. To ipak mora da bude u nekim urednim uslovima rađeno, ali polako idemo ka tome. To je jedan deo. Kako bi omogućili stanovništvu da pravilno upravlja otpadnim jestivim uljem, organizovaćemo uskoro neka javna mesta na kojima bi se moglo doneti. To bi bio punkt kompanije Eso Tron gde bi se na licu mesta predalo otpadno jestivo ulje i dobio novac za to”, kaže Gligić.
OBRATI PAŽNJU
Dakle, u skorijoj budućnosti postoji nada da će i građani moći da odlože otpadno jestivo ulje na pravi način i da pri tom i nešto zarade. Bilo da se ulje nađe na deponiji, u prirodi ili u slivnicima, ono izaziva negativan efekat, jer veziju kiseonik za sebe i samim tim onemogućava biljnom i životinjskom svetu da dalje napreduje. Kao što je Bojan rekao, gde se ulje prospe tu trava ne raste. Na žalost, za sada je odlaganje na deponiju ipak najbolje rešenje koje imamo, ali ima izgleda da bi uskoro moglo da bude bolje.
Emisiju Eko linija u kojoj smo pričali o odlaganju otpadnog jestivog ulja poslušajte u plejeru ispod:
Alma Kovčić
