Društvo
Apsajkling - poljubac za planetu
Apsajkling iliti ponovna kreativna upotreba stvari koje nam više nisu potrebne, a realno, završile bi u đubretu, osim ekološke vrednosti, vrlo često može imati i umetničku vrednost, a za neke i emotivnu. Poenta je u tome da starim stvarima damo novi život i promenimo im svrhu.
Foto: Pixabay
Nekima je apsajkling hobi, nekima povremena aktivnost, nekima nužda, a nekima i posao.
Udruženje "Naša kuća" pretvorilo je apsajkling u posao za osobe sa smetnjama u razvoju, koji spadaju u grupu teško zapošljivih. Oni novi život daju starim paklicama cigareta koje postaju art papir, koji koriste slikari, dizajneri i grafičari, ali i unikatne kutije za pakovanje.
Foto: instagram Naša kuća
Anica Spasov, predsednica udruženja Naša kuća kaže da je njihova organizacija zapravo udruženje roditelja, koje je osnovano sa idejom da mladim ljudima sa teškoćama u razvoju obezbedi smisleni život, da im pruži mogućnost da se dokažu kroz svoj rad i na taj način prevazilaze predrasude sredine prema osobama sa invaliditetom.
“Mi smo u saradnji sa japanskom organizacijom Džajka započeli projekat ručne proizvodnje papira od paklica cigareta. Kod nas upravo paklice cigareta imaju najveći procenat celuloze, dok su u Japanu to tetrapaci za mleko i jogurt. Okolnosti kod nas su takve i mi ni na koji način ne promovišemo pušenje, ali ako je to opredeljenje nekih ljudi, oni mogu bolje da se osećaju ako znaju da ne moraju da ih bace na otpad”, kaže Anica za O radio.
Sirovine za Našu kuću stižu iz svih krajeva Srbije. Anica dodaje da ručna proizvodnja papira daje višestruki doprinos ekologiji. Pre svega, oni sklanjaju komunalni otpad koji, kada se spaljuje, izaziva efekat staklene bašte. Oni ručnom metodom prave papir koji, ako se pravi industrijski, koristi velike količine energije i vode, a pri tom čuvaju i šume jer recikliraju postojeći proizvod od celuloze.
Svi koji žele, paklice cigareta mogu da pošalju udruženju Naša kuća koje se nalazi u Beogradu na adresi Petrarkina 12. Kako kažu, oni plaćaju poštarinu i za uzvrat vam šalju kutiju od recikliranog kartona koja može da stoji, na primer, u ulazu i u kojoj dalje mogu da se sakupljaju sirovine za njihov ručno rađeni papir.
Foto: Instagram Naša kuća
BezO tekstil, što je skraćeno od Bez Otpada, je mali brend održive mode usmeren pre svega na proizvodnju različitih "zero waste" proizvoda od polovnog, prenamenjenog tekstila. Brend su osnovale tri mlade žene, Lidija, Dijana i MIlja. Njihov tim čine i krojačice sa kojima sarađuju, ali kako same kažu i svi oni koji im šalju stari tekstil, kome one daju novi život. Inače, bezo na mnogim jezicima znači "poljubac" pa ove dame kažu da je njihov brend zapravo poljubac planeti.
"Naš motiv da pokrenemo BezO tekstil je bilo to što smo na sve strane svedoci ekološke krize, u svim oblastima naših života. Želele smo da ponudimo alternativu. Čitav svet je u situaciji da raspolaže neverovatnim količinama odbačenog tekstila. On ostavlja zemlju zagađenom, a proces njegove proizvodnje, bojenja, pa i sam uzgoj pamuka, zahtevaju ogromne količine vode i energije. Osim toga, tu je i društvena nepravda, jer u tekstilnoj industriji vrlo često rade žene i deca koji za svoj rad nisu adekvatno plaćeni. Problem ima ime i zove se “brza moda” ili konzumerizam. Ono što mi nudimo su proizvodi od odbačenog tekstila, koji mi onda zovemo spašenim tekstilom. Pri tom, neki od tih proizvoda zamenjuju nešto što je jednokratno, na primer, kuhinjske krpe koje zamenjuju kuhinjske ubruse ili višekratne vrećice od polovnog tekstila koje nas sprečavaju da pravimo novi otpad”, objašnjava Milja Vuković.
