Za četvoronožne heroje Novog Sada

Novi Sad je nedavno postao bogatiji za još jedan mural. Ovog puta delo je posvećeno napuštenim psima, a svoje mesto dobio je u pasažu Zmaj Jovine ulice, pored kafića Crni Ovan. Kako je došao na ideju za mural i šta sve radi za napuštene životinje za O radio priča aktivista Bojan Šovljanski iz Crnog ovna. 

Nije mural posvećen samo psima, već svim napuštenim životinjama Novog Sada. Na tu ideju smo došli tako što se bavimo pravima životinja već više od decenije na razne načine. Ovo je došlo nekako prirodnim tokom. Uradili bi to i ranije, ali nismo imali određeno mesto, jer je u gradu komplikovano doći do mesta za mural. Konačno smo došli u situaciju da to možemo da uradimo i eto, ostvarilo se. 

Ko su psi koji su na muralu?

To su heroji grada Novog Sada a njih sve zajedno vodi jedan jako zanimljivi pas. U pitanju je čileanski pas Negro Matapacos koji je postao simbol revolucije i revolucionarnog duha širom sveta tako što je svojevremeno učestvovao na svim studentskim i levičarskim protestima u Čileu. On nam je bio posebno zanimljiv lik za ovaj mural, da malo skrenemo pažnju i na politički aspekt našeg delovanja. Poznat je po tome što je jurišao na pripadnike policije kada je došlo do sukoba sa narodom. Stao je na dobru stranu. Pozitivac od psa. 

Ideja za mural je tvoja, a ko je to sve oslikao?

Oslikao ga je novosadski umetnik Rosh. Dosta je poznat, moj je lični prijatelj, čovek koji stoji iza brenda Zero21 i iza brojnih murala u gradu kao što su Mihajlo Pupin, Američki kutak i ostali. On je sam prisutan na sceni nekih 15 godina. I pristao je da pomogne. 

To nije jedina stvar u Ovnu koja je posvećena napuštenim životinjama. Šta još radite ovde?

U principu često imamo promocije i akcije za napuštene životinje, skupljamo sredstva za pse kojima je potrebna pomoć, sve jedno da li je novac potreban za operacije određenih pasa, ili za njihove vlasnike koji su na socijalnoj ivici i treba im pomoć. I neki ulični psi su se navikli pa dolaze ovde da jedu, da se okrepe i odmore u našem hladu. U principu, generišemo ljubitelje pasa i životinja i to koristimo da pomognemo raznim organizacijama u našem gradu koje su u nezavidnom položaju. 

Ne samo što se ovde prikupljaju sredstva već i ti na neki način radiš za napuštene životinje. Nedavno smo ovde imali jednu malu pijacu. O čemu se tačno radi? 

Pored ovog ugostiteljskog objekta imamo i jednu baštu gde gajimo organsko povrće i voće. Ovde donesemo proizvode i prodajemo po ceni donacije za napuštene životinje. Dobar deo našeg delovanja usmeren je ka pomoći životinjama. 

To je ipak tvoje vreme, tvoj rad, tvoj trud. Koliko je tvoj život zapravo posvećen napuštenim životinjama, odnosno tome da im pomažeš? 

Pa nedovoljno. Uvek može bolje, uvek može više i uvek treba čovek da stremi tome da pomogne što više i da što više deluje. A ja se trudim, koliko sam u mogućnosti. 

Ti si udomio psa, zar ne?

Jesam. Pre nekih godinu dana sam udomio malog Rambića koji je već postao simbol pasaža. U pitanju je stafordski terijer koji je na žalost imao tužnu priču. Bio je upucan lovačkom puškom u zadnju nogu, nije mogao da hoda i izgledao je dosta tužno i bio je u nezavidnoj situaciji. Udomio sam ga i on se sada uspešno leči od srčanog crva, noga mu se oporavila i evo ga, sad je glavna faca ovde u centru. I voli malu decu, pa je baš omiljen. 

Rambo

Rambo je, kako si sam rekao, postao simbol Crnog Ovna. Glavni konobar. A kada pogledamo instagram profil kafića onda deluje kao da je to mesto za pse, a ne za ljude.