Foto: Instagram BezO tekstil
I Milja smatra da rešenje problema prekomernog otpada zapravo leži u odgovornoj kupovini, a da reciklaža tekstila sama po sebi nije dovoljna da bi se očuvala životna sredina. Prolaznost mode je zapravo problem, samim tim i prekomerna proizvodnja odevnih predmeta. Kao primer navodi podatak da bi jedna od veoma poznatih kompanija koja se bavi proizvodnjom odeće koja je povoljna i dostupna svima, 12 godina trebalo da reciklira tekstil koji proizvede za 48 sati. To jasno oslikava kakvo smo konzumentsko društvo i kakvi su nam prohtevi, ali ne i realne potrebe.
BezO Tekstil svakako nije jedini brend kod nas koji se zasniva na apsajklingu. Kod nas je moguće kupiti i torbe koje se prave od folije za bilborde, ali i razne druge sitnice za kuću koje kreativci prave od stvari koje drugim ljudima više nisu potrebne. Na taj način oni ne samo da sebi obezbeđuju egzistenciju, već i čuvaju životnu sredinu smanjujući količine otpada na deponijama.
Foto: Instagram BezO tekstil
Apsajkling je možda najprimenjiviji u dizajnu enterijera. Vrlo često se koriste stara vrata koja mnogi pretvaraju u trpezarijske ili radne stolove, čak i dekoracije za zid. Sigurno ste čuli i za nameštaj od paleta. Pa i to nije ništa drugo nego apsajkling. Palete su odličan, kvalitetan, a veoma jeftin materijal. Zgodne su za pravljenje nameštaja, posebno zbog toga što su već tretirane protiv insekata i nema bojazni da će vaš trud napasti termiti ili neke druge bube. Osim toga, njihova dimenzija je idealna da od njih napravite francuski ležaj, trosed, baštensku garnituru, policu za cveće ili bilo šta drugo što vam padne na pamet.
Filip Vlatković je za svoj novi stan napravio ogromnu policu od starog kancelarijskog materijala koji je izbačen iz jednog javnog preduzeća.
"Uselili smo se u novi stan i nismo imali mesto za knjige, vinile i diskove. Želeo sam da na jednom mestu objedinim sve što sam skupljao i napravim nešto što bih zvao medijatekom. Naišao sam na rashodovane pločaste materijale iz jednog javnog preduzeća i bilo mi je žao da propadne taj kvalitetan materijal iz sedamdesetih godina prošlog veka. Dosta toga je bilo uništeno, ali sam isekao ono što je bilo zdravo i bacio sam se na posao uklapanja različitih materijala u jedno".
Foto: lična arhiva
Filip dodaje da nije bilo lako, jer do tada nije znao ništa o stolarskom poslu, ali su u pomoć došli prijatelji, you tube tutorijali i svi oni kojima je njegov entuzijazam bio simpatičan. Osim što je spasio stari kancelarijski materijal, naučio je i nešto novo - da bajcuje, kantuje, da seče, meša boje i još mnogo toga.
"Na kraju, kada sam zvao stolara da mi pomogne da uvrnemo sve to, ispalo je da imam materijal koji je mnogo kvalitetniji nego bilo šta što danas možemo da kupimo. Utrošio sam mnogo vremena, ali sam zadovoljan onim što sam uradio i za sebe i za okolinu", zaključuje Filip.
OBRATI PAŽNJU
Svakodnevno bacamo gomilu stvari koje možemo upotrebiti na neki drugi način, pa pre nego što nešto odložite u kontejner razmislite o tome da li bi to moglo da dobije novu svrhu. Osim što ćete smanjiti količinu đubreta na deponiji, uštedećete i koji dinar. Zato, pravac pinterest po nove apsajkling ideje.
Emisiju Eko linija u kojoj smo pričali o apsajklingu poslušajte na plejeru ispod
Alma Kovčić