Nije sa tom namerom pravljeno, ali je vremenom postalo tako. Ja sam takve kafiće viđao u Budimpešti pre nekih 15-20 godina i na raznim drugim mestima u Evropi. Ali zaista nije sa tom namerom otvoreno. Tako se desilo i počelo je da privlači sve više ljudi sa psima. A onda na instagramu samo zabeležimo te trenutke gde se oni ponašaju blesavo 

Šta je to još što se zagovoara i promoviše ovde u Crnom Ovnu?

Ono što je najbitnije jesu prava životinja, veganstvo i položaj napuštenih životinja u našem gradu. Pohvalio bih činjenicu da u gradu  postoji CNR program, a to je uhvati, steriliši i pusti i da postoji ok prihvatilište koje je verovatno jedno od najboljih u našoj zemlji. Njihova vrata su otvorena, pa je omogućena i kontrola uslova smeštaja i aktivna promocija udomljavanja. Grad je pun aktivista, tako da je Novi Sad u principu najbolji grad što se toga tiče u zemlji. Napuštene životinje pomoću tog CNR programa zapravo imaju najviše šansi, da toga nema bili bi uspavani. Sa druge strane, grad ima jednu sramotnu odluku kojom je zabranio hranjenje napuštenih životinja što se direktno kosi sa CNR programom. To bi trebalo pod hitno da se ukine i na to želimo da skrenemo pažnju. Gradonačelnik je lično obećao da niko neće biti procesuiran ko bude hranio životinje, ali to nije dovoljno naravno, treba to da bude jedna pravna odluka i da se sprovede kako treba. Poterbno je i da se subvencioniše kastracija i sterilizacija vlasničkih pasa, da se pojača kontrola čipovanja i da se pojača kontrola vlasničkih pasa ….

Na gradskom nivou stvari funkcionišu dosta dobro, ali veterinarska inspekcija koja se nalazi u Beogradu i koja je na republičkom nivou, koči stvari i ne ponaša se odgovorno. Oni moraju da pojačaju kontrolu čipovanja vlasničkih pasa, mora da se sankcioniše napuštanje pasa i naravno najviše njihovo zlostavljanje. Tu se ne ulaže dovoljan napor i ne radi se uopšte kako bi trebalo i na ispravan način. To su neke stvari na kojima bi trebalo pod hitno da se poradi i da se sistemski reše. Uvek treba raditi i na podizanju svesti građana oko kastracije i sterilizacije i više govoriti o odgovornom vlasništvu. Grad bi to trebalo da promoviše i subvencioniše. 

Spomenuo si gradsku odluku o zabrani hranjenja napuštenih životinja. Da li ste ovde možda imali problema zbog te odluke?

Jesmo, na žalost zbog nazovi savesnih građana koji su nas prijavljivali za to. Imali smo problema sa inspekcijom tri puta. Dolazili su sa optužbama da se drži odgajivačnica pasa u centru grada što je bilo totalno apsurdno, zatim da psi narušavaju javni red i mir i da narušavaju higijenu grada. Ništa od toga naravno nije istina tako da smo uspeli to da rešimo. Nije bilo nikakvih posledica zato što su optužbe bile totalno neosnovane. Ostalo je sve na nivou neke histerije određenih građana. 

Da li su to stariji građani ili ima i mlađih?

Ima i mlađih, nema uopšte pravila. Kad se na nekoj temi ne radi onda dođe do degradacije 

Tolerancija je još jedan ljudski princip koji ovde zagovaraš.

Mi smo meka antifažizma, antifašističke misli i tolerancije u Novom Sadu. Nekima to naravno i smeta. Imali smo  čak i neprijatnih situacija prilikom divljanja desničarskih struja u gradu par puta. Bilo je čupanja table i sličnih neprijatnih situacija, ali mi i dalje zagovaramo ideju tolerancije i poštovanja prema svima i smatramo da su u Novi Sad dobrodošli svi bez obzira na veru, naciju ili boju kože. 

Razgovor sa Bojanom Šovljanskim preslušajte i na podkastu O radija.

Alma Kovčić